Илијић, Бојана

Link to this page

Authority KeyName Variants
153c45db-3e97-4053-b4ca-201bc8b6e810
  • Илијић, Бојана (4)
Projects
No records found.

Author's Bibliography

Археолошка истраживања, презентација и промоција римског утврђења и града Timacum Minus од 2019. до 2022. године

Јовић, Марија; Илијић, Бојана

(Српско археолошко друштво, 2023)

TY  - CONF
AU  - Јовић, Марија
AU  - Илијић, Бојана
PY  - 2023
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1146
AB  - Римско налазиште Timacum Minus налази се на левој обали Белог Тимока, источно од села Равна, на 10 км северозападно од Књажевца у источној Србији. Археолошки институт у сарадњи са Завичајним музејом Књажевац, од 1975. године, врши археолошка истраживања римског утврђења и његовог цивилног насеља и некропола. Након две деценије 2019. године обновљена су археолошка истраживања унутар утврђења Timacum Minus према Елаборату археолошких истраживања, презентације и промоције Timacum Minus. Истраживањима руководи др Софијa Петковић, испред Археолошког института у сарадњи са Завичајним музејом Књажевац и Заводом за заштиту споменика културе Ниш. Пројекат се реализује са два главна циља:
- Врши се припрема јужне капије са припадајућим кулама (источном и западном) како би се реализовали конзерваторско-рестоураторски радови са крајњим циљем реконструкције јужне капије.
- Обављају се археолошка истраживања зграде принципије ради припреме целокупног објекта за израду пројекта конзерваторско-рестоураторских радова и њене крајње презентације.
У складу са два предходно поменута циља археолошка истраживања одвијају се паралелно на два сектора: сектору јужне капије и сектору принципије. У периоду од 2019. до 2022. године истражен је целокупан простор јужне капије са источном и западном кулом које су је фланкирале као и шири сектор око објеката и утврђена је њихова веза са бедемом. Такође, откривен је масивани источни зид касноантичке куле, која је затворила улаз у јужну капију. Зграда принципије представља други сектор на коме се врше истраживања са циљем да се утврди пун опсег грађевине са свим њеним фазама градње. Ископавања су ових година била сконцентрисана на откривање масивног северног зида грађевине. Откривање северног зида принципије у целости омогући ће израду пројекта конзерваторско-рестаураторских радова. Идеја презентације Timacum Minus-a је да се повежу јужна и западна капија преко декумануса и грађевине приципије, што би чинило коридор за кретање посетилаца у унутрашњости утврђења.
PB  - Српско археолошко друштво
PB  - Градски музеј Сомбор
C3  - Српско археолошко друштво, XLVI скупштина и годишњи скуп, Сомбор, 25-27. мај 2023. године.
T1  - Археолошка истраживања, презентација и промоција римског утврђења и града Timacum Minus од 2019. до 2022. године
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1146
ER  - 
@conference{
author = "Јовић, Марија and Илијић, Бојана",
year = "2023",
abstract = "Римско налазиште Timacum Minus налази се на левој обали Белог Тимока, источно од села Равна, на 10 км северозападно од Књажевца у источној Србији. Археолошки институт у сарадњи са Завичајним музејом Књажевац, од 1975. године, врши археолошка истраживања римског утврђења и његовог цивилног насеља и некропола. Након две деценије 2019. године обновљена су археолошка истраживања унутар утврђења Timacum Minus према Елаборату археолошких истраживања, презентације и промоције Timacum Minus. Истраживањима руководи др Софијa Петковић, испред Археолошког института у сарадњи са Завичајним музејом Књажевац и Заводом за заштиту споменика културе Ниш. Пројекат се реализује са два главна циља:
- Врши се припрема јужне капије са припадајућим кулама (источном и западном) како би се реализовали конзерваторско-рестоураторски радови са крајњим циљем реконструкције јужне капије.
- Обављају се археолошка истраживања зграде принципије ради припреме целокупног објекта за израду пројекта конзерваторско-рестоураторских радова и њене крајње презентације.
У складу са два предходно поменута циља археолошка истраживања одвијају се паралелно на два сектора: сектору јужне капије и сектору принципије. У периоду од 2019. до 2022. године истражен је целокупан простор јужне капије са источном и западном кулом које су је фланкирале као и шири сектор око објеката и утврђена је њихова веза са бедемом. Такође, откривен је масивани источни зид касноантичке куле, која је затворила улаз у јужну капију. Зграда принципије представља други сектор на коме се врше истраживања са циљем да се утврди пун опсег грађевине са свим њеним фазама градње. Ископавања су ових година била сконцентрисана на откривање масивног северног зида грађевине. Откривање северног зида принципије у целости омогући ће израду пројекта конзерваторско-рестаураторских радова. Идеја презентације Timacum Minus-a је да се повежу јужна и западна капија преко декумануса и грађевине приципије, што би чинило коридор за кретање посетилаца у унутрашњости утврђења.",
publisher = "Српско археолошко друштво, Градски музеј Сомбор",
journal = "Српско археолошко друштво, XLVI скупштина и годишњи скуп, Сомбор, 25-27. мај 2023. године.",
title = "Археолошка истраживања, презентација и промоција римског утврђења и града Timacum Minus од 2019. до 2022. године",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1146"
}
Јовић, М.,& Илијић, Б.. (2023). Археолошка истраживања, презентација и промоција римског утврђења и града Timacum Minus од 2019. до 2022. године. in Српско археолошко друштво, XLVI скупштина и годишњи скуп, Сомбор, 25-27. мај 2023. године.
Српско археолошко друштво..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1146
Јовић М, Илијић Б. Археолошка истраживања, презентација и промоција римског утврђења и града Timacum Minus од 2019. до 2022. године. in Српско археолошко друштво, XLVI скупштина и годишњи скуп, Сомбор, 25-27. мај 2023. године.. 2023;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1146 .
Јовић, Марија, Илијић, Бојана, "Археолошка истраживања, презентација и промоција римског утврђења и града Timacum Minus од 2019. до 2022. године" in Српско археолошко друштво, XLVI скупштина и годишњи скуп, Сомбор, 25-27. мај 2023. године. (2023),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1146 .

