TY  - CHAP
AU  - Milovanović, Bebina
AU  - Danković, Ilija
AU  - Jevtović, Ljubomir
PY  - 2023
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1297
AB  - Najskorija kampanja zaštitnih iskopavanja sprovedena je od 08. januara do 31. decembra 2020. godine, strateškim sondiranjem terena na pravcu širenja ugljenokopa. Dok su ovi
radovi mahom rezultirali arheološki sterilnim sondama, najznačajnija otkrića posledica su
aktivnosti rotornog bagera na skidanju jalovinskog sloja zemlje, koji je na dubinama od preko
6 metara u više navrata naišao na ostatke plovila. U pitanju su dva monoksila i ostaci dva
broda, imenovanih u skladu sa redosledom otkrića kao Viminacium 1 do 4.
PB  - Beograd : Arheološki institut
T2  - Arheologija u Srbiji: projekti Arheološkog instituta u 2020. godini
T1  - Arheološka istraživanja na lokalitetu Rit (Viminacijum) u 2020. godini
EP  - 117
SP  - 107
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1297
ER  - 

@inbook{
author = "Milovanović, Bebina and Danković, Ilija and Jevtović, Ljubomir",
year = "2023",
abstract = "Najskorija kampanja zaštitnih iskopavanja sprovedena je od 08. januara do 31. decembra 2020. godine, strateškim sondiranjem terena na pravcu širenja ugljenokopa. Dok su ovi
radovi mahom rezultirali arheološki sterilnim sondama, najznačajnija otkrića posledica su
aktivnosti rotornog bagera na skidanju jalovinskog sloja zemlje, koji je na dubinama od preko
6 metara u više navrata naišao na ostatke plovila. U pitanju su dva monoksila i ostaci dva
broda, imenovanih u skladu sa redosledom otkrića kao Viminacium 1 do 4.",
publisher = "Beograd : Arheološki institut",
journal = "Arheologija u Srbiji: projekti Arheološkog instituta u 2020. godini",
booktitle = "Arheološka istraživanja na lokalitetu Rit (Viminacijum) u 2020. godini",
pages = "117-107",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1297"
}

Milovanović, B., Danković, I.,& Jevtović, L.. (2023). Arheološka istraživanja na lokalitetu Rit (Viminacijum) u 2020. godini. in Arheologija u Srbiji: projekti Arheološkog instituta u 2020. godini
Beograd : Arheološki institut., 107-117.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1297

Milovanović B, Danković I, Jevtović L. Arheološka istraživanja na lokalitetu Rit (Viminacijum) u 2020. godini. in Arheologija u Srbiji: projekti Arheološkog instituta u 2020. godini. 2023;:107-117.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1297 .

Milovanović, Bebina, Danković, Ilija, Jevtović, Ljubomir, "Arheološka istraživanja na lokalitetu Rit (Viminacijum) u 2020. godini" in Arheologija u Srbiji: projekti Arheološkog instituta u 2020. godini (2023):107-117,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1297 .

TY  - CONF
AU  - Миловановић, Бебина
AU  - Косановић, Ивана
AU  - Поповић, Бојан
PY  - 2023
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/645
AB  - Прва систематска ископавања утврђења Герулата (Gerulata) у селу
Мироч започела су 2021. године. Утврђење је подигнуто како би шти-
тило алтернативни пут од Талијате (Taliata) код Доњег Милановца до
Егете (Брза Паланка), преко планине Мироч. Герулата је била прва од
две станице на овом путу, судећи према Табули Појтингериани (Tabula
Peutingeriana). Чак и пре ископавања, остаци бедема су били уочљиви
местимично на површини и јасно видљиви у конфигурацији терена.
Прва кампања је била фокусирана на дефинисање северног бедема
утврђења и западне куле северне капије (porta praetoria), а претходила су
јој геофизичка снимања на простору северозападног дела локалитета.
Археолошка ископавања су настављена и током 2022. године, када је
истраживање било фокусирано на западни део.
PB  - Београд : Српско археолошко друштво
PB  - Сомбор : Градски музеј
C3  - Програм, извештаји и апстракти / Program, izveštaji i apstrakti
T1  - Систематска истраживања римског утврђења Герулата у селу Мироч током 2022. године
T1  - Sistematska istraživanja rimskog utvrđenja Gerulata u selu Miroč tokom 2022. godine
EP  - 57
SP  - 57
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_645
ER  - 

@conference{
author = "Миловановић, Бебина and Косановић, Ивана and Поповић, Бојан",
year = "2023",
abstract = "Прва систематска ископавања утврђења Герулата (Gerulata) у селу
Мироч започела су 2021. године. Утврђење је подигнуто како би шти-
тило алтернативни пут од Талијате (Taliata) код Доњег Милановца до
Егете (Брза Паланка), преко планине Мироч. Герулата је била прва од
две станице на овом путу, судећи према Табули Појтингериани (Tabula
Peutingeriana). Чак и пре ископавања, остаци бедема су били уочљиви
местимично на површини и јасно видљиви у конфигурацији терена.
Прва кампања је била фокусирана на дефинисање северног бедема
утврђења и западне куле северне капије (porta praetoria), а претходила су
јој геофизичка снимања на простору северозападног дела локалитета.
Археолошка ископавања су настављена и током 2022. године, када је
истраживање било фокусирано на западни део.",
publisher = "Београд : Српско археолошко друштво, Сомбор : Градски музеј",
journal = "Програм, извештаји и апстракти / Program, izveštaji i apstrakti",
title = "Систематска истраживања римског утврђења Герулата у селу Мироч током 2022. године, Sistematska istraživanja rimskog utvrđenja Gerulata u selu Miroč tokom 2022. godine",
pages = "57-57",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_645"
}

Миловановић, Б., Косановић, И.,& Поповић, Б.. (2023). Систематска истраживања римског утврђења Герулата у селу Мироч током 2022. године. in Програм, извештаји и апстракти / Program, izveštaji i apstrakti
Београд : Српско археолошко друштво., 57-57.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_645

Миловановић Б, Косановић И, Поповић Б. Систематска истраживања римског утврђења Герулата у селу Мироч током 2022. године. in Програм, извештаји и апстракти / Program, izveštaji i apstrakti. 2023;:57-57.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_645 .

Миловановић, Бебина, Косановић, Ивана, Поповић, Бојан, "Систематска истраживања римског утврђења Герулата у селу Мироч током 2022. године" in Програм, извештаји и апстракти / Program, izveštaji i apstrakti (2023):57-57,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_645 .

TY  - CONF
AU  - Milovanović, Bebina
AU  - Redžić, Saša
AU  - Vojvoda, Mirjana
PY  - 2023
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/679
AB  - In 2019, the grave of an inhumed deceased (grave G-2456) buried in a wooden coffin, was discovered in
the southern Viminacium necropolis (Više Grobalja site). Four bronze coins of Constans and Constantius II
with the same reverse legend (FEL TEMP REPARATIO) were found in the grave. What distinguishes this
grave from those discovered so far at Viminacium is the position of one of the coins on the right eye of
the deceased. It is a coin of Constantius II (falling horseman) dated in the period from 350 to 355 AD. The
second coin, of the same type as the previous one, was found in the right hand. Furthermore, the third
and fourth coins were found in the left hand of the deceased. They belong to issues of Constans and
Constantius II with different reverse motifs.
PB  - Sofia : Sofia University “St. Kliment Ohridski”
C3  - Book of abstract : 10th Joint Meeting of ECFN and Nomisma.org & 2nd BulgNR TOGETHER, 19-23. June 2023 Sofia
T1  - The Funerary Use of Coins in the Second Half of the 4th Century. Case Study Grave G-2456 (Viminacium)
EP  - 6
SP  - 6
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_679
ER  - 

@conference{
author = "Milovanović, Bebina and Redžić, Saša and Vojvoda, Mirjana",
year = "2023",
abstract = "In 2019, the grave of an inhumed deceased (grave G-2456) buried in a wooden coffin, was discovered in
the southern Viminacium necropolis (Više Grobalja site). Four bronze coins of Constans and Constantius II
with the same reverse legend (FEL TEMP REPARATIO) were found in the grave. What distinguishes this
grave from those discovered so far at Viminacium is the position of one of the coins on the right eye of
the deceased. It is a coin of Constantius II (falling horseman) dated in the period from 350 to 355 AD. The
second coin, of the same type as the previous one, was found in the right hand. Furthermore, the third
and fourth coins were found in the left hand of the deceased. They belong to issues of Constans and
Constantius II with different reverse motifs.",
publisher = "Sofia : Sofia University “St. Kliment Ohridski”",
journal = "Book of abstract : 10th Joint Meeting of ECFN and Nomisma.org & 2nd BulgNR TOGETHER, 19-23. June 2023 Sofia",
title = "The Funerary Use of Coins in the Second Half of the 4th Century. Case Study Grave G-2456 (Viminacium)",
pages = "6-6",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_679"
}

Milovanović, B., Redžić, S.,& Vojvoda, M.. (2023). The Funerary Use of Coins in the Second Half of the 4th Century. Case Study Grave G-2456 (Viminacium). in Book of abstract : 10th Joint Meeting of ECFN and Nomisma.org & 2nd BulgNR TOGETHER, 19-23. June 2023 Sofia
Sofia : Sofia University “St. Kliment Ohridski”., 6-6.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_679

Milovanović B, Redžić S, Vojvoda M. The Funerary Use of Coins in the Second Half of the 4th Century. Case Study Grave G-2456 (Viminacium). in Book of abstract : 10th Joint Meeting of ECFN and Nomisma.org & 2nd BulgNR TOGETHER, 19-23. June 2023 Sofia. 2023;:6-6.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_679 .

Milovanović, Bebina, Redžić, Saša, Vojvoda, Mirjana, "The Funerary Use of Coins in the Second Half of the 4th Century. Case Study Grave G-2456 (Viminacium)" in Book of abstract : 10th Joint Meeting of ECFN and Nomisma.org & 2nd BulgNR TOGETHER, 19-23. June 2023 Sofia (2023):6-6,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_679 .

TY  - CONF
AU  - Redžić, Saša
AU  - Milovanović, Bebina
AU  - Vojvoda, Mirjana
PY  - 2023
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/680
AB  - Under Antoninus Pius, an increased influx of coins from the Thracian and Lower Moesian mints in the
territory of present-day Serbia can be observed. Two other peaks coincide with the reigns of Septimius
Severus and Caracalla. Among the Thracian cities, the coins of Pautalia prevail, being followed by
Hadrianopolis, Philippopolis and Perinthus, while the share of other mints (Anchialus, Serdica, Deultum,
Byzantium, Augusta Traiana, Mesambria, Plotinopolis) is considerably smaller. Coins from the Lower
Moesian mints are represented in far lower numbers then coins from the Thracian mints. The largest
number comes from the Nicopolis ad Istrum mint, while Marcianopolis and Tomis are represented with
one copy each. The mapping of Thracian coins found in the territory of present-day Serbia shows their
largest concentration in Viminacium and its vicinity. So far, 44 coins of the Thracian (36) and Lower
Moesian (8) mints, found during the archaeological excavations of the southern necropolis.
PB  - Sofia : Sofia University “St. Kliment Ohridski”
C3  - Book of abstract : 10th Joint Meeting of ECFN and Nomisma.org & 2nd BulgNR TOGETHER, 19-23. June 2023 Sofia
T1  - New Finds of Thracian and Lower Moesian Mints from Viminacium
EP  - 27
SP  - 27
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_680
ER  - 

@conference{
author = "Redžić, Saša and Milovanović, Bebina and Vojvoda, Mirjana",
year = "2023",
abstract = "Under Antoninus Pius, an increased influx of coins from the Thracian and Lower Moesian mints in the
territory of present-day Serbia can be observed. Two other peaks coincide with the reigns of Septimius
Severus and Caracalla. Among the Thracian cities, the coins of Pautalia prevail, being followed by
Hadrianopolis, Philippopolis and Perinthus, while the share of other mints (Anchialus, Serdica, Deultum,
Byzantium, Augusta Traiana, Mesambria, Plotinopolis) is considerably smaller. Coins from the Lower
Moesian mints are represented in far lower numbers then coins from the Thracian mints. The largest
number comes from the Nicopolis ad Istrum mint, while Marcianopolis and Tomis are represented with
one copy each. The mapping of Thracian coins found in the territory of present-day Serbia shows their
largest concentration in Viminacium and its vicinity. So far, 44 coins of the Thracian (36) and Lower
Moesian (8) mints, found during the archaeological excavations of the southern necropolis.",
publisher = "Sofia : Sofia University “St. Kliment Ohridski”",
journal = "Book of abstract : 10th Joint Meeting of ECFN and Nomisma.org & 2nd BulgNR TOGETHER, 19-23. June 2023 Sofia",
title = "New Finds of Thracian and Lower Moesian Mints from Viminacium",
pages = "27-27",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_680"
}

Redžić, S., Milovanović, B.,& Vojvoda, M.. (2023). New Finds of Thracian and Lower Moesian Mints from Viminacium. in Book of abstract : 10th Joint Meeting of ECFN and Nomisma.org & 2nd BulgNR TOGETHER, 19-23. June 2023 Sofia
Sofia : Sofia University “St. Kliment Ohridski”., 27-27.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_680

Redžić S, Milovanović B, Vojvoda M. New Finds of Thracian and Lower Moesian Mints from Viminacium. in Book of abstract : 10th Joint Meeting of ECFN and Nomisma.org & 2nd BulgNR TOGETHER, 19-23. June 2023 Sofia. 2023;:27-27.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_680 .

