TY  - CONF
AU  - Грујић, Даница
AU  - Нинчић, Иван
AU  - Булатовић, Александар
AU  - Митровић, Јован
AU  - Живановић, Саша
AU  - Јацановић, Драган
AU  - Филиповић, Војислав
PY  - 2024
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1635
AB  - Археолошко налазиште Жуто брдо налази се недалеко од ушћа Туманске реке у Дунав, непосредно пре улазак у Ђердапску клисуру. Прва археолошка истраживања локалитета извршена су почетком XX века, а касније је локалитет више пута ископаван. Током 2022. године, због изградње брзе саобраћајнице Пожаревац – Велико Градиште – Голубац, извршена су заштитна археолошка истраживања на простору већем од 900 m2. Места ископа дефинисана су на основу претходних геомагнетних и георадарских снимања. Током ископавања откривен је већи број археолошких налаза из периода касног бронзаног доба (група Жуто брдо), као и неколико налаза из периода римске доминације овим просторима. Распрострањеност и степен уситњености фауналног и керамичког материјала упућују на то да је истражено подручје археолошког локалитета Жуто брдо служило као сметлиште непосредно уз потенцијално насеље, које се вероватно налазило ближе самој реци. Резултати археозоолошке анализе показали су да су најзаступљенији остаци домаћих животиња, односно остаци домаћег говеда, коза/оваца, домаћих свиња и паса. Дивљи сисари су били заступљени јеленом, срном, дивљом свињом, зецом и дивљим говедом. Покретни археолошки материјал био је фрагментован на већим дубинама и целих предмета је било релативно мало. Поједини керамички комади украшене су типичном Жутобрдском богатом декорацијом са белом инкрустацијом. Пронађено је неколико целих и фрагментованих антропоморфних и зооморфних фигурина, као и керамичких амулета. Специфични налази представљени су калупом за типичне лунуласте привеске позног бронзаног доба и, јединствени налаз палеонтолошког налаза, шкољке Potamides Bidentatus који би могао бити јасна потврда употребе и коришћења фосила, јер је врх шкољке очигледно употребљаван и отупео. Лежиште ових фосилних шкољки налази се на неколико десетина километара ка југу, па је извесно да су људи из позног бронзаног доба са локалитета Жуто брдо одлазили тамо и узимали фосиле.
PB  - Београд : Српско археолошко друштво
PB  - Ниш : Завод за заштиту споменика културе
C3  - Програм, извештаји и апстракти : Српско археолошко друштво, 44. годишњи скуп, Ниш, 30. мај - 1. јун 2024
T1  - Анализа фауне и археолошких објеката из касног бронзаног доба на локалитету Жуто Брдо на Дунаву
EP  - 75
SP  - 74
ER  - 

@conference{
author = "Грујић, Даница and Нинчић, Иван and Булатовић, Александар and Митровић, Јован and Живановић, Саша and Јацановић, Драган and Филиповић, Војислав",
year = "2024",
abstract = "Археолошко налазиште Жуто брдо налази се недалеко од ушћа Туманске реке у Дунав, непосредно пре улазак у Ђердапску клисуру. Прва археолошка истраживања локалитета извршена су почетком XX века, а касније је локалитет више пута ископаван. Током 2022. године, због изградње брзе саобраћајнице Пожаревац – Велико Градиште – Голубац, извршена су заштитна археолошка истраживања на простору већем од 900 m2. Места ископа дефинисана су на основу претходних геомагнетних и георадарских снимања. Током ископавања откривен је већи број археолошких налаза из периода касног бронзаног доба (група Жуто брдо), као и неколико налаза из периода римске доминације овим просторима. Распрострањеност и степен уситњености фауналног и керамичког материјала упућују на то да је истражено подручје археолошког локалитета Жуто брдо служило као сметлиште непосредно уз потенцијално насеље, које се вероватно налазило ближе самој реци. Резултати археозоолошке анализе показали су да су најзаступљенији остаци домаћих животиња, односно остаци домаћег говеда, коза/оваца, домаћих свиња и паса. Дивљи сисари су били заступљени јеленом, срном, дивљом свињом, зецом и дивљим говедом. Покретни археолошки материјал био је фрагментован на већим дубинама и целих предмета је било релативно мало. Поједини керамички комади украшене су типичном Жутобрдском богатом декорацијом са белом инкрустацијом. Пронађено је неколико целих и фрагментованих антропоморфних и зооморфних фигурина, као и керамичких амулета. Специфични налази представљени су калупом за типичне лунуласте привеске позног бронзаног доба и, јединствени налаз палеонтолошког налаза, шкољке Potamides Bidentatus који би могао бити јасна потврда употребе и коришћења фосила, јер је врх шкољке очигледно употребљаван и отупео. Лежиште ових фосилних шкољки налази се на неколико десетина километара ка југу, па је извесно да су људи из позног бронзаног доба са локалитета Жуто брдо одлазили тамо и узимали фосиле.",
publisher = "Београд : Српско археолошко друштво, Ниш : Завод за заштиту споменика културе",
journal = "Програм, извештаји и апстракти : Српско археолошко друштво, 44. годишњи скуп, Ниш, 30. мај - 1. јун 2024",
title = "Анализа фауне и археолошких објеката из касног бронзаног доба на локалитету Жуто Брдо на Дунаву",
pages = "75-74"
}