Нова археолошка сведочанства култа бога Марса на простору Тимакум Минуса

Илијић, Бојана; Петковић, Софија

(Београд : Српско археолошко друштво, 2021)

TY  - CONF
AU  - Илијић, Бојана
AU  - Петковић, Софија
PY  - 2021
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1395
AB  - Рад је посвећен археолошком материјалу, пронађеном на налазишту Timacum Minus код Књажевца, који поткрепљује присуство култа Марса нарочито међу припадницима војних, коњичких јединица. Епиграф ски споменици посвећени овом божанству на којима се јављају епитети equitum и campestri недвосмилено наглашавају карактер следбеника овог култа. Натпис на вотивној плочи посвећеној Марсу Еквитуму потврђује и постојање храма. Фрагмент жртвеника који је посвећен Марсу Кампестрију, постављен је од стране кохорте II Aureliae Dardanorum, која је у свом саставу имала и коњицу. Жртвеник посвећен Марсу Кампестрију, уз остале олтаре овом божанству можда указују на постојање кампсе (campsa), вежбалишта коњичких одреда, која се налазила ван утврђења. У кампси се често налазило и мало светилиште посвећено Марсу, одакле поменути олтари највероветније потичу. За сада, локација кампсе у Тимакум Минусу није идентификована. Нови налаз прстена са гемом на којој је представљен Марс Осветник (Mars Ultor), пронађен надомак Тимакум Минуса, такође указује на значај и популарност овог божанства. Већина налаза може се датирати у период II и III века, али собзиром да су римске коњичке јединице боравиле у Равни током читавог античког периода може се претпоставити да је култ Марса наставио да живи до краја IV века када посаду утврђења чини помоћни коњички одред pseudocomitatenses Timacenses auxiliarii.
PB  - Београд : Српско археолошко друштво
PB  - Параћин : Завичајни музеј
C3  - XLIV скупштина и годишњи скуп, Параћин 14-16. октобар 2021/ Антички култ на централном Балкану. Светилишта, вотивни споменици и олтари као света места
T1  - Нова археолошка сведочанства култа бога Марса на простору Тимакум Минуса
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1395
ER  - 
@conference{
author = "Илијић, Бојана and Петковић, Софија",
year = "2021",
abstract = "Рад је посвећен археолошком материјалу, пронађеном на налазишту Timacum Minus код Књажевца, који поткрепљује присуство култа Марса нарочито међу припадницима војних, коњичких јединица. Епиграф ски споменици посвећени овом божанству на којима се јављају епитети equitum и campestri недвосмилено наглашавају карактер следбеника овог култа. Натпис на вотивној плочи посвећеној Марсу Еквитуму потврђује и постојање храма. Фрагмент жртвеника који је посвећен Марсу Кампестрију, постављен је од стране кохорте II Aureliae Dardanorum, која је у свом саставу имала и коњицу. Жртвеник посвећен Марсу Кампестрију, уз остале олтаре овом божанству можда указују на постојање кампсе (campsa), вежбалишта коњичких одреда, која се налазила ван утврђења. У кампси се често налазило и мало светилиште посвећено Марсу, одакле поменути олтари највероветније потичу. За сада, локација кампсе у Тимакум Минусу није идентификована. Нови налаз прстена са гемом на којој је представљен Марс Осветник (Mars Ultor), пронађен надомак Тимакум Минуса, такође указује на значај и популарност овог божанства. Већина налаза може се датирати у период II и III века, али собзиром да су римске коњичке јединице боравиле у Равни током читавог античког периода може се претпоставити да је култ Марса наставио да живи до краја IV века када посаду утврђења чини помоћни коњички одред pseudocomitatenses Timacenses auxiliarii.",
publisher = "Београд : Српско археолошко друштво, Параћин : Завичајни музеј",
journal = "XLIV скупштина и годишњи скуп, Параћин 14-16. октобар 2021/ Антички култ на централном Балкану. Светилишта, вотивни споменици и олтари као света места",
title = "Нова археолошка сведочанства култа бога Марса на простору Тимакум Минуса",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1395"
}
Илијић, Б.,& Петковић, С.. (2021). Нова археолошка сведочанства култа бога Марса на простору Тимакум Минуса. in XLIV скупштина и годишњи скуп, Параћин 14-16. октобар 2021/ Антички култ на централном Балкану. Светилишта, вотивни споменици и олтари као света места
Београд : Српско археолошко друштво..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1395
Илијић Б, Петковић С. Нова археолошка сведочанства култа бога Марса на простору Тимакум Минуса. in XLIV скупштина и годишњи скуп, Параћин 14-16. октобар 2021/ Антички култ на централном Балкану. Светилишта, вотивни споменици и олтари као света места. 2021;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1395 .
Илијић, Бојана, Петковић, Софија, "Нова археолошка сведочанства култа бога Марса на простору Тимакум Минуса" in XLIV скупштина и годишњи скуп, Параћин 14-16. октобар 2021/ Антички култ на централном Балкану. Светилишта, вотивни споменици и олтари као света места (2021),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1395 .

Прилог проучавању римског насеља на локалитету Timacum Minus код Књажевца [апстракт]

Петковић, Софија; Илијић, Бојана

(Београд : Српско археолошко друштво, 2012)