Redžić, Saša, Milovanović, Bebina, Vojvoda, Mirjana, "New Finds of Thracian and Lower Moesian Mints from Viminacium" in Book of abstract : 10th Joint Meeting of ECFN and Nomisma.org & 2nd BulgNR TOGETHER, 19-23. June 2023 Sofia (2023):27-27,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_680 .

TY  - CHAP
AU  - Milovanović, Bebina
AU  - Redžić, Saša
PY  - 2022
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/476
AB  - По лепоти израде и врсти материјала,
примарна улога накита je током развоја циви-
лизације била декоративно-естетска. Римља-
ни га стога, не без разлога, називају ornatus,
ornamentum – украс, декорација, али је јако
брзо преузео и улогу статусног симбола. Кроз
облик, боју или материјал, накитом је исти-
цана и моћ заштите, да би временом постао
омиљени део, пре свега женске, а неретко и
мушке свакодневнице.
Током римске цивилизације издвајају се
два периода у схватању улоге и значаја накита.
У доба Републике, скромност је третирана као
врлина. Ношење скупоценог накита указива-
ло је на луксуз и расипништво, што је било у
супротности са очекиваним понашањем жена
тога времена. Римска матрона jе била оличење
смерности, умерености и елеганције. Развојем
и ширењем Римског царства, мења се однос
према накиту, нема више ни ограничења, нити
скромности. Накит постаје све разноврснији
и приступачнији
AB  - Over the entire period of civilization’s development
and owing to its beauty and the material
it was made of, the basic role that jewellery
played was decorative and aesthetic. This is exactly
the reason why the Romans called it ornatus, ornamentum
– ornament, decoration, although soon
enough it became a status symbol. Through form,
colour or material, jewellery was used to underline
the power of protection, but in time, it became
a favourite part of women’s, and often also men’s,
everyday life.
During the Roman civilization, two periods
can be distinguished in understanding the
role and importance of jewellery. In time of the
Roman Republic, modesty was considered a virtue.
Wearing expensive jewellery pointed to luxury
and squandering, which was contrary to the
expected women’s behaviour of the time. The Roman
matron was a personification of humbleness,
modesty and elegance. With the development and
spread of the Roman Empire, the relationship towards
jewellery also changed. There were no more
limitations, nor modesty. Jewellery becomes more
diverse and accessible.
PB  - Beograd : Arheološki institut
T2  - Vivere in vrbe Viminacium
T1  - Naкit i fibule: između funкcionalnosti, estetsкe vrednosti i statusnog simbola
T1  - Jewellery and brooches: between functionality, aesthetic value, and status symbol
EP  - 426
SP  - 285
VL  - 1
VL  - 426
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_476
ER  - 

@inbook{
author = "Milovanović, Bebina and Redžić, Saša",
year = "2022",
abstract = "По лепоти израде и врсти материјала,
примарна улога накита je током развоја циви-
лизације била декоративно-естетска. Римља-
ни га стога, не без разлога, називају ornatus,
ornamentum – украс, декорација, али је јако
брзо преузео и улогу статусног симбола. Кроз
облик, боју или материјал, накитом је исти-
цана и моћ заштите, да би временом постао
омиљени део, пре свега женске, а неретко и
мушке свакодневнице.
Током римске цивилизације издвајају се
два периода у схватању улоге и значаја накита.
У доба Републике, скромност је третирана као
врлина. Ношење скупоценог накита указива-
ло је на луксуз и расипништво, што је било у
супротности са очекиваним понашањем жена
тога времена. Римска матрона jе била оличење
смерности, умерености и елеганције. Развојем
и ширењем Римског царства, мења се однос
према накиту, нема више ни ограничења, нити
скромности. Накит постаје све разноврснији
и приступачнији, Over the entire period of civilization’s development
and owing to its beauty and the material
it was made of, the basic role that jewellery
played was decorative and aesthetic. This is exactly
the reason why the Romans called it ornatus, ornamentum
– ornament, decoration, although soon
enough it became a status symbol. Through form,
colour or material, jewellery was used to underline
the power of protection, but in time, it became
a favourite part of women’s, and often also men’s,
everyday life.
During the Roman civilization, two periods
can be distinguished in understanding the
role and importance of jewellery. In time of the
Roman Republic, modesty was considered a virtue.
Wearing expensive jewellery pointed to luxury
and squandering, which was contrary to the
expected women’s behaviour of the time. The Roman
matron was a personification of humbleness,
modesty and elegance. With the development and
spread of the Roman Empire, the relationship towards
jewellery also changed. There were no more
limitations, nor modesty. Jewellery becomes more
diverse and accessible.",
publisher = "Beograd : Arheološki institut",
journal = "Vivere in vrbe Viminacium",
booktitle = "Naкit i fibule: između funкcionalnosti, estetsкe vrednosti i statusnog simbola, Jewellery and brooches: between functionality, aesthetic value, and status symbol",
pages = "426-285",
volume = "1, 426",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_476"
}

Milovanović, B.,& Redžić, S.. (2022). Naкit i fibule: između funкcionalnosti, estetsкe vrednosti i statusnog simbola. in Vivere in vrbe Viminacium
Beograd : Arheološki institut., 1, 285-426.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_476

Milovanović B, Redžić S. Naкit i fibule: između funкcionalnosti, estetsкe vrednosti i statusnog simbola. in Vivere in vrbe Viminacium. 2022;1:285-426.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_476 .

Milovanović, Bebina, Redžić, Saša, "Naкit i fibule: između funкcionalnosti, estetsкe vrednosti i statusnog simbola" in Vivere in vrbe Viminacium, 1 (2022):285-426,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_476 .

TY  - CHAP
AU  - Danković, Ilija
AU  - Milovanović, Bebina
PY  - 2022
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/473
AB  - Период Римског царства, нарочито
у источном делу медитеранског простора,
карактерише обиље артефаката, слика и
текстова у различитим медијима (метал,
папирус, мозаици, геме), чија је улога била
да заштите, излече или да доделе одређене
апстрактне благодати људима који их носе
или чувају у дому.1 Антички Виминацијум
није био изузетак у овом погледу, па нам
бројни материјални докази показују да су
становници горњомезијске престонице у
тренуцима невоље и зле коби прибегава-
ли магији.
AB  - The times of the Roman Empire, especially
in the eastern part of the Mediterranean, are
characterised by an abundance of artefacts, images,
and texts in different media (metal, papyrus,
mosaics, intaglios), whose function was to protect,
heal or give certain abstract benefits to people who
wore them or kept them in their homes.1 Ancient
Viminacium was no exception in this regard, and
there are numerous pieces of material proof indicating
that the inhabitants of Upper Moesia’s capital
turned to magic in times of trouble and distress.
PB  - Beograd : Arheološki institut
T2  - Vivere in vrbe Viminacium
T1  - Pozivam te, Thobarrabau! Magijsкa praкsa u Viminacijumu
T1  - I summon thee, Thôbarrabau! Magical practice in Viminacium
SP  - 57
VL  - 1
VL  - 97
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_473
ER  - 

@inbook{
author = "Danković, Ilija and Milovanović, Bebina",
year = "2022",
abstract = "Период Римског царства, нарочито
у источном делу медитеранског простора,
карактерише обиље артефаката, слика и
текстова у различитим медијима (метал,
папирус, мозаици, геме), чија је улога била
да заштите, излече или да доделе одређене
апстрактне благодати људима који их носе
или чувају у дому.1 Антички Виминацијум
није био изузетак у овом погледу, па нам
бројни материјални докази показују да су
становници горњомезијске престонице у
тренуцима невоље и зле коби прибегава-
ли магији., The times of the Roman Empire, especially
in the eastern part of the Mediterranean, are
characterised by an abundance of artefacts, images,
and texts in different media (metal, papyrus,
mosaics, intaglios), whose function was to protect,
heal or give certain abstract benefits to people who
wore them or kept them in their homes.1 Ancient
Viminacium was no exception in this regard, and
there are numerous pieces of material proof indicating
that the inhabitants of Upper Moesia’s capital
turned to magic in times of trouble and distress.",
publisher = "Beograd : Arheološki institut",
journal = "Vivere in vrbe Viminacium",
booktitle = "Pozivam te, Thobarrabau! Magijsкa praкsa u Viminacijumu, I summon thee, Thôbarrabau! Magical practice in Viminacium",
pages = "57",
volume = "1, 97",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_473"
}

Danković, I.,& Milovanović, B.. (2022). Pozivam te, Thobarrabau! Magijsкa praкsa u Viminacijumu. in Vivere in vrbe Viminacium
Beograd : Arheološki institut., 1, 57.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_473

Danković I, Milovanović B. Pozivam te, Thobarrabau! Magijsкa praкsa u Viminacijumu. in Vivere in vrbe Viminacium. 2022;1:57.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_473 .

Danković, Ilija, Milovanović, Bebina, "Pozivam te, Thobarrabau! Magijsкa praкsa u Viminacijumu" in Vivere in vrbe Viminacium, 1 (2022):57,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_473 .

TY  - CONF
AU  - Milovanović, Bebina
AU  - Kosanović, Ivana
AU  - Popović, Bojan
PY  - 2022
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/642
AB  - Since the earliest times of Roman military presence in the Balkans, the Danube had a
vital role. The elaborate system of fortifications on the Danube limes was connected by roads, one
of the most important ones being Via militaris, leading to the Black Sea.
Apart from the main road following the Danube, there were alternative ones. After Porečka reka,
the Danube bends and goes into the Dacian territory for 26 km, making a big curve. So, in order to
get from Taliata (Donji Milanovac) to Egeta (Brza Palanka), by following the Danube road, it would
take more time than by using an alternative one, across the Miroč mountain. The fort of Gerulata
was erected to protect this alternative road. On Tabula Peutingeriana it is represented as one of two
stations on this road, VIII miles from Taliata.
PB  - Belgrade : Institute of Archaeology
PB  - Ferrara : Università degli studi di Ferrara. Laboratorio di studi e ricerche sulle antiche province Danubiane
C3  - Roman Roads and Crossroads :Book of Abstracts
T1  - Gerulata: a Fort on the Road from Taliata to Egeta
EP  - 27
SP  - 26
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_642
ER  - 

@conference{
author = "Milovanović, Bebina and Kosanović, Ivana and Popović, Bojan",
year = "2022",
abstract = "Since the earliest times of Roman military presence in the Balkans, the Danube had a
vital role. The elaborate system of fortifications on the Danube limes was connected by roads, one
of the most important ones being Via militaris, leading to the Black Sea.
Apart from the main road following the Danube, there were alternative ones. After Porečka reka,
the Danube bends and goes into the Dacian territory for 26 km, making a big curve. So, in order to
get from Taliata (Donji Milanovac) to Egeta (Brza Palanka), by following the Danube road, it would
take more time than by using an alternative one, across the Miroč mountain. The fort of Gerulata
was erected to protect this alternative road. On Tabula Peutingeriana it is represented as one of two
stations on this road, VIII miles from Taliata.",
publisher = "Belgrade : Institute of Archaeology, Ferrara : Università degli studi di Ferrara. Laboratorio di studi e ricerche sulle antiche province Danubiane",
journal = "Roman Roads and Crossroads :Book of Abstracts",
title = "Gerulata: a Fort on the Road from Taliata to Egeta",
pages = "27-26",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_642"
}

Milovanović, B., Kosanović, I.,& Popović, B.. (2022). Gerulata: a Fort on the Road from Taliata to Egeta. in Roman Roads and Crossroads :Book of Abstracts
Belgrade : Institute of Archaeology., 26-27.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_642

Milovanović B, Kosanović I, Popović B. Gerulata: a Fort on the Road from Taliata to Egeta. in Roman Roads and Crossroads :Book of Abstracts. 2022;:26-27.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_642 .

Milovanović, Bebina, Kosanović, Ivana, Popović, Bojan, "Gerulata: a Fort on the Road from Taliata to Egeta" in Roman Roads and Crossroads :Book of Abstracts (2022):26-27,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_642 .