Грујић, Д., Нинчић, И., Булатовић, А., Митровић, Ј., Живановић, С., Јацановић, Д.,& Филиповић, В.. (2024). Анализа фауне и археолошких објеката из касног бронзаног доба на локалитету Жуто Брдо на Дунаву. in Програм, извештаји и апстракти : Српско археолошко друштво, 44. годишњи скуп, Ниш, 30. мај - 1. јун 2024
Београд : Српско археолошко друштво., 74-75.

Грујић Д, Нинчић И, Булатовић А, Митровић Ј, Живановић С, Јацановић Д, Филиповић В. Анализа фауне и археолошких објеката из касног бронзаног доба на локалитету Жуто Брдо на Дунаву. in Програм, извештаји и апстракти : Српско археолошко друштво, 44. годишњи скуп, Ниш, 30. мај - 1. јун 2024. 2024;:74-75..

Грујић, Даница, Нинчић, Иван, Булатовић, Александар, Митровић, Јован, Живановић, Саша, Јацановић, Драган, Филиповић, Војислав, "Анализа фауне и археолошких објеката из касног бронзаног доба на локалитету Жуто Брдо на Дунаву" in Програм, извештаји и апстракти : Српско археолошко друштво, 44. годишњи скуп, Ниш, 30. мај - 1. јун 2024 (2024):74-75.

TY  - CONF
AU  - Ђенић, Ђорђе
AU  - Филиповић, Војислав
AU  - Нинчић, Иван
AU  - Продановић, Милан
AU  - Булатовић, Александар
AU  - Младеновић, Огњен
AU  - Веселиновић, Милан
PY  - 2024
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1634
AB  - Локалитет Остењак налази се у атару села Врагочаница, на око 15 km југоисточно од варошице Осечине и на око 20 km западно од Ваљева. Током 2021. године, Археолошки институт извршио је рекогносцирања горње долине реке Јадар и том приликом, обиђен је поменути локалитет, за који је пре више од три деценије утврђено да се ради о насељу из периода позне Винчанске културе.На основу бројних покретних налаза, преко стотину уломака енеолитске керамике, жрвњева, кремених алатки, тегова од печене земље које је током деценија обрађивања земље сакупио локални мештанин и уредно их остављао по страни, а који су сакупљени приликом рекогносцирања 2021. године, испоставило се да се ово градинско насеље може определити у период од раног до позног енеолита.Посебну занимљивост представља чињеница да се насеље налази у близини два налазишта бакарне руде на којима су регистровани минерали азурит и малахит. Иначе, на простору ваљевске Подгорине није познато пуно насеља из периода бакарног, бронзаног и гвозденог доба, као ни њихов однос са богатим рудним лежиштима на потесу Подрињско-ваљевских планина. Локалитет Остењак иначе представља природно кружно узвишење изнад Драгијевичке реке (Мали Јадар) која, са неколико притока, чини реку Јадар, а узвишење је површине мање од 1 ha. Прилаз локалитету најлакши је са источне стране, где постоји мања преседлина, док се са осталих страна терен стрмо спушта ка реци, уз преко 100 m висинске разлике. Са југоисточне стране локалитета, испод преседлине, налази се јак извор воде. Локалитет визуелно доминира само долином поменуте реке, али она представља добру комуникацију из долине Јадра у долину Колубаре преко оближње преседлине где је лак прилаз реци Обници. На локалитету су 2023. године извршена геомагнетна снимања доступних површина и том приликом је успешно снимљено 1.100 m2 локалитета. Регистроване су типичне археолошке аномалије, попут правоугаоних објеката површина 20-35 m2 (стамбени објекти?) и округлих објеката пречника до 1 m (јаме?). На удаљенијем бакарном рудишту снимљена је површина од 1.200 m2и регистроване су две аномалије екстремних интензитета (преко 100 nT) отприлике на месту где је густина површинске шљаке најинтензивнија, што вероватно указује на постојање објекта за топљење руде (пећ), за сада непознате хронологије.
PB  - Београд : Српско археолошко друштво
PB  - Ниш : Завод за заштиту споменика културе
C3  - Програм, извештаји и апстракти : Српско археолошко друштво, 44. годишњи скуп, Ниш, 30. мај - 1. јун 2024.
T1  - Градина Врагочаница и њен однос према рудним лежиштима бакра у непосредној околини – резултати прве године пројекта
EP  - 73
SP  - 72
ER  - 