TY  - CONF
AU  - Петковић, Софија
AU  - Илијић, Бојана
PY  - 2012
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1599
AB  - У тексту су представљени резултати археолошких истраживања ван
бедема фортификације Timacum Minus у току ископавања 1976. године. Локалитет Timacum Minus смештен је на око 8 km северно од Књажевца (источна Србија). Сондажно ископавање (extra muros) 1976. год.
реализовано је на имању Бошка Станојевића, јужно од јужног бедема
утврђења. Том прилико, делом је откривен објекат и покретни археолошки материјал, који представљају остатке цивилног насеља насталог око
утврђења Timacum Minus. Истраживања ближе околине овог утврђења
пружа нам увид у ширу слику римског налазишта у Равни.
PB  - Београд : Српско археолошко друштво
PB  - Ваљево : Завод за заштиту споменика културе Ваљево
C3  - Српско археолошко друштво, XXXV годишњи скуп, Програм, извештаји и апстракти, Ваљево, 24 – 26. мај 2012. године, Секција за класичну археологију
T1  - Прилог проучавању римског насеља на локалитету Timacum Minus код Књажевца [апстракт]
EP  - 55
SP  - 55
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1599
ER  - 
@conference{
author = "Петковић, Софија and Илијић, Бојана",
year = "2012",
abstract = "У тексту су представљени резултати археолошких истраживања ван
бедема фортификације Timacum Minus у току ископавања 1976. године. Локалитет Timacum Minus смештен је на око 8 km северно од Књажевца (источна Србија). Сондажно ископавање (extra muros) 1976. год.
реализовано је на имању Бошка Станојевића, јужно од јужног бедема
утврђења. Том прилико, делом је откривен објекат и покретни археолошки материјал, који представљају остатке цивилног насеља насталог око
утврђења Timacum Minus. Истраживања ближе околине овог утврђења
пружа нам увид у ширу слику римског налазишта у Равни.",
publisher = "Београд : Српско археолошко друштво, Ваљево : Завод за заштиту споменика културе Ваљево",
journal = "Српско археолошко друштво, XXXV годишњи скуп, Програм, извештаји и апстракти, Ваљево, 24 – 26. мај 2012. године, Секција за класичну археологију",
title = "Прилог проучавању римског насеља на локалитету Timacum Minus код Књажевца [апстракт]",
pages = "55-55",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1599"
}
Петковић, С.,& Илијић, Б.. (2012). Прилог проучавању римског насеља на локалитету Timacum Minus код Књажевца [апстракт]. in Српско археолошко друштво, XXXV годишњи скуп, Програм, извештаји и апстракти, Ваљево, 24 – 26. мај 2012. године, Секција за класичну археологију
Београд : Српско археолошко друштво., 55-55.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1599
Петковић С, Илијић Б. Прилог проучавању римског насеља на локалитету Timacum Minus код Књажевца [апстракт]. in Српско археолошко друштво, XXXV годишњи скуп, Програм, извештаји и апстракти, Ваљево, 24 – 26. мај 2012. године, Секција за класичну археологију. 2012;:55-55.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1599 .
Петковић, Софија, Илијић, Бојана, "Прилог проучавању римског насеља на локалитету Timacum Minus код Књажевца [апстракт]" in Српско археолошко друштво, XXXV годишњи скуп, Програм, извештаји и апстракти, Ваљево, 24 – 26. мај 2012. године, Секција за класичну археологију (2012):55-55,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1599 .

Прилог проучавању римског насеља на локалитету Timacum Minus код Књажевца

Петковић, Софија; Илијић, Бојана

(Српско археолошко друштво, 2012)