TY  - CONF
AU  - Миловановић, Бебина
AU  - Косановић, Ивана
AU  - Мрђић, Немања
AU  - Поповић, Бојан
PY  - 2022
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/648
AB  - Утврђење и цивилно насеље Герулата (Gerulata), у селу Мироч, налази се високо изнад Дунава, на истоименој планини, одакле је било могуће контролисати кретања дуж главног пута на лимесу. Утврђење је штитило пут који је спајао долину Поречке реке и античку Талијату (Taliata) са римским утврђењем и насељем у близини Брзе Паланке (Egeta). Герулата је приказана на Табули Појтингеријани (Tabula Peutingeriana) као једна од две станице на путу од Талијате до Егете, удаљена VIII римских миља од Талијате, а VI миља од наредне станице, Унам (Unam). Остаци бедема утврђења су видљиви понегде на површини и могу се уочити у конфигурацији терена.
PB  - Београд : Српско археолошко друштво
PB  - Прокупље : Народни музеј Топлице
C3  - Програм, извештаји и апстракти / Program, izveštaji i apstrakti
T1  - Прва систематска истраживања римског утврђења Герулата у селу Мироч
T1  - Prva sistematska istraživanja rimskog utvrđenja Gerulata u selu Miroč
EP  - 78
SP  - 77
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_648
ER  - 

@conference{
author = "Миловановић, Бебина and Косановић, Ивана and Мрђић, Немања and Поповић, Бојан",
year = "2022",
abstract = "Утврђење и цивилно насеље Герулата (Gerulata), у селу Мироч, налази се високо изнад Дунава, на истоименој планини, одакле је било могуће контролисати кретања дуж главног пута на лимесу. Утврђење је штитило пут који је спајао долину Поречке реке и античку Талијату (Taliata) са римским утврђењем и насељем у близини Брзе Паланке (Egeta). Герулата је приказана на Табули Појтингеријани (Tabula Peutingeriana) као једна од две станице на путу од Талијате до Егете, удаљена VIII римских миља од Талијате, а VI миља од наредне станице, Унам (Unam). Остаци бедема утврђења су видљиви понегде на површини и могу се уочити у конфигурацији терена.",
publisher = "Београд : Српско археолошко друштво, Прокупље : Народни музеј Топлице",
journal = "Програм, извештаји и апстракти / Program, izveštaji i apstrakti",
title = "Прва систематска истраживања римског утврђења Герулата у селу Мироч, Prva sistematska istraživanja rimskog utvrđenja Gerulata u selu Miroč",
pages = "78-77",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_648"
}

Миловановић, Б., Косановић, И., Мрђић, Н.,& Поповић, Б.. (2022). Прва систематска истраживања римског утврђења Герулата у селу Мироч. in Програм, извештаји и апстракти / Program, izveštaji i apstrakti
Београд : Српско археолошко друштво., 77-78.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_648

Миловановић Б, Косановић И, Мрђић Н, Поповић Б. Прва систематска истраживања римског утврђења Герулата у селу Мироч. in Програм, извештаји и апстракти / Program, izveštaji i apstrakti. 2022;:77-78.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_648 .

Миловановић, Бебина, Косановић, Ивана, Мрђић, Немања, Поповић, Бојан, "Прва систематска истраживања римског утврђења Герулата у селу Мироч" in Програм, извештаји и апстракти / Program, izveštaji i apstrakti (2022):77-78,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_648 .

TY  - CONF
AU  - Косановић, Ивана
AU  - Миловановић, Бебина
AU  - Шаркић, Наташа
PY  - 2022
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/647
AB  - Током 2016. године спроведена су заштитна археолошка ископавања на локалитету Рит, који се налази североисточно од градског језгра Виминацијума. Истраживања су вршена на месту предвиђеном за изградњу монтажне станице за потребе површинског копа Дрмно. Истражен је део античке некрополе са рововима за дренажу терена и више бунара. На некрополи су констатовани гробови инхумираних и кремираних покојника, датовани у II и прву половину III века.
У једном од гробова нађен је прибор за писање. Ради се о кремацији типа Мала Копашница – Сасе II, у којој је била сахрањена одрасла особа са фетусом, изнад које је инхумирана индивидуа дечјег узраста. Поред гробних прилога у виду три керамичка крчага и једног лонца, нађен је и новац из друге половине II века.
Сет прибора за писање пронађен у овој сахрани, на дну етажа, састојао се од четири гвоздена инструмента − три стилуса и једне спатуле за глачање воска, коришћеним за писање на воштаним таблицама.
PB  - Београд : Српско археолошко друштво
PB  - Прокупље : Народни музеј Топлице
C3  - Програм, извештаји и апстракти / Program, izveštaji i apstrakti
T1  - Гроб са прибором за писање из Рита (Виминацијум)
T1  - Grob sa priborom za pisanje iz Rita (Viminacijum)
EP  - 81
SP  - 80
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_647
ER  - 

@conference{
author = "Косановић, Ивана and Миловановић, Бебина and Шаркић, Наташа",
year = "2022",
abstract = "Током 2016. године спроведена су заштитна археолошка ископавања на локалитету Рит, који се налази североисточно од градског језгра Виминацијума. Истраживања су вршена на месту предвиђеном за изградњу монтажне станице за потребе површинског копа Дрмно. Истражен је део античке некрополе са рововима за дренажу терена и више бунара. На некрополи су констатовани гробови инхумираних и кремираних покојника, датовани у II и прву половину III века.
У једном од гробова нађен је прибор за писање. Ради се о кремацији типа Мала Копашница – Сасе II, у којој је била сахрањена одрасла особа са фетусом, изнад које је инхумирана индивидуа дечјег узраста. Поред гробних прилога у виду три керамичка крчага и једног лонца, нађен је и новац из друге половине II века.
Сет прибора за писање пронађен у овој сахрани, на дну етажа, састојао се од четири гвоздена инструмента − три стилуса и једне спатуле за глачање воска, коришћеним за писање на воштаним таблицама.",
publisher = "Београд : Српско археолошко друштво, Прокупље : Народни музеј Топлице",
journal = "Програм, извештаји и апстракти / Program, izveštaji i apstrakti",
title = "Гроб са прибором за писање из Рита (Виминацијум), Grob sa priborom za pisanje iz Rita (Viminacijum)",
pages = "81-80",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_647"
}

Косановић, И., Миловановић, Б.,& Шаркић, Н.. (2022). Гроб са прибором за писање из Рита (Виминацијум). in Програм, извештаји и апстракти / Program, izveštaji i apstrakti
Београд : Српско археолошко друштво., 80-81.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_647

Косановић И, Миловановић Б, Шаркић Н. Гроб са прибором за писање из Рита (Виминацијум). in Програм, извештаји и апстракти / Program, izveštaji i apstrakti. 2022;:80-81.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_647 .

Косановић, Ивана, Миловановић, Бебина, Шаркић, Наташа, "Гроб са прибором за писање из Рита (Виминацијум)" in Програм, извештаји и апстракти / Program, izveštaji i apstrakti (2022):80-81,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_647 .

TY  - BOOK
AU  - Golubović, Snežana
AU  - Milovanović, Bebina
AU  - Redžić, Saša
PY  - 2022
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/696
AB  - Kada neko pokuša da sagleda pogrebne običaje i
sahranjivanje u rimskom periodu na teritoriji Gornje
Mezije odmah će uočiti njihovu veliku raznolikost, čak i
ako ih posmatra u ograničenom vremenskom periodu.
Ovaj utisak neće se promeniti ako se ograniči samo na
teritoriju nekropola Viminacijuma, čak i ako se analizira
samo jedan njen deo obrađen u ovom radu. Uz prethodne
dve knjige koje obrađuju oko 1.000 grobova sa nekropole
Više grobalja i uz nova saznanja dobijena nakon
zaštitnih iskopavanja tokom 21. veka, opšta slika sahranjivanja
u rimskom periodu na Viminacijumu postaje
skoro kompletna. Svaka društveno-kulturna zajednica
ima svoj specifični pogrebni ciklus običaja i obreda koji
odražava oblike verovanja na kojima se ritual zasniva.
U nekima se o smrti govori i još tokom života i izvode
različite pripreme za trenutak kada ona nastupi. U
drugima je, naprotiv, to tabu-tema. Telo se spaljuje ili
sahranjuje, sa prilozima ili bez njih. Žalost se ispoljava
plakanjem, naricanjem, čupanjem ili odsecanjem kose.
Različiti su periodi žalosti, itd.
PB  - Beograd : Arheološki institut
T1  - Viminacium : lokalitet pećine : nekropola oko južne gradske komunikacije
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_696
ER  - 

@book{
author = "Golubović, Snežana and Milovanović, Bebina and Redžić, Saša",
year = "2022",
abstract = "Kada neko pokuša da sagleda pogrebne običaje i
sahranjivanje u rimskom periodu na teritoriji Gornje
Mezije odmah će uočiti njihovu veliku raznolikost, čak i
ako ih posmatra u ograničenom vremenskom periodu.
Ovaj utisak neće se promeniti ako se ograniči samo na
teritoriju nekropola Viminacijuma, čak i ako se analizira
samo jedan njen deo obrađen u ovom radu. Uz prethodne
dve knjige koje obrađuju oko 1.000 grobova sa nekropole
Više grobalja i uz nova saznanja dobijena nakon
zaštitnih iskopavanja tokom 21. veka, opšta slika sahranjivanja
u rimskom periodu na Viminacijumu postaje
skoro kompletna. Svaka društveno-kulturna zajednica
ima svoj specifični pogrebni ciklus običaja i obreda koji
odražava oblike verovanja na kojima se ritual zasniva.
U nekima se o smrti govori i još tokom života i izvode
različite pripreme za trenutak kada ona nastupi. U
drugima je, naprotiv, to tabu-tema. Telo se spaljuje ili
sahranjuje, sa prilozima ili bez njih. Žalost se ispoljava
plakanjem, naricanjem, čupanjem ili odsecanjem kose.
Različiti su periodi žalosti, itd.",
publisher = "Beograd : Arheološki institut",
title = "Viminacium : lokalitet pećine : nekropola oko južne gradske komunikacije",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_696"
}

Golubović, S., Milovanović, B.,& Redžić, S.. (2022). Viminacium : lokalitet pećine : nekropola oko južne gradske komunikacije. 
Beograd : Arheološki institut..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_696

Golubović S, Milovanović B, Redžić S. Viminacium : lokalitet pećine : nekropola oko južne gradske komunikacije. 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_696 .

Golubović, Snežana, Milovanović, Bebina, Redžić, Saša, "Viminacium : lokalitet pećine : nekropola oko južne gradske komunikacije" (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_696 .

TY  - JOUR
AU  - Gavrilović, Dragana
AU  - Milovanović, Bebina
PY  - 2021
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/917
AB  - This paper focuses on the remains of wall paintings from residences of
the area of antique Viminacium (capital of Roman province of Upper Moesia). The
largest number of specimens comes from the residences researched during the reexcavations
in 2007 at the site of Čair, while a smaller portion comes from the public
bath (thermae) and amphitheater. Detailed analysis of the fragments of wall painting
showed that these buildings were once meticulously maintained since the materials
show traces of renovation. These fragments revealed an entirely new image of plaster
composition, which differs significantly from that found in the funerary painting of
Viminacium. Highly polished surfaces of certain specimens, as well as possible figurative
representations, indicate luxurious buildings which were in use during the 2nd and
3rd century.
PB  - NOUS Publishers LTD
T2  - Archaeologia Bulgarica
T1  - Fragments of Wall Painting from Residential Buildings at the Site of Čair (Viminacium)
EP  - 25
IS  - XXV
SP  - 15
VL  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_917
ER  - 

@article{
author = "Gavrilović, Dragana and Milovanović, Bebina",
year = "2021",
abstract = "This paper focuses on the remains of wall paintings from residences of
the area of antique Viminacium (capital of Roman province of Upper Moesia). The
largest number of specimens comes from the residences researched during the reexcavations
in 2007 at the site of Čair, while a smaller portion comes from the public
bath (thermae) and amphitheater. Detailed analysis of the fragments of wall painting
showed that these buildings were once meticulously maintained since the materials
show traces of renovation. These fragments revealed an entirely new image of plaster
composition, which differs significantly from that found in the funerary painting of
Viminacium. Highly polished surfaces of certain specimens, as well as possible figurative
representations, indicate luxurious buildings which were in use during the 2nd and
3rd century.",
publisher = "NOUS Publishers LTD",
journal = "Archaeologia Bulgarica",
title = "Fragments of Wall Painting from Residential Buildings at the Site of Čair (Viminacium)",
pages = "25-15",
number = "XXV",
volume = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_917"
}

Gavrilović, D.,& Milovanović, B.. (2021). Fragments of Wall Painting from Residential Buildings at the Site of Čair (Viminacium). in Archaeologia Bulgarica
NOUS Publishers LTD., 1(XXV), 15-25.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_917

Gavrilović D, Milovanović B. Fragments of Wall Painting from Residential Buildings at the Site of Čair (Viminacium). in Archaeologia Bulgarica. 2021;1(XXV):15-25.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_917 .

Gavrilović, Dragana, Milovanović, Bebina, "Fragments of Wall Painting from Residential Buildings at the Site of Čair (Viminacium)" in Archaeologia Bulgarica, 1, no. XXV (2021):15-25,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_917 .