@conference{
author = "Ђенић, Ђорђе and Филиповић, Војислав and Нинчић, Иван and Продановић, Милан and Булатовић, Александар and Младеновић, Огњен and Веселиновић, Милан",
year = "2024",
abstract = "Локалитет Остењак налази се у атару села Врагочаница, на око 15 km југоисточно од варошице Осечине и на око 20 km западно од Ваљева. Током 2021. године, Археолошки институт извршио је рекогносцирања горње долине реке Јадар и том приликом, обиђен је поменути локалитет, за који је пре више од три деценије утврђено да се ради о насељу из периода позне Винчанске културе.На основу бројних покретних налаза, преко стотину уломака енеолитске керамике, жрвњева, кремених алатки, тегова од печене земље које је током деценија обрађивања земље сакупио локални мештанин и уредно их остављао по страни, а који су сакупљени приликом рекогносцирања 2021. године, испоставило се да се ово градинско насеље може определити у период од раног до позног енеолита.Посебну занимљивост представља чињеница да се насеље налази у близини два налазишта бакарне руде на којима су регистровани минерали азурит и малахит. Иначе, на простору ваљевске Подгорине није познато пуно насеља из периода бакарног, бронзаног и гвозденог доба, као ни њихов однос са богатим рудним лежиштима на потесу Подрињско-ваљевских планина. Локалитет Остењак иначе представља природно кружно узвишење изнад Драгијевичке реке (Мали Јадар) која, са неколико притока, чини реку Јадар, а узвишење је површине мање од 1 ha. Прилаз локалитету најлакши је са источне стране, где постоји мања преседлина, док се са осталих страна терен стрмо спушта ка реци, уз преко 100 m висинске разлике. Са југоисточне стране локалитета, испод преседлине, налази се јак извор воде. Локалитет визуелно доминира само долином поменуте реке, али она представља добру комуникацију из долине Јадра у долину Колубаре преко оближње преседлине где је лак прилаз реци Обници. На локалитету су 2023. године извршена геомагнетна снимања доступних површина и том приликом је успешно снимљено 1.100 m2 локалитета. Регистроване су типичне археолошке аномалије, попут правоугаоних објеката површина 20-35 m2 (стамбени објекти?) и округлих објеката пречника до 1 m (јаме?). На удаљенијем бакарном рудишту снимљена је површина од 1.200 m2и регистроване су две аномалије екстремних интензитета (преко 100 nT) отприлике на месту где је густина површинске шљаке најинтензивнија, што вероватно указује на постојање објекта за топљење руде (пећ), за сада непознате хронологије.",
publisher = "Београд : Српско археолошко друштво, Ниш : Завод за заштиту споменика културе",
journal = "Програм, извештаји и апстракти : Српско археолошко друштво, 44. годишњи скуп, Ниш, 30. мај - 1. јун 2024.",
title = "Градина Врагочаница и њен однос према рудним лежиштима бакра у непосредној околини – резултати прве године пројекта",
pages = "73-72"
}

Ђенић, Ђ., Филиповић, В., Нинчић, И., Продановић, М., Булатовић, А., Младеновић, О.,& Веселиновић, М.. (2024). Градина Врагочаница и њен однос према рудним лежиштима бакра у непосредној околини – резултати прве године пројекта. in Програм, извештаји и апстракти : Српско археолошко друштво, 44. годишњи скуп, Ниш, 30. мај - 1. јун 2024.
Београд : Српско археолошко друштво., 72-73.

Ђенић Ђ, Филиповић В, Нинчић И, Продановић М, Булатовић А, Младеновић О, Веселиновић М. Градина Врагочаница и њен однос према рудним лежиштима бакра у непосредној околини – резултати прве године пројекта. in Програм, извештаји и апстракти : Српско археолошко друштво, 44. годишњи