TY  - JOUR
AU  - Петковић, Софија
AU  - Илијић, Бојана
PY  - 2012
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1385
AB  - Локалитет Timacum Minus се налази у источној Србији, приближно 8
km северно од Књажевца, у селу Равни. У тексту су представљени резултати археолошких истраживања изван фортификације Timacum Minus током 1976. године.
Сондажно ископавање ван утврђења реализовано је на имању Бошка Станојевића,
југозападно од јужног бедема. Том приликом су откривени објекат и покретни археолошки материјал који представљају остатке цивилног насеља насталог око
кастела. Истраживања у ближој околини Timacum Minus-а пружају увид у ширу
слику римског налазишта у Равни.
AB  - Timacum Minus is located in the Eastern Serbia, about 8 km to the North
from Knjaževac, in the village of Ravna. In this article the results of the archaeological
research in 1976, out of the fortiication of Timacum Minus, are presented. The probe excavations out of the fortiication were executed in 1976 on the land of Boško Stanojević,
to the Southwest from the Southern rampart. This research had revealed an object and
small inds representing the remains of the civil settlement formed arround the castellum.
The reserch of the surroundings of Timacum Minus could give us the compehension of the
wider picture of Roman archaeological site in Ravna
AB  - On basis of the stratigraphy of cultural layers and the analysis of
archaeological inds from trenches VI – VIII it could be concluded that the
building discovered in trench VI was contemporary with the structures,
the brick wall and the well, in trench VIII. Probably, they were parts of the
same large building, maybe a villa suburbana. This complex is dated in
the end of the 3rd and the irst half of 4th centuries A.D, by the glass items
(Cat. nos. 1, 5, 9, Pl. I/4, Pl. III/1–2), the ceramic lamp (Cat. no. 2, Pl. I/1),
the iron belt buckle (Cat. no. 21, Pl. IV/4) and bronze coins of Constantine
the Great and Diocletian (Cat. nos. 8, 12, 14–15, Pl. VI/1–4). In trenches
VI and VIII the layers A and B and the level of the foor I belonged to this
horizon of life. The layer B had been formed above the loor as a dwelling
layer and the layer A, a layer of rubble, was formed in the top of it by decay
of the building, the destruction of the roof and walls after it had been abandoned. In the layers A–B fragments of ceramic and glass vessels, as well
as iron tools and nails were discovered pointing to the economic function
of the building.
Mortar loor of a building, excavated in trench VII, and the house
with drywall foundations and walls of packed earth, found in trench VIII,
are earlier, probably from the second half of 3rd century A.D. The ceramic
plates manufactured in the workshop discovered in trench VIII (Cat. nos.
22–8, Pl. VI/5). All of seven ceramic plates belong to the same type, with
shallow conical recipient, lat bottom and horizontal rim, characteristic in
2nd–3rd centuries A. D. The specimens from the“ deposit“ of ceramic plates
varied minimally in dimensions and they were manufactured of reined
clay, white, yellowish-white and yellowish-orange in colour. On the insid and the outside surface there are paralel grooves from thr potter’s wheel.
In the building where the “ deposit“ of ceramic plates have been found, a
circular marble plate with a hole in the middle was also discovered, probably a potter’s wheel (Cat. no. 16, Pl. V/1). Layer C, formed above the
loor II, belonged to this horizon of life. In this layer, apart the fragments
of ceramic and glass vessels, a bronze strigillis (Cat. np. 17, Pl. V/3), a
whetstone (Cat. no. 18, Pl. V/2) and a fragment of deformed bronze handle
(Cat. no. 19, Pl. IV/3) were found.
The earliest horizon of life in this part of roman civil settlement is represented by the layer D, which had been formed above the sterile soil. In this
layer a bronze bell–pendant was excavated (Cat. no. 20, Pl. IV/2), which
indicates a Sarmatian component in the population of Timacum Minus in
the period from 1st to the middle of 3rd centuries. It was also noticed in the