TY  - CONF
AU  - Danković, Ilija
AU  - Divić, Anton
AU  - Stojić, Goran
AU  - Jevtović, Ljubomir
AU  - Jovičić, Mladen
AU  - Milovanović, Bebina
AU  - Nikolić, Snežana
AU  - Mrđić, Nemanja
AU  - Bogdanović, Ivan
PY  - 2021
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1304
AB  - This paper will present the results of a preliminary study of a group of four fluvial
vessels recently discovered in the vicinity of Roman Viminacium in modern-day
Serbia, dated between the Late Iron Age and Late Medieval Period. The remains
of four vessels were discovered in March 2020 during regular mining activity at
the Drmno open-air coal mine near the town of Kostolac in Serbia, at four kilometers distance from the contemporary course of the Danube. Archaeologists
from the Belgrade Institute of Archaeology working as resident researchers at the
nearby Viminacium Archaeological Park were immediately alerted and surveyed
the scene, subsequently joined by members of the Centre Camille Jullian research laboratory for further studies and analyses of the remains.
PB  - University of Zadar : Zadar
C3  - Sailing through History. Reading the Past - Imagining the Future. 16th International Symposium on Boat & Ship Archaeology, Zadar, Croatia. 26 September - 1 October 2021. Book of abstracts
T1  - A preliminary report on newly discovered fluvial vessels from Kostolac
EP  - 39
SP  - 39
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1304
ER  - 

@conference{
author = "Danković, Ilija and Divić, Anton and Stojić, Goran and Jevtović, Ljubomir and Jovičić, Mladen and Milovanović, Bebina and Nikolić, Snežana and Mrđić, Nemanja and Bogdanović, Ivan",
year = "2021",
abstract = "This paper will present the results of a preliminary study of a group of four fluvial
vessels recently discovered in the vicinity of Roman Viminacium in modern-day
Serbia, dated between the Late Iron Age and Late Medieval Period. The remains
of four vessels were discovered in March 2020 during regular mining activity at
the Drmno open-air coal mine near the town of Kostolac in Serbia, at four kilometers distance from the contemporary course of the Danube. Archaeologists
from the Belgrade Institute of Archaeology working as resident researchers at the
nearby Viminacium Archaeological Park were immediately alerted and surveyed
the scene, subsequently joined by members of the Centre Camille Jullian research laboratory for further studies and analyses of the remains.",
publisher = "University of Zadar : Zadar",
journal = "Sailing through History. Reading the Past - Imagining the Future. 16th International Symposium on Boat & Ship Archaeology, Zadar, Croatia. 26 September - 1 October 2021. Book of abstracts",
title = "A preliminary report on newly discovered fluvial vessels from Kostolac",
pages = "39-39",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1304"
}

Danković, I., Divić, A., Stojić, G., Jevtović, L., Jovičić, M., Milovanović, B., Nikolić, S., Mrđić, N.,& Bogdanović, I.. (2021). A preliminary report on newly discovered fluvial vessels from Kostolac. in Sailing through History. Reading the Past - Imagining the Future. 16th International Symposium on Boat & Ship Archaeology, Zadar, Croatia. 26 September - 1 October 2021. Book of abstracts
University of Zadar : Zadar., 39-39.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1304

Danković I, Divić A, Stojić G, Jevtović L, Jovičić M, Milovanović B, Nikolić S, Mrđić N, Bogdanović I. A preliminary report on newly discovered fluvial vessels from Kostolac. in Sailing through History. Reading the Past - Imagining the Future. 16th International Symposium on Boat & Ship Archaeology, Zadar, Croatia. 26 September - 1 October 2021. Book of abstracts. 2021;:39-39.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1304 .

Danković, Ilija, Divić, Anton, Stojić, Goran, Jevtović, Ljubomir, Jovičić, Mladen, Milovanović, Bebina, Nikolić, Snežana, Mrđić, Nemanja, Bogdanović, Ivan, "A preliminary report on newly discovered fluvial vessels from Kostolac" in Sailing through History. Reading the Past - Imagining the Future. 16th International Symposium on Boat & Ship Archaeology, Zadar, Croatia. 26 September - 1 October 2021. Book of abstracts (2021):39-39,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1304 .

TY  - CONF
AU  - Danković, Ilija
AU  - Divić, Anton
AU  - Stojić, Goran
AU  - Jevtović, Ljubomir
AU  - Milovanović, Bebina
AU  - Nikolić, Snežana
AU  - Bogdanović, Ivan
PY  - 2021
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1296
AB  - This paper will present the results of a preliminary study of a group of four fluvial vessels recently discovered in the vicinity of Roman Viminacium in modern-day Serbia, dated between the Late Iron Age and Late Medieval Period. The remains of four vessels were discovered in March 2020 during regular mining activity at the Drmno open-air coal mine near the town of Kostolac in Serbia, at four kilometers distance from the contemporary course of the Danube. Archaeologists from the Belgrade Institute of Archaeology working as resident researchers at the nearby Viminacium Archaeological Park were immediately alerted and surveyed the scene, subsequently joined by members of the Centre Camille Jullian research laboratory for further studies and analyses of the remains. Four different vessels were identified among the wooden remains well preserved under six meters of clay-like sediment: two dugouts, a single plank belonging to a flat-bottomed vessel, and a well preserved flat-bottomed planked barge. The discovery, taking place just two days before the introduction of the state of emergency in Serbia due to the 2020 sanitary crisis, was followed by hasty rescue excavation, documentation, and extraction of the shipwrecks and their transportation to the nearby Archaeological Park for further conservation. While focusing on the architectural characteristics and nautical capabilities of the discovered vessels, this paper will also present preliminary conclusions on the context of their discovery in relation to the archaeological topography of the region, as well as with the naval construction and navigation practices within the Middle Danube zone of transport geography.
PB  - Zadar : University of Zadar
C3  - 16th International Symposium on Boat & Ship Archaeology. Sailing through History Reading the Past – Imagining the Future, Zadar (Croatia). Book of abstracts
T1  - A preliminary report on newly discovered fluvial vessels from Kostolac, Serbia
SP  - 39
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1296
ER  - 

@conference{
author = "Danković, Ilija and Divić, Anton and Stojić, Goran and Jevtović, Ljubomir and Milovanović, Bebina and Nikolić, Snežana and Bogdanović, Ivan",
year = "2021",
abstract = "This paper will present the results of a preliminary study of a group of four fluvial vessels recently discovered in the vicinity of Roman Viminacium in modern-day Serbia, dated between the Late Iron Age and Late Medieval Period. The remains of four vessels were discovered in March 2020 during regular mining activity at the Drmno open-air coal mine near the town of Kostolac in Serbia, at four kilometers distance from the contemporary course of the Danube. Archaeologists from the Belgrade Institute of Archaeology working as resident researchers at the nearby Viminacium Archaeological Park were immediately alerted and surveyed the scene, subsequently joined by members of the Centre Camille Jullian research laboratory for further studies and analyses of the remains. Four different vessels were identified among the wooden remains well preserved under six meters of clay-like sediment: two dugouts, a single plank belonging to a flat-bottomed vessel, and a well preserved flat-bottomed planked barge. The discovery, taking place just two days before the introduction of the state of emergency in Serbia due to the 2020 sanitary crisis, was followed by hasty rescue excavation, documentation, and extraction of the shipwrecks and their transportation to the nearby Archaeological Park for further conservation. While focusing on the architectural characteristics and nautical capabilities of the discovered vessels, this paper will also present preliminary conclusions on the context of their discovery in relation to the archaeological topography of the region, as well as with the naval construction and navigation practices within the Middle Danube zone of transport geography.",
publisher = "Zadar : University of Zadar",
journal = "16th International Symposium on Boat & Ship Archaeology. Sailing through History Reading the Past – Imagining the Future, Zadar (Croatia). Book of abstracts",
title = "A preliminary report on newly discovered fluvial vessels from Kostolac, Serbia",
pages = "39",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1296"
}

Danković, I., Divić, A., Stojić, G., Jevtović, L., Milovanović, B., Nikolić, S.,& Bogdanović, I.. (2021). A preliminary report on newly discovered fluvial vessels from Kostolac, Serbia. in 16th International Symposium on Boat & Ship Archaeology. Sailing through History Reading the Past – Imagining the Future, Zadar (Croatia). Book of abstracts
Zadar : University of Zadar., 39.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1296

Danković I, Divić A, Stojić G, Jevtović L, Milovanović B, Nikolić S, Bogdanović I. A preliminary report on newly discovered fluvial vessels from Kostolac, Serbia. in 16th International Symposium on Boat & Ship Archaeology. Sailing through History Reading the Past – Imagining the Future, Zadar (Croatia). Book of abstracts. 2021;:39.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1296 .

Danković, Ilija, Divić, Anton, Stojić, Goran, Jevtović, Ljubomir, Milovanović, Bebina, Nikolić, Snežana, Bogdanović, Ivan, "A preliminary report on newly discovered fluvial vessels from Kostolac, Serbia" in 16th International Symposium on Boat & Ship Archaeology. Sailing through History Reading the Past – Imagining the Future, Zadar (Croatia). Book of abstracts (2021):39,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1296 .

TY  - CHAP
AU  - Milovanović, Bebina
AU  - Mrđić, Nemanja
AU  - Danković, Ilija
PY  - 2021
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1295
AB  - Zaštitna arheološka istraživanja na lokalitetu Rit, koji obuhvata prostor severno i severoistočno od viminacijumskog castrum-a i civilnog naselja, nastavljena su tokom 2018. godine duž linija površinskog kopa Drmno i sistema odvodnjavanja ovog rudnika. Na liniji odvodnjavanja su prilikom kopanja bazena i kanala, još tokom 2017. godine uočeni ostaci objekata i nekropole (Milovanović et al. 2019, 96–108). Stoga su na ovoj lokaciji iskopavanja nastavljena od marta 2018. godine. Ukupno je arheološki istražena površina od 6.590 m² (57 sondi, S-289 i S-339-495).
PB  - Beograd : Arheološki institut
T2  - Arheologija u Srbiji: projekti Arheološkog instituta u 2018. godini
T1  - Arheološka istraživanja na lokalitetu Rit (Viminacijum) u 2018. godini
EP  - 114
SP  - 101
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1295
ER  - 

@inbook{
author = "Milovanović, Bebina and Mrđić, Nemanja and Danković, Ilija",
year = "2021",
abstract = "Zaštitna arheološka istraživanja na lokalitetu Rit, koji obuhvata prostor severno i severoistočno od viminacijumskog castrum-a i civilnog naselja, nastavljena su tokom 2018. godine duž linija površinskog kopa Drmno i sistema odvodnjavanja ovog rudnika. Na liniji odvodnjavanja su prilikom kopanja bazena i kanala, još tokom 2017. godine uočeni ostaci objekata i nekropole (Milovanović et al. 2019, 96–108). Stoga su na ovoj lokaciji iskopavanja nastavljena od marta 2018. godine. Ukupno je arheološki istražena površina od 6.590 m² (57 sondi, S-289 i S-339-495).",
publisher = "Beograd : Arheološki institut",
journal = "Arheologija u Srbiji: projekti Arheološkog instituta u 2018. godini",
booktitle = "Arheološka istraživanja na lokalitetu Rit (Viminacijum) u 2018. godini",
pages = "114-101",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1295"
}

Milovanović, B., Mrđić, N.,& Danković, I.. (2021). Arheološka istraživanja na lokalitetu Rit (Viminacijum) u 2018. godini. in Arheologija u Srbiji: projekti Arheološkog instituta u 2018. godini
Beograd : Arheološki institut., 101-114.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1295

Milovanović B, Mrđić N, Danković I. Arheološka istraživanja na lokalitetu Rit (Viminacijum) u 2018. godini. in Arheologija u Srbiji: projekti Arheološkog instituta u 2018. godini. 2021;:101-114.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1295 .

Milovanović, Bebina, Mrđić, Nemanja, Danković, Ilija, "Arheološka istraživanja na lokalitetu Rit (Viminacijum) u 2018. godini" in Arheologija u Srbiji: projekti Arheološkog instituta u 2018. godini (2021):101-114,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1295 .