earliest horizon of burial in necropolis Slog (Petković et al. 2005, 56–57,
145). Layer D is a closed archaeological unit, because below it there is
sterile soil and on the top of it there’s the mortar loor II of later construction.
According to the data above it could be assumed that the part of the
civil settlement to the South of fortiication Timacum Minus begun in the
2nd, even maybe in the 1st century, and lived until the middle of 4th century.
There’s a question where the Late Roman settlement from the second half
of 4th–the irst half of 5th centurieswas located. Regard to the frequent invasions of barbarians in the Timok Valley, it’s possible that the population of
this settlement withdrew inside the fortiication of Timacum Minus. This
was conirmed by the archaeological investigation of the latest horizon of
life in the section of the South gate of fortiication, which revealed a settlement of rural type inside the ramparts (Петковић и Јовановић 2000).
To have the exact picture of the presented results of archaeological
excavations of civil settlement of Timacum Minus in 1976 in trenches VI –
VIII it is necessary to mention that the technical documentation for trenches VI and VII is missing and that the typological and statistical analysis
of the discovered ceramics is yet to come. Also, we assume that revision
excavations at the same site are necessary in aim to discover completely
the excavated building, as well as to deine their function.
PB  - Српско археолошко друштво
T2  - Гласник Српског Археолошког друштва
T1  - Прилог проучавању римског насеља на локалитету Timacum Minus код Књажевца
IS  - 28
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1385
ER  - 
@article{
author = "Петковић, Софија and Илијић, Бојана",
year = "2012",
abstract = "Локалитет Timacum Minus се налази у источној Србији, приближно 8
km северно од Књажевца, у селу Равни. У тексту су представљени резултати археолошких истраживања изван фортификације Timacum Minus током 1976. године.
Сондажно ископавање ван утврђења реализовано је на имању Бошка Станојевића,
југозападно од јужног бедема. Том приликом су откривени објекат и покретни археолошки материјал који представљају остатке цивилног насеља насталог око
кастела. Истраживања у ближој околини Timacum Minus-а пружају увид у ширу
слику римског налазишта у Равни., Timacum Minus is located in the Eastern Serbia, about 8 km to the North
from Knjaževac, in the village of Ravna. In this article the results of the archaeological
research in 1976, out of the fortiication of Timacum Minus, are presented. The probe excavations out of the fortiication were executed in 1976 on the land of Boško Stanojević,
to the Southwest from the Southern rampart. This research had revealed an object and
small inds representing the remains of the civil settlement formed arround the castellum.
The reserch of the surroundings of Timacum Minus could give us the compehension of the
wider picture of Roman archaeological site in Ravna, On basis of the stratigraphy of cultural layers and the analysis of
archaeological inds from trenches VI – VIII it could be concluded that the
building discovered in trench VI was contemporary with the structures,
the brick wall and the well, in trench VIII. Probably, they were parts of the
same large building, maybe a villa suburbana. This complex is dated in
the end of the 3rd and the irst half of 4th centuries A.D, by the glass items
(Cat. nos. 1, 5, 9, Pl. I/4, Pl. III/1–2), the ceramic lamp (Cat. no. 2, Pl. I/1),
the iron belt buckle (Cat. no. 21, Pl. IV/4) and bronze coins of Constantine
the Great and Diocletian (Cat. nos. 8, 12, 14–15, Pl. VI/1–4). In trenches
VI and VIII the layers A and B and the level of the foor I belonged to this
horizon of life. The layer B had been formed above the loor as a dwelling
layer and the layer A, a layer of rubble, was formed in the top of it by decay
of the building, the destruction of the roof and walls after it had been abandoned. In the layers A–B fragments of ceramic and glass vessels, as well