TY  - CHAP
AU  - Jovičić, Mladen
AU  - Redžić, Saša
AU  - Milovanović, Bebina
PY  - 2021
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/681
AB  - Južne nekropole Viminacijuma predstavljaju jedne od najbolje istraženih nekropola u čitavom
Rimskom carstvu, sa preko 13000 istraženih grobova. Velika arheološka iskopavanja ovog prostora sprovedena su od 1977. do 1997. godine kada je istražen znatan broj lokaliteta: Pećine, Više Grobalja, Kod Grobalja, Burdelj, Livade kod Ćuprije, Kod Bresta, Drmske Carine i Velika Kapija. Iskopavanja su bila zaštitnog karaktera, uslovljena izgradnjom termoelektrane Kostolac B u Drmnu. Pored rimske, na ovom prostoru pronađene su i latenska, ranosrednjovekovna i srednjovekovna nekropola, rimske opekarske i keramičarske peći, kao i vila rustika.
PB  - Beograd : Arheološki institut
T2  - Arheologija u Srbiji - Projekti Arheološkog instituta u 2018. godini
T1  - Zaštitna arheološka istraživanja nekropole na lokalitetu Više grobalja (Viminacijum) u 2018. godini
EP  - 142
SP  - 127
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_681
ER  - 

@inbook{
author = "Jovičić, Mladen and Redžić, Saša and Milovanović, Bebina",
year = "2021",
abstract = "Južne nekropole Viminacijuma predstavljaju jedne od najbolje istraženih nekropola u čitavom
Rimskom carstvu, sa preko 13000 istraženih grobova. Velika arheološka iskopavanja ovog prostora sprovedena su od 1977. do 1997. godine kada je istražen znatan broj lokaliteta: Pećine, Više Grobalja, Kod Grobalja, Burdelj, Livade kod Ćuprije, Kod Bresta, Drmske Carine i Velika Kapija. Iskopavanja su bila zaštitnog karaktera, uslovljena izgradnjom termoelektrane Kostolac B u Drmnu. Pored rimske, na ovom prostoru pronađene su i latenska, ranosrednjovekovna i srednjovekovna nekropola, rimske opekarske i keramičarske peći, kao i vila rustika.",
publisher = "Beograd : Arheološki institut",
journal = "Arheologija u Srbiji - Projekti Arheološkog instituta u 2018. godini",
booktitle = "Zaštitna arheološka istraživanja nekropole na lokalitetu Više grobalja (Viminacijum) u 2018. godini",
pages = "142-127",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_681"
}

Jovičić, M., Redžić, S.,& Milovanović, B.. (2021). Zaštitna arheološka istraživanja nekropole na lokalitetu Više grobalja (Viminacijum) u 2018. godini. in Arheologija u Srbiji - Projekti Arheološkog instituta u 2018. godini
Beograd : Arheološki institut., 127-142.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_681

Jovičić M, Redžić S, Milovanović B. Zaštitna arheološka istraživanja nekropole na lokalitetu Više grobalja (Viminacijum) u 2018. godini. in Arheologija u Srbiji - Projekti Arheološkog instituta u 2018. godini. 2021;:127-142.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_681 .

Jovičić, Mladen, Redžić, Saša, Milovanović, Bebina, "Zaštitna arheološka istraživanja nekropole na lokalitetu Više grobalja (Viminacijum) u 2018. godini" in Arheologija u Srbiji - Projekti Arheološkog instituta u 2018. godini (2021):127-142,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_681 .

TY  - CHAP
AU  - Redžić, Saša
AU  - Danković, Ilija
AU  - Milovanović, Bebina
PY  - 2021
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/684
AB  - Zaštitna arheološka istraživanja na Pirivoju tokom 2019. godine sprovedena su uperiodu od 29. maja do 6. decembra. Iskopavanja su vršena na lokaciji ugroženoj izmeštanjem trake za transport uglja iz površinskog kopa Drmno ka termoelektrani Kostolac B, kaoi različitim radovima na pratećoj infrastrukturi kopa (bazeni i bunari za odvodnjavanje).
PB  - Beograd : Arheološki institut
T2  - Arheologija u Srbiji: projekti Arheološkog instituta u 2019. godini
T1  - Zaštitna arheološka iskopavanja na lokalitetu Pirivoj (Viminacijum) tokom 2019. godine
EP  - 146
SP  - 133
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_684
ER  - 

@inbook{
author = "Redžić, Saša and Danković, Ilija and Milovanović, Bebina",
year = "2021",
abstract = "Zaštitna arheološka istraživanja na Pirivoju tokom 2019. godine sprovedena su uperiodu od 29. maja do 6. decembra. Iskopavanja su vršena na lokaciji ugroženoj izmeštanjem trake za transport uglja iz površinskog kopa Drmno ka termoelektrani Kostolac B, kaoi različitim radovima na pratećoj infrastrukturi kopa (bazeni i bunari za odvodnjavanje).",
publisher = "Beograd : Arheološki institut",
journal = "Arheologija u Srbiji: projekti Arheološkog instituta u 2019. godini",
booktitle = "Zaštitna arheološka iskopavanja na lokalitetu Pirivoj (Viminacijum) tokom 2019. godine",
pages = "146-133",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_684"
}

Redžić, S., Danković, I.,& Milovanović, B.. (2021). Zaštitna arheološka iskopavanja na lokalitetu Pirivoj (Viminacijum) tokom 2019. godine. in Arheologija u Srbiji: projekti Arheološkog instituta u 2019. godini
Beograd : Arheološki institut., 133-146.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_684

Redžić S, Danković I, Milovanović B. Zaštitna arheološka iskopavanja na lokalitetu Pirivoj (Viminacijum) tokom 2019. godine. in Arheologija u Srbiji: projekti Arheološkog instituta u 2019. godini. 2021;:133-146.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_684 .

Redžić, Saša, Danković, Ilija, Milovanović, Bebina, "Zaštitna arheološka iskopavanja na lokalitetu Pirivoj (Viminacijum) tokom 2019. godine" in Arheologija u Srbiji: projekti Arheološkog instituta u 2019. godini (2021):133-146,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_684 .

TY  - JOUR
AU  - Milovanović, Bebina
AU  - Milovanović, Bebina
AU  - Danković, Ilija
PY  - 2020
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/338
AB  - Tokom višedecenijskih istraživanja viminacijumskih nekropola otkriveno je pet grobova, datovanih u period III veka, koji su kao sastavni deo inventara imali ogrlice sa antropomorfnim privescima. Dva priveska su izrađena od gagata, dva od kosti (jedan, možda, od slonovače), a jedan je od ćilibara. Tri su bitne karakteristike ovih artefakata po kojima se oni svrstavaju u red apotropejskih amuleta, korišćenih za zaštitu njihovih nosilaca od zlih sila, bolesti i urokljivog oka. Pre svega, javljaju se u arheološkim kontekstima zajedno s drugim predmetima protektivnog karaktera, kao delovi ogrlica sa raznovrsnim perlama, od kojih su neke načinjene od materijala koji sami po sebi imaju magijska svojstva. U tri slučaja otkriveni su skupa sa bulama od bronze. Važni podaci dobijeni su fizičko-antropološkim analizama osteoloških ostataka individua koje su ove amulete koristile. Dve su okarakterisane kao deca, najverovatnije ispod sedam godina starosti, jedna osoba neutvrđenog pola preminula je oko 12. godine života, dok je ženski pol utvrđen za pokojnice čija je starost procenjena na 16-18, odnosno 40-50 godina. Budući da su upravo žene i deca smatrani najranjivijim delovima populacije, shodno tome pružana im je i zaštita. Nije bio zanemarljiv ni izbor sirovine za izradu amuleta. To se prvenstveno odnosi na ćilibar i gagat, kojima su pripisivana kurativna svojstva kod raznih zdravstvenih tegoba, te su oni kao takvi s vremenom stekli apotropejski karakter. Viminacijumski primerci upoređeni su sa analognim predmetima otkrivenim širom rimskog sveta, koji pokazuju izrazito široku geografsku rasprostranjenost, uz ne tako veliki broj primeraka. Takva situacija ukazuje na postojanje znanja koje je posedovala mala grupa ljudi, pripadnika istog religijskog kruga ili zajedničkog etničkog porekla, ali takođe i na mogućnost delovanja specijalizovanih profesionalaca, koji su distribuirali amulete onima kojima je zaštita bila potrebna. U radu smo pokušali da identifikujemo jedno ili više bića predstavljenih putem antropomorfnih privezaka, i to imajući u vidu tipološke karakteristike, materijale, boje i arheološke kontekste. U širem smislu, članak spada u red publikacija koje kao tematiku imaju materijalne aspekte antičke magije, što je trend koji je u akademski fokus ušao tek tokom prethodne decenije.
AB  - The paper focuses on a group of five anthropomorphic pendants, deposited in graves of sub-adult and female individuals, discovered in cemeteries of ancient Viminacium (Serbia). The selection of raw materials (jet and amber), as well as other parts of the necklaces these pendants were incorporated in, suggest their apotropaic character. Various data sources have been employed in order to answer questions regarding the identification of the depicted beings, reasons for their usage by certain population groups, etc. A comparison has been made with analogous specimens from across the Roman world, which are not numerous but are prominently widespread. Three examples from Viminacium originate from recent archaeological campaigns, meaning that osteological material was available for analysis.
PB  - Arheološki institut, Beograd
T2  - Starinar
T1  - Antropomorfni amuleti iz Viminacijuma
T1  - Anthropomorphic amulets from Viminacium
EP  - 143
IS  - 70
SP  - 127
DO  - 10.2298/STA2070127M
ER  - 

@article{
author = "Milovanović, Bebina and Milovanović, Bebina and Danković, Ilija",
year = "2020",
abstract = "Tokom višedecenijskih istraživanja viminacijumskih nekropola otkriveno je pet grobova, datovanih u period III veka, koji su kao sastavni deo inventara imali ogrlice sa antropomorfnim privescima. Dva priveska su izrađena od gagata, dva od kosti (jedan, možda, od slonovače), a jedan je od ćilibara. Tri su bitne karakteristike ovih artefakata po kojima se oni svrstavaju u red apotropejskih amuleta, korišćenih za zaštitu njihovih nosilaca od zlih sila, bolesti i urokljivog oka. Pre svega, javljaju se u arheološkim kontekstima zajedno s drugim predmetima protektivnog karaktera, kao delovi ogrlica sa raznovrsnim perlama, od kojih su neke načinjene od materijala koji sami po sebi imaju magijska svojstva. U tri slučaja otkriveni su skupa sa bulama od bronze. Važni podaci dobijeni su fizičko-antropološkim analizama osteoloških ostataka individua koje su ove amulete koristile. Dve su okarakterisane kao deca, najverovatnije ispod sedam godina starosti, jedna osoba neutvrđenog pola preminula je oko 12. godine života, dok je ženski pol utvrđen za pokojnice čija je starost procenjena na 16-18, odnosno 40-50 godina. Budući da su upravo žene i deca smatrani najranjivijim delovima populacije, shodno tome pružana im je i zaštita. Nije bio zanemarljiv ni izbor sirovine za izradu amuleta. To se prvenstveno odnosi na ćilibar i gagat, kojima su pripisivana kurativna svojstva kod raznih zdravstvenih tegoba, te su oni kao takvi s vremenom stekli apotropejski karakter. Viminacijumski primerci upoređeni su sa analognim predmetima otkrivenim širom rimskog sveta, koji pokazuju izrazito široku geografsku rasprostranjenost, uz ne tako veliki broj primeraka. Takva situacija ukazuje na postojanje znanja koje je posedovala mala grupa ljudi, pripadnika istog religijskog kruga ili zajedničkog etničkog porekla, ali takođe i na mogućnost delovanja specijalizovanih profesionalaca, koji su distribuirali amulete onima kojima je zaštita bila potrebna. U radu smo pokušali da identifikujemo jedno ili više bića predstavljenih putem antropomorfnih privezaka, i to imajući u vidu tipološke karakteristike, materijale, boje i arheološke kontekste. U širem smislu, članak spada u red publikacija koje kao tematiku imaju materijalne aspekte antičke magije, što je trend koji je u akademski fokus ušao tek tokom prethodne decenije., The paper focuses on a group of five anthropomorphic pendants, deposited in graves of sub-adult and female individuals, discovered in cemeteries of ancient Viminacium (Serbia). The selection of raw materials (jet and amber), as well as other parts of the necklaces these pendants were incorporated in, suggest their apotropaic character. Various data sources have been employed in order to answer questions regarding the identification of the depicted beings, reasons for their usage by certain population groups, etc. A comparison has been made with analogous specimens from across the Roman world, which are not numerous but are prominently widespread. Three examples from Viminacium originate from recent archaeological campaigns, meaning that osteological material was available for analysis.",
publisher = "Arheološki institut, Beograd",
journal = "Starinar",
title = "Antropomorfni amuleti iz Viminacijuma, Anthropomorphic amulets from Viminacium",
pages = "143-127",
number = "70",
doi = "10.2298/STA2070127M"
}

Milovanović, B., Milovanović, B.,& Danković, I.. (2020). Antropomorfni amuleti iz Viminacijuma. in Starinar
Arheološki institut, Beograd.(70), 127-143.
https://doi.org/10.2298/STA2070127M

Milovanović B, Milovanović B, Danković I. Antropomorfni amuleti iz Viminacijuma. in Starinar. 2020;(70):127-143.
doi:10.2298/STA2070127M .

Milovanović, Bebina, Milovanović, Bebina, Danković, Ilija, "Antropomorfni amuleti iz Viminacijuma" in Starinar, no. 70 (2020):127-143,
https://doi.org/10.2298/STA2070127M . .

TY  - CHAP
AU  - Bulatović, Aleksandar
AU  - Jovičić, Mladen
AU  - Milovanović, Bebina
PY  - 2019
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1118
AB  - U radu o eneolitskom periodu na lokalitetu Rit u ovom zborniku položaj ovog lokaliteta
već je opisan, tako da ćemo ovde samo napomenuti da je reč o zabarenom aluvijumu,
koji je bio konstantno pod vodom sve do polovine prošlog veka.
Zanimljivo je da je lokalitet bio nastanjen samo krajem starijeg eneolita, u prvom
kvartalu 4. milenijuma pre n.e. i u ranom bronzanom dobu, ne računajući usamljeni grob
iz gvozdenog doba, koji je pomenut u radu o eneolitu. Ovo napominjemo jer je lokalitet
Nad Klepečkom, sa kojim se Rit graniči, bio konstantno nastanjen u praistoriji, od eneolita
do mlađeg gvozdenog doba. Po svemu sudeći, razlog je u tome što se Rit nalazi na niskim
kotama između 69 i 70 m nadmorske visine i očito je bio često zabaren, osim u pomenutim
periodima, za razliku od lokaliteta Nad Klepečkom, koji se nalazi na gredi na kotama između
75 i 90 m nadmorske visine i verovatno je konstantno bio iznad nivoa voda.
AB  - The exact position of the site is provided in the paper discussing the Eneolithic period
at the site of Rit in this volume, and therefore we shall only mention that the location
represents marshy alluvium, which was periodically flooded up to the second half of the
20th century.
It is interesting that the site was inhabited exclusively during the Early Eneolithic,
meaning the first quarter of the 4th millennium BC and during the Early Bronze Age, excluding
the lone Iron Age grave which was also mentioned in the paper dealing with the
Eneolithic period. We highlight this because the site of Nad Klepečkom, which borders the
site of Rit was continuously inhabited in prehistory, from the Eneolithic to the Late Iron
Age. The reason behind this is most likely the position of the site of Rit, which lies at altitude
between 69 m and 70 m, and was often flooded, save for the aforementioned periods,
in comparison to the site of Nad Klepečkom, which lies on a terrace at altitude between 75
m and 90 m, and was apparently positioned on a dry land.
PB  - Beograd : Arheološki institut
T2  - Viminacijum u praistoriji : iskopavanja 2005-2015 / Viminacium in Prehistory: excavations 2005-2015
T1  - Horizont ranog bronzanog doba na lokalitetu Rit
T1  - Early bronze age horizon at the site of Rit
EP  - 77
SP  - 57
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1118
ER  - 

@inbook{
author = "Bulatović, Aleksandar and Jovičić, Mladen and Milovanović, Bebina",
year = "2019",
abstract = "U radu o eneolitskom periodu na lokalitetu Rit u ovom zborniku položaj ovog lokaliteta
već je opisan, tako da ćemo ovde samo napomenuti da je reč o zabarenom aluvijumu,
koji je bio konstantno pod vodom sve do polovine prošlog veka.
Zanimljivo je da je lokalitet bio nastanjen samo krajem starijeg eneolita, u prvom
kvartalu 4. milenijuma pre n.e. i u ranom bronzanom dobu, ne računajući usamljeni grob
iz gvozdenog doba, koji je pomenut u radu o eneolitu. Ovo napominjemo jer je lokalitet
Nad Klepečkom, sa kojim se Rit graniči, bio konstantno nastanjen u praistoriji, od eneolita
do mlađeg gvozdenog doba. Po svemu sudeći, razlog je u tome što se Rit nalazi na niskim
kotama između 69 i 70 m nadmorske visine i očito je bio često zabaren, osim u pomenutim
periodima, za razliku od lokaliteta Nad Klepečkom, koji se nalazi na gredi na kotama između
75 i 90 m nadmorske visine i verovatno je konstantno bio iznad nivoa voda., The exact position of the site is provided in the paper discussing the Eneolithic period
at the site of Rit in this volume, and therefore we shall only mention that the location
represents marshy alluvium, which was periodically flooded up to the second half of the
20th century.
It is interesting that the site was inhabited exclusively during the Early Eneolithic,
meaning the first quarter of the 4th millennium BC and during the Early Bronze Age, excluding
the lone Iron Age grave which was also mentioned in the paper dealing with the
Eneolithic period. We highlight this because the site of Nad Klepečkom, which borders the
site of Rit was continuously inhabited in prehistory, from the Eneolithic to the Late Iron
Age. The reason behind this is most likely the position of the site of Rit, which lies at altitude
between 69 m and 70 m, and was often flooded, save for the aforementioned periods,
in comparison to the site of Nad Klepečkom, which lies on a terrace at altitude between 75
m and 90 m, and was apparently positioned on a dry land.",
publisher = "Beograd : Arheološki institut",
journal = "Viminacijum u praistoriji : iskopavanja 2005-2015 / Viminacium in Prehistory: excavations 2005-2015",
booktitle = "Horizont ranog bronzanog doba na lokalitetu Rit, Early bronze age horizon at the site of Rit",
pages = "77-57",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1118"
}

Bulatović, A., Jovičić, M.,& Milovanović, B.. (2019). Horizont ranog bronzanog doba na lokalitetu Rit. in Viminacijum u praistoriji : iskopavanja 2005-2015 / Viminacium in Prehistory: excavations 2005-2015
Beograd : Arheološki institut., 57-77.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1118

Bulatović A, Jovičić M, Milovanović B. Horizont ranog bronzanog doba na lokalitetu Rit. in Viminacijum u praistoriji : iskopavanja 2005-2015 / Viminacium in Prehistory: excavations 2005-2015. 2019;:57-77.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1118 .

Bulatović, Aleksandar, Jovičić, Mladen, Milovanović, Bebina, "Horizont ranog bronzanog doba na lokalitetu Rit" in Viminacijum u praistoriji : iskopavanja 2005-2015 / Viminacium in Prehistory: excavations 2005-2015 (2019):57-77,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1118 .

TY  - CHAP
AU  - Milovanović, Bebina
AU  - Mrđić, Nemanja
AU  - Kosanović, Ivana
PY  - 2019
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1285
AB  - Zaštitna arheološka istraživanja na lokalitetu Rit, koja su se nadovezala na radove iz prethodne
godine (Milovanović et al. 2018), nastavljena su tokom marta i trajala sve do kraja decembra
2017. godine. Tim radovima je arheološki ispitana površina od 9.061,50 m² sa ukupno 193
sondi (sonde 131–323). Sonde su postavljene na prostoru od preko stotinu hektara duž oboda
površinskog kopa Drmno, u zoni gde se očekivao prolaz cevovoda, čija je trasa korigovana na
osnovu rezultata istraživanja. Iskopavanjima su prethodila geofizička snimanja u zonama gde je
to bilo moguće: zbog postojećih instalacija površinskog kopa (linija bunara za visokonaponskim
kablovima) i dalekovoda taj vid prospekcije nije bilo moguće izvšiti na čitavom prostoru. Tokom
višemesečnih iskopavanja, istražen je antički objekat stambenog karaktera (villa rustica), deo
antičke nekropole i više ukopa (pozajmišta gline), četiri bunara i rov koji je korišćen kao kanal za
odvođenje vode prilikom poplava.
PB  - Beograd : Arheološki institut
T2  - Arheologija u Srbiji. Projekti Arheološkog instituta u 2017. godini
T1  - Arheološka istraživanja na lokalitetu Rit (Viminacijum) u 2017. godini
EP  - 108
SP  - 96
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1285
ER  - 

@inbook{
author = "Milovanović, Bebina and Mrđić, Nemanja and Kosanović, Ivana",
year = "2019",
abstract = "Zaštitna arheološka istraživanja na lokalitetu Rit, koja su se nadovezala na radove iz prethodne
godine (Milovanović et al. 2018), nastavljena su tokom marta i trajala sve do kraja decembra
2017. godine. Tim radovima je arheološki ispitana površina od 9.061,50 m² sa ukupno 193
sondi (sonde 131–323). Sonde su postavljene na prostoru od preko stotinu hektara duž oboda
površinskog kopa Drmno, u zoni gde se očekivao prolaz cevovoda, čija je trasa korigovana na
osnovu rezultata istraživanja. Iskopavanjima su prethodila geofizička snimanja u zonama gde je
to bilo moguće: zbog postojećih instalacija površinskog kopa (linija bunara za visokonaponskim
kablovima) i dalekovoda taj vid prospekcije nije bilo moguće izvšiti na čitavom prostoru. Tokom
višemesečnih iskopavanja, istražen je antički objekat stambenog karaktera (villa rustica), deo
antičke nekropole i više ukopa (pozajmišta gline), četiri bunara i rov koji je korišćen kao kanal za
odvođenje vode prilikom poplava.",
publisher = "Beograd : Arheološki institut",
journal = "Arheologija u Srbiji. Projekti Arheološkog instituta u 2017. godini",
booktitle = "Arheološka istraživanja na lokalitetu Rit (Viminacijum) u 2017. godini",
pages = "108-96",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1285"
}

Milovanović, B., Mrđić, N.,& Kosanović, I.. (2019). Arheološka istraživanja na lokalitetu Rit (Viminacijum) u 2017. godini. in Arheologija u Srbiji. Projekti Arheološkog instituta u 2017. godini
Beograd : Arheološki institut., 96-108.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1285

Milovanović B, Mrđić N, Kosanović I. Arheološka istraživanja na lokalitetu Rit (Viminacijum) u 2017. godini. in Arheologija u Srbiji. Projekti Arheološkog instituta u 2017. godini. 2019;:96-108.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1285 .

Milovanović, Bebina, Mrđić, Nemanja, Kosanović, Ivana, "Arheološka istraživanja na lokalitetu Rit (Viminacijum) u 2017. godini" in Arheologija u Srbiji. Projekti Arheološkog instituta u 2017. godini (2019):96-108,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1285 .

TY  - CHAP
AU  - Aleksandar, Bulatović
AU  - Redžić, Saša
AU  - Milovanović, Bebina
PY  - 2019
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/687
AB  - During the archaeological excavations of the Antique site of Viminacium in Stari
Kostolac, in the last 15 years, archaeological traces of Eneolithic period have been recorded
at the sites of Rit, Nad Klepečkom, Kod Koraba, Pirivoj, and Kastrum. These sites are
of different types, stratigraphies, and size, and dated to the end of the Early Eneolithic and
Middle Eneolithic, according to the periodization proposed by N. Tasić.1
The aforementioned Eneolithic sites will be presented in chronological order.
PB  - Beograd : Arheološki institut
T2  - Viminacium in Prehistory: excavations 2005-2015
T1  - Eneolithic Sites in Viminacium
T1  - Eneolitski lokaliteti na Viminacijumu
EP  - 56
SP  - 25
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_687
ER  - 

@inbook{
author = "Aleksandar, Bulatović and Redžić, Saša and Milovanović, Bebina",
year = "2019",
abstract = "During the archaeological excavations of the Antique site of Viminacium in Stari
Kostolac, in the last 15 years, archaeological traces of Eneolithic period have been recorded
at the sites of Rit, Nad Klepečkom, Kod Koraba, Pirivoj, and Kastrum. These sites are
of different types, stratigraphies, and size, and dated to the end of the Early Eneolithic and
Middle Eneolithic, according to the periodization proposed by N. Tasić.1
The aforementioned Eneolithic sites will be presented in chronological order.",
publisher = "Beograd : Arheološki institut",
journal = "Viminacium in Prehistory: excavations 2005-2015",
booktitle = "Eneolithic Sites in Viminacium, Eneolitski lokaliteti na Viminacijumu",
pages = "56-25",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_687"
}

Aleksandar, B., Redžić, S.,& Milovanović, B.. (2019). Eneolithic Sites in Viminacium. in Viminacium in Prehistory: excavations 2005-2015
Beograd : Arheološki institut., 25-56.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_687

Aleksandar B, Redžić S, Milovanović B. Eneolithic Sites in Viminacium. in Viminacium in Prehistory: excavations 2005-2015. 2019;:25-56.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_687 .

Aleksandar, Bulatović, Redžić, Saša, Milovanović, Bebina, "Eneolithic Sites in Viminacium" in Viminacium in Prehistory: excavations 2005-2015 (2019):25-56,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_687 .