as iron tools and nails were discovered pointing to the economic function
of the building.
Mortar loor of a building, excavated in trench VII, and the house
with drywall foundations and walls of packed earth, found in trench VIII,
are earlier, probably from the second half of 3rd century A.D. The ceramic
plates manufactured in the workshop discovered in trench VIII (Cat. nos.
22–8, Pl. VI/5). All of seven ceramic plates belong to the same type, with
shallow conical recipient, lat bottom and horizontal rim, characteristic in
2nd–3rd centuries A. D. The specimens from the“ deposit“ of ceramic plates
varied minimally in dimensions and they were manufactured of reined
clay, white, yellowish-white and yellowish-orange in colour. On the insid and the outside surface there are paralel grooves from thr potter’s wheel.
In the building where the “ deposit“ of ceramic plates have been found, a
circular marble plate with a hole in the middle was also discovered, probably a potter’s wheel (Cat. no. 16, Pl. V/1). Layer C, formed above the
loor II, belonged to this horizon of life. In this layer, apart the fragments
of ceramic and glass vessels, a bronze strigillis (Cat. np. 17, Pl. V/3), a
whetstone (Cat. no. 18, Pl. V/2) and a fragment of deformed bronze handle
(Cat. no. 19, Pl. IV/3) were found.
The earliest horizon of life in this part of roman civil settlement is represented by the layer D, which had been formed above the sterile soil. In this
layer a bronze bell–pendant was excavated (Cat. no. 20, Pl. IV/2), which
indicates a Sarmatian component in the population of Timacum Minus in
the period from 1st to the middle of 3rd centuries. It was also noticed in the
earliest horizon of burial in necropolis Slog (Petković et al. 2005, 56–57,
145). Layer D is a closed archaeological unit, because below it there is
sterile soil and on the top of it there’s the mortar loor II of later construction.
According to the data above it could be assumed that the part of the
civil settlement to the South of fortiication Timacum Minus begun in the
2nd, even maybe in the 1st century, and lived until the middle of 4th century.
There’s a question where the Late Roman settlement from the second half
of 4th–the irst half of 5th centurieswas located. Regard to the frequent invasions of barbarians in the Timok Valley, it’s possible that the population of
this settlement withdrew inside the fortiication of Timacum Minus. This
was conirmed by the archaeological investigation of the latest horizon of
life in the section of the South gate of fortiication, which revealed a settlement of rural type inside the ramparts (Петковић и Јовановић 2000).
To have the exact picture of the presented results of archaeological
excavations of civil settlement of Timacum Minus in 1976 in trenches VI –
VIII it is necessary to mention that the technical documentation for trenches VI and VII is missing and that the typological and statistical analysis
of the discovered ceramics is yet to come. Also, we assume that revision
excavations at the same site are necessary in aim to discover completely
the excavated building, as well as to deine their function.",
publisher = "Српско археолошко друштво",
journal = "Гласник Српског Археолошког друштва",
title = "Прилог проучавању римског насеља на локалитету Timacum Minus код Књажевца",
number = "28",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1385"
}
Петковић, С.,& Илијић, Б.. (2012). Прилог проучавању римског насеља на локалитету Timacum Minus код Књажевца. in Гласник Српског Археолошког друштва
Српско археолошко друштво.(28).
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1385
Петковић С, Илијић Б. Прилог проучавању римског насеља на локалитету Timacum Minus код Књажевца. in Гласник Српског Археолошког друштва. 2012;(28).
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1385 .
Петковић, Софија, Илијић, Бојана, "Прилог проучавању римског насеља на локалитету Timacum Minus код Књажевца" in Гласник Српског Археолошког друштва, no. 28 (2012),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1385 .