TY  - CHAP
AU  - Danković, Ilija
AU  - Milovanović, Bebina
AU  - Mikić, Ilija
PY  - 2018
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/452
AB  - Lokalitet Pirivoj nosi ime po lokalnom nazivu za potez istočno od viminacijumskog legijskog
logora (sl. 1). Na ovom prostoru su 1997. godine vršena sondažna, a 2003-2007, 2011. i
2013. godine zaštitna arheološka iskopavanja, koja su u najvećoj meri rezultirala otkrićem istočne
nekropole Viminacijuma. Istraženo je ukupno 413 grobova inhumiranih i 68 grobova kremiranih
pokojnika. Najvažnija arheološka celina na nekropoli je grobna parcela, ograđena zidom od
kamenih kvadera, dimenzija 20 m x 20 m. U središtu parcele otkrivena je građevina od ramskog
škriljca i maltera, osnove 5 m x 5 m, u okviru koje se nalazio grob tipa bustum. Grandioznost
ovog kompleksa u odnosu na druge funerarne celine otkrivene na viminacijumskim nekropolama upućuje na zaključak da se radi o sahrani istaknutog člana zajednice (Golubović et al. 2009:
55). Veći deo nekropole na Pirivoju datovan je u period 2. i 3. veka, dok se sahranjivanje u zapadnom
delu groblja vršilo u kasnoantičkom periodu (Redžić 2007: 79). Nekropola je formirana uz
put koji je od istočne kapije kastruma vodio ka Pinkumu (Veliko Gradište), i koji je na lokalitetu
Pirivoj arheološki potvrđen na tri mesta (Danković 2015). Pored celina sepulkralnog karaktera
na lokalitetu je otkrivena i jedna opekarska peć.2 Celovitije su publikovani samo rezultati istraživanja
vođenih u jugozapadnom delu lokaliteta (Raičković, Milovanović 2010; Vuković 2010),
dok se brojni radovi bave pojedinim grobnim celinama ili delovima njihovih grobnih inventara.
PB  - Beograd : Arheološki institut
T2  - Arheologija u Srbiji : projekti Arheološkog instituta u 2016. godini
T1  - Zaštitna arheološka iskopavanja na lokalitetu Pirivoj (Viminacijum) 2016. godine
EP  - 42
SP  - 35
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_452
ER  - 

@inbook{
author = "Danković, Ilija and Milovanović, Bebina and Mikić, Ilija",
year = "2018",
abstract = "Lokalitet Pirivoj nosi ime po lokalnom nazivu za potez istočno od viminacijumskog legijskog
logora (sl. 1). Na ovom prostoru su 1997. godine vršena sondažna, a 2003-2007, 2011. i
2013. godine zaštitna arheološka iskopavanja, koja su u najvećoj meri rezultirala otkrićem istočne
nekropole Viminacijuma. Istraženo je ukupno 413 grobova inhumiranih i 68 grobova kremiranih
pokojnika. Najvažnija arheološka celina na nekropoli je grobna parcela, ograđena zidom od
kamenih kvadera, dimenzija 20 m x 20 m. U središtu parcele otkrivena je građevina od ramskog
škriljca i maltera, osnove 5 m x 5 m, u okviru koje se nalazio grob tipa bustum. Grandioznost
ovog kompleksa u odnosu na druge funerarne celine otkrivene na viminacijumskim nekropolama upućuje na zaključak da se radi o sahrani istaknutog člana zajednice (Golubović et al. 2009:
55). Veći deo nekropole na Pirivoju datovan je u period 2. i 3. veka, dok se sahranjivanje u zapadnom
delu groblja vršilo u kasnoantičkom periodu (Redžić 2007: 79). Nekropola je formirana uz
put koji je od istočne kapije kastruma vodio ka Pinkumu (Veliko Gradište), i koji je na lokalitetu
Pirivoj arheološki potvrđen na tri mesta (Danković 2015). Pored celina sepulkralnog karaktera
na lokalitetu je otkrivena i jedna opekarska peć.2 Celovitije su publikovani samo rezultati istraživanja
vođenih u jugozapadnom delu lokaliteta (Raičković, Milovanović 2010; Vuković 2010),
dok se brojni radovi bave pojedinim grobnim celinama ili delovima njihovih grobnih inventara.",
publisher = "Beograd : Arheološki institut",
journal = "Arheologija u Srbiji : projekti Arheološkog instituta u 2016. godini",
booktitle = "Zaštitna arheološka iskopavanja na lokalitetu Pirivoj (Viminacijum) 2016. godine",
pages = "42-35",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_452"
}

Danković, I., Milovanović, B.,& Mikić, I.. (2018). Zaštitna arheološka iskopavanja na lokalitetu Pirivoj (Viminacijum) 2016. godine. in Arheologija u Srbiji : projekti Arheološkog instituta u 2016. godini
Beograd : Arheološki institut., 35-42.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_452

Danković I, Milovanović B, Mikić I. Zaštitna arheološka iskopavanja na lokalitetu Pirivoj (Viminacijum) 2016. godine. in Arheologija u Srbiji : projekti Arheološkog instituta u 2016. godini. 2018;:35-42.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_452 .

Danković, Ilija, Milovanović, Bebina, Mikić, Ilija, "Zaštitna arheološka iskopavanja na lokalitetu Pirivoj (Viminacijum) 2016. godine" in Arheologija u Srbiji : projekti Arheološkog instituta u 2016. godini (2018):35-42,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_452 .

TY  - CHAP
AU  - Milovanović, Bebina
AU  - Kosanović, Ivana
AU  - Mrđić, Nemanja
PY  - 2018
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/453
AB  - Severoistočno od gradskog jezgra Viminacijuma, na lokaciji Rit, tokom višegodišnjih zaštitnih
arheoloških istraživanja otkriveno je više objekata privatnog karaktera – vila rustika, delovi
antičke nekropole (Mikić et al. 2006; Redžić et al. 2012; Redžić et al. 2017; Danković, Petaković
2014; Milovanović et al. 2017), ali i ostaci praistorijskih i srednjovekovnih naseobina. To područje
je često bilo plavljeno izlivanjem reke Mlave i rukavca Dunava, Dunavca. Samu udolinu je presecala
manja reka Klepečka koja je danas presušila i čiji se tok može pratiti samo u konfiguraciji
terena. Blizina rečnih tokova je bila od presudnog značaja za podizanje prvih, bronzanodopskih
naseobina, pre svega uz Klepečku reku, a zatim antičkih i srednjovekovnih objekata i staništa. Za
sada skromni nalazi
praistorijskih i srednjovekovnih
kultura
se sporadično prate
na obalama Klepečke
reke, na uzvišenjima
koja su odolevala poplavama.
Međutim,
u vreme antičkog Viminacijuma,
u Ritu je
bio uspostavljen organizovani
sistem za
odvodnjavanje koga su
činili brojni kanali-rovovi.
Tokom prva dva
veka naše ere na ovom
području se prostirala
jedna od starijih viminacijumskih
nekropola, na kojoj je vršeno biritualno saranjivanje, da bi u 3. veku, u doba najvećeg
procvata Viminacijuma, otpočela i izgradnja privatnih stambenih objekata – vila oko kojih su
grupisani grobovi od opeka, kao i sarkofazi od kamena i olova.
PB  - Beograd : Arheološki institut
T2  - Arheologija u Srbiji : projekti Arheološkog instituta u 2016. godini
T1  - Arheološka istraživanja na lokalitetu Rit (Viminacijum) u 2016. godini
EP  - 54
SP  - 43
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_453
ER  - 

@inbook{
author = "Milovanović, Bebina and Kosanović, Ivana and Mrđić, Nemanja",
year = "2018",
abstract = "Severoistočno od gradskog jezgra Viminacijuma, na lokaciji Rit, tokom višegodišnjih zaštitnih
arheoloških istraživanja otkriveno je više objekata privatnog karaktera – vila rustika, delovi
antičke nekropole (Mikić et al. 2006; Redžić et al. 2012; Redžić et al. 2017; Danković, Petaković
2014; Milovanović et al. 2017), ali i ostaci praistorijskih i srednjovekovnih naseobina. To područje
je često bilo plavljeno izlivanjem reke Mlave i rukavca Dunava, Dunavca. Samu udolinu je presecala
manja reka Klepečka koja je danas presušila i čiji se tok može pratiti samo u konfiguraciji
terena. Blizina rečnih tokova je bila od presudnog značaja za podizanje prvih, bronzanodopskih
naseobina, pre svega uz Klepečku reku, a zatim antičkih i srednjovekovnih objekata i staništa. Za
sada skromni nalazi
praistorijskih i srednjovekovnih
kultura
se sporadično prate
na obalama Klepečke
reke, na uzvišenjima
koja su odolevala poplavama.
Međutim,
u vreme antičkog Viminacijuma,
u Ritu je
bio uspostavljen organizovani
sistem za
odvodnjavanje koga su
činili brojni kanali-rovovi.
Tokom prva dva
veka naše ere na ovom
području se prostirala
jedna od starijih viminacijumskih
nekropola, na kojoj je vršeno biritualno saranjivanje, da bi u 3. veku, u doba najvećeg
procvata Viminacijuma, otpočela i izgradnja privatnih stambenih objekata – vila oko kojih su
grupisani grobovi od opeka, kao i sarkofazi od kamena i olova.",
publisher = "Beograd : Arheološki institut",
journal = "Arheologija u Srbiji : projekti Arheološkog instituta u 2016. godini",
booktitle = "Arheološka istraživanja na lokalitetu Rit (Viminacijum) u 2016. godini",
pages = "54-43",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_453"
}

Milovanović, B., Kosanović, I.,& Mrđić, N.. (2018). Arheološka istraživanja na lokalitetu Rit (Viminacijum) u 2016. godini. in Arheologija u Srbiji : projekti Arheološkog instituta u 2016. godini
Beograd : Arheološki institut., 43-54.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_453

Milovanović B, Kosanović I, Mrđić N. Arheološka istraživanja na lokalitetu Rit (Viminacijum) u 2016. godini. in Arheologija u Srbiji : projekti Arheološkog instituta u 2016. godini. 2018;:43-54.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_453 .

Milovanović, Bebina, Kosanović, Ivana, Mrđić, Nemanja, "Arheološka istraživanja na lokalitetu Rit (Viminacijum) u 2016. godini" in Arheologija u Srbiji : projekti Arheološkog instituta u 2016. godini (2018):43-54,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_453 .

TY  - JOUR
AU  - Milovanović, Bebina
AU  - Anđelković-Grašar, Jelena
PY  - 2018
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/290
AB  - Meduza ili Gorgona imala je tokom antičkog perioda u rimskoj vizuelnoj umetnosti zaštitnički, ali i izrazit dekorativni karakter. Nj eno poreklo treba tražiti među praistorijskim boginjama prirode, te stoga nije neuobičajena njena bliskost sa boginjama kao što su Boginja Majka, Rea, Kibela, Demetra ili materinska Artemida. Meduza je od arhajskog do kasnoantičkog perioda doživela brojne transformacije koje se mogu tretirati kao jedinstveni primerak evolucije lika. Demonsko biće široke glave sa naglašenom bradom, velikim ustima i isplaženim jezikom prerasta tokom helenističkog perioda u ženu izuzetne lepote sa diskretno naznačenim zmijama u kosi ili sa samo nagoveštenim rogovima na glavi. U pojedinim eshatološko-filozofskim pravcima različite je tumačena njena uloga. Prema orfičarima, Meduza se nalazila na vratima pakla i tretirana je u okviru mesečevog kulta. Prema pitagorejcima imala je ulogu da hrabri ljude na njihovom putu preko Okeana do ostrva Blaženih. Za stoičare, Meduza je bila personifikacija straha kojeg pobeđuje mitski junak Persej. Gorgonin pogled imao je za cilj da ubije pohotljive, životinjske nagone kod ljudi, dok je kod muškaraca obuzdavao njihovu muškost, ali nije imao efekta na žene. Tokom rimske epohe, u arhitektonskoj i sitnoj, zanatskoj umetnosti Meduza je isključivo predstavljana kao lepa žena sa diskretnim zmijama u kosi i s krilima na glavi. Najzastupljenija je na spomenicima funerarnog karaktera (stele i sarkofazi), na kojima je zadržala prvobitni karakter "one koja posmatra", štiti i zastrašuje sve potencijalne uništitelje groba. Glava Meduze na mozaiku iz ulaza u triklinijum vile sa peristilom u Medijani ima funkciju zaštite prolaza. Među predmetima sitne zanatske umetnosti, Meduza uglavnom krasi vojničku opremu (oklop) i oružje (umbo štita). U tim situacijama, lik Meduze imao je za cilj da štiti vojnika od svih nedaća, a pre svega od pogibije. Apotropejska moć Meduze bila je za Rimljane toliko značajna da je predstava glave Meduze postala deo nekakvog ličnog kulta, jer je nošena u okviru nakita, pa je često bila dekoracija kameja i gema na prstenju, naušnicama i medaljonima. Lik ljupke žene na nakitu namenjenom ženama ima jedno dodatno svojstvo, koje je pre svega vezano za zaštitu nežnog ženskog bića, jer, kao što se saznaje iz mita o Perseju, Meduza je zastrašivala muškarce, a nikako žene, te se stoga može tretirati i kao zaštitnica žena. U narodnoj tradiciji Srba zabeležene su dve legende zahvaljujući kojima je lik Meduze nastavio svoj vizuelni i simbolički život na zidovima pravoslavnih manastira Rukumija i Nimnik (kod Požarevca) - dva zabata nadgrobnih stela sa glavom Meduze upotrebljena su kao spolije na fasadama navedenih manastira. Biće apotropejskog karaktera je tako, preko narodne tradicije, prihvaćeno u hrišćanskom svetu kao trijumf pravde, pokajanja i kažnjavanja krivaca, usaglašavajući pagansko sa hrišćanskim religioznim idejama.
AB  - The motif of Medusa had significant importance in Roman visual culture, reflecting the comprehension of ancient people about this frightful being. Visual material from the territory of the Central Balkans suggests a widely known understanding and belief of the protective as well as apotropaic functions of Medusa. The motif of Medusa i.e. the Gorgoneion, was one of the well known and most represented motifs in architecture, funerary art and artiminori and a widely appreciated decoration of jewelry, signifying the importance of Medusa's protection for people, especially for women.
PB  - Arheološki institut, Beograd
T2  - Starinar
T1  - Ženska moć koja štiti - primeri apotropejskog i dekorativnog karaktera Meduze u rimskoj vizuelnoj kulturi na prostoru centralnog Balkana
T1  - Female power that protects: Examples of the apotropaic and decorative functions of the Medusa in Roman visual culture from the territory of the Central Balkans
EP  - 182
IS  - 68
SP  - 167
DO  - 10.2298/STA1767167M
ER  - 

@article{
author = "Milovanović, Bebina and Anđelković-Grašar, Jelena",
year = "2018",
abstract = "Meduza ili Gorgona imala je tokom antičkog perioda u rimskoj vizuelnoj umetnosti zaštitnički, ali i izrazit dekorativni karakter. Nj eno poreklo treba tražiti među praistorijskim boginjama prirode, te stoga nije neuobičajena njena bliskost sa boginjama kao što su Boginja Majka, Rea, Kibela, Demetra ili materinska Artemida. Meduza je od arhajskog do kasnoantičkog perioda doživela brojne transformacije koje se mogu tretirati kao jedinstveni primerak evolucije lika. Demonsko biće široke glave sa naglašenom bradom, velikim ustima i isplaženim jezikom prerasta tokom helenističkog perioda u ženu izuzetne lepote sa diskretno naznačenim zmijama u kosi ili sa samo nagoveštenim rogovima na glavi. U pojedinim eshatološko-filozofskim pravcima različite je tumačena njena uloga. Prema orfičarima, Meduza se nalazila na vratima pakla i tretirana je u okviru mesečevog kulta. Prema pitagorejcima imala je ulogu da hrabri ljude na njihovom putu preko Okeana do ostrva Blaženih. Za stoičare, Meduza je bila personifikacija straha kojeg pobeđuje mitski junak Persej. Gorgonin pogled imao je za cilj da ubije pohotljive, životinjske nagone kod ljudi, dok je kod muškaraca obuzdavao njihovu muškost, ali nije imao efekta na žene. Tokom rimske epohe, u arhitektonskoj i sitnoj, zanatskoj umetnosti Meduza je isključivo predstavljana kao lepa žena sa diskretnim zmijama u kosi i s krilima na glavi. Najzastupljenija je na spomenicima funerarnog karaktera (stele i sarkofazi), na kojima je zadržala prvobitni karakter "one koja posmatra", štiti i zastrašuje sve potencijalne uništitelje groba. Glava Meduze na mozaiku iz ulaza u triklinijum vile sa peristilom u Medijani ima funkciju zaštite prolaza. Među predmetima sitne zanatske umetnosti, Meduza uglavnom krasi vojničku opremu (oklop) i oružje (umbo štita). U tim situacijama, lik Meduze imao je za cilj da štiti vojnika od svih nedaća, a pre svega od pogibije. Apotropejska moć Meduze bila je za Rimljane toliko značajna da je predstava glave Meduze postala deo nekakvog ličnog kulta, jer je nošena u okviru nakita, pa je često bila dekoracija kameja i gema na prstenju, naušnicama i medaljonima. Lik ljupke žene na nakitu namenjenom ženama ima jedno dodatno svojstvo, koje je pre svega vezano za zaštitu nežnog ženskog bića, jer, kao što se saznaje iz mita o Perseju, Meduza je zastrašivala muškarce, a nikako žene, te se stoga može tretirati i kao zaštitnica žena. U narodnoj tradiciji Srba zabeležene su dve legende zahvaljujući kojima je lik Meduze nastavio svoj vizuelni i simbolički život na zidovima pravoslavnih manastira Rukumija i Nimnik (kod Požarevca) - dva zabata nadgrobnih stela sa glavom Meduze upotrebljena su kao spolije na fasadama navedenih manastira. Biće apotropejskog karaktera je tako, preko narodne tradicije, prihvaćeno u hrišćanskom svetu kao trijumf pravde, pokajanja i kažnjavanja krivaca, usaglašavajući pagansko sa hrišćanskim religioznim idejama., The motif of Medusa had significant importance in Roman visual culture, reflecting the comprehension of ancient people about this frightful being. Visual material from the territory of the Central Balkans suggests a widely known understanding and belief of the protective as well as apotropaic functions of Medusa. The motif of Medusa i.e. the Gorgoneion, was one of the well known and most represented motifs in architecture, funerary art and artiminori and a widely appreciated decoration of jewelry, signifying the importance of Medusa's protection for people, especially for women.",
publisher = "Arheološki institut, Beograd",
journal = "Starinar",
title = "Ženska moć koja štiti - primeri apotropejskog i dekorativnog karaktera Meduze u rimskoj vizuelnoj kulturi na prostoru centralnog Balkana, Female power that protects: Examples of the apotropaic and decorative functions of the Medusa in Roman visual culture from the territory of the Central Balkans",
pages = "182-167",
number = "68",
doi = "10.2298/STA1767167M"
}

Milovanović, B.,& Anđelković-Grašar, J.. (2018). Ženska moć koja štiti - primeri apotropejskog i dekorativnog karaktera Meduze u rimskoj vizuelnoj kulturi na prostoru centralnog Balkana. in Starinar
Arheološki institut, Beograd.(68), 167-182.
https://doi.org/10.2298/STA1767167M

Milovanović B, Anđelković-Grašar J. Ženska moć koja štiti - primeri apotropejskog i dekorativnog karaktera Meduze u rimskoj vizuelnoj kulturi na prostoru centralnog Balkana. in Starinar. 2018;(68):167-182.
doi:10.2298/STA1767167M .

Milovanović, Bebina, Anđelković-Grašar, Jelena, "Ženska moć koja štiti - primeri apotropejskog i dekorativnog karaktera Meduze u rimskoj vizuelnoj kulturi na prostoru centralnog Balkana" in Starinar, no. 68 (2018):167-182,
https://doi.org/10.2298/STA1767167M . .

TY  - CHAP
AU  - Данковић, Илија
AU  - Миловановић, Бебина
AU  - Марјановић, Милица
PY  - 2018
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/649
AB  - Животни пут од девојчице до matronae подељен је у неколико јасно одвојених стадијума,
о којима сведоче како писани и ликовни извори тако и археолошки остаци. Првих осам дана
након рођења, девојчица није постајала пуноправна чланица заједнице, што је последица високе
стопе смртности новорођенчади. Пријем у породицу дешавао се тек на свечаности називаној
dies lustricus, када је било уприличено ритуално купање, као и давање имена детету. Исти обичај
је за децу мушког пола практикован девет дана након рођења. Иако су Римљани били свесни
подвојености деце на полове, њихово најраније детињство, infantia, протицало је у заједничким
активностима, а делили су и исту материјалну културу, одећу и физички изглед. Наиме, по-
жељан је био хермафродитски идеал лепоте, што значи да ни на који начин није била наглашена
припадност једном од два пола. Антички писци нас обавештавају да су деца била обучена у
идентичне togae praetexte и носила дуге косе.
AB  - The life path from a girl to a matrona is divided into several clearly defined stages, as is visible
from archaeological remains, historical written sources, and visual culture. In the first eight days
after birth, a girl would not yet become a full member of the community as a consequence of the
high infant mortality rate. The initiation into a family would happen at a ceremony known as dies
lustricus, when a ritual bath is prepared and the child would be given a name. This custom was also
practiced for baby boys, on the ninth day of their life. Although aware of two different sexes, the
Romans would have the children’s earliest childhood, infantia, spent in shared activities, material
culture, clothes, and physical appearance, regardless of their gender. The hermaphrodite ideal of
beauty was desired, which meant that being either a male or a female was not emphasised in any
way. Ancient writers have taught us that children used to be dressed up in identical togae praetexte
and had long hair.
PB  - Београд : Археолошки институт
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Римски лимес и градови на тлу Србије / Roman Limes and Cities on the Territory of Serbia
T1  - Од девојчице до matronae: животни ток жена на лимесу
T1  - From a girl to a matrona: the life course of the women on the limes
EP  - 80
SP  - 72
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_649
ER  - 

@inbook{
author = "Данковић, Илија and Миловановић, Бебина and Марјановић, Милица",
year = "2018",
abstract = "Животни пут од девојчице до matronae подељен је у неколико јасно одвојених стадијума,
о којима сведоче како писани и ликовни извори тако и археолошки остаци. Првих осам дана
након рођења, девојчица није постајала пуноправна чланица заједнице, што је последица високе
стопе смртности новорођенчади. Пријем у породицу дешавао се тек на свечаности називаној
dies lustricus, када је било уприличено ритуално купање, као и давање имена детету. Исти обичај
је за децу мушког пола практикован девет дана након рођења. Иако су Римљани били свесни
подвојености деце на полове, њихово најраније детињство, infantia, протицало је у заједничким
активностима, а делили су и исту материјалну културу, одећу и физички изглед. Наиме, по-
жељан је био хермафродитски идеал лепоте, што значи да ни на који начин није била наглашена
припадност једном од два пола. Антички писци нас обавештавају да су деца била обучена у
идентичне togae praetexte и носила дуге косе., The life path from a girl to a matrona is divided into several clearly defined stages, as is visible
from archaeological remains, historical written sources, and visual culture. In the first eight days
after birth, a girl would not yet become a full member of the community as a consequence of the
high infant mortality rate. The initiation into a family would happen at a ceremony known as dies
lustricus, when a ritual bath is prepared and the child would be given a name. This custom was also
practiced for baby boys, on the ninth day of their life. Although aware of two different sexes, the
Romans would have the children’s earliest childhood, infantia, spent in shared activities, material
culture, clothes, and physical appearance, regardless of their gender. The hermaphrodite ideal of
beauty was desired, which meant that being either a male or a female was not emphasised in any
way. Ancient writers have taught us that children used to be dressed up in identical togae praetexte
and had long hair.",
publisher = "Београд : Археолошки институт, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Римски лимес и градови на тлу Србије / Roman Limes and Cities on the Territory of Serbia",
booktitle = "Од девојчице до matronae: животни ток жена на лимесу, From a girl to a matrona: the life course of the women on the limes",
pages = "80-72",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_649"
}

Данковић, И., Миловановић, Б.,& Марјановић, М.. (2018). Од девојчице до matronae: животни ток жена на лимесу. in Римски лимес и градови на тлу Србије / Roman Limes and Cities on the Territory of Serbia
Београд : Археолошки институт., 72-80.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_649

Данковић И, Миловановић Б, Марјановић М. Од девојчице до matronae: животни ток жена на лимесу. in Римски лимес и градови на тлу Србије / Roman Limes and Cities on the Territory of Serbia. 2018;:72-80.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_649 .

Данковић, Илија, Миловановић, Бебина, Марјановић, Милица, "Од девојчице до matronae: животни ток жена на лимесу" in Римски лимес и градови на тлу Србије / Roman Limes and Cities on the Territory of Serbia (2018):72-80,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_649 .

TY  - CHAP
AU  - Milovanović, Bebina
PY  - 2018
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/407
AB  - Numerous jewellery finds, mostly from necropolises, are proof of the wealth of the
citizens of Viminacium. We will note here only some of the examples from the latest
archaeological excavations from the eastern necropolises of Viminacium: “Pirivoj”,
“Nad Klepečkom”, and “Kod Koraba.” For the production of jewellery various materials
are used: metals, precious stones, glass and rare materials such as jet and
amber. The city’s location on an important military, strategic and also merchant
crossroads enabled its citizens the import of luxurious raw materials and goods from
both East and West. Besides this, the majority of jewellery is locally manufactured
by both local and foreign masters.
PB  - Belgrade : Institute of Archaeology
T2  - Vivere Militare Est : From Populus to Emperors - Living on the Frontier
T1  - Jewellery as a Symbol of Prestige, Power and Wealth of the Citizens of Viminacium
EP  - 141
SP  - 101
VL  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_407
ER  - 

@inbook{
author = "Milovanović, Bebina",
year = "2018",
abstract = "Numerous jewellery finds, mostly from necropolises, are proof of the wealth of the
citizens of Viminacium. We will note here only some of the examples from the latest
archaeological excavations from the eastern necropolises of Viminacium: “Pirivoj”,
“Nad Klepečkom”, and “Kod Koraba.” For the production of jewellery various materials
are used: metals, precious stones, glass and rare materials such as jet and
amber. The city’s location on an important military, strategic and also merchant
crossroads enabled its citizens the import of luxurious raw materials and goods from
both East and West. Besides this, the majority of jewellery is locally manufactured
by both local and foreign masters.",
publisher = "Belgrade : Institute of Archaeology",
journal = "Vivere Militare Est : From Populus to Emperors - Living on the Frontier",
booktitle = "Jewellery as a Symbol of Prestige, Power and Wealth of the Citizens of Viminacium",
pages = "141-101",
volume = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_407"
}

Milovanović, B.. (2018). Jewellery as a Symbol of Prestige, Power and Wealth of the Citizens of Viminacium. in Vivere Militare Est : From Populus to Emperors - Living on the Frontier
Belgrade : Institute of Archaeology., 2, 101-141.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_407

Milovanović B. Jewellery as a Symbol of Prestige, Power and Wealth of the Citizens of Viminacium. in Vivere Militare Est : From Populus to Emperors - Living on the Frontier. 2018;2:101-141.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_407 .

Milovanović, Bebina, "Jewellery as a Symbol of Prestige, Power and Wealth of the Citizens of Viminacium" in Vivere Militare Est : From Populus to Emperors - Living on the Frontier, 2 (2018):101-141,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_407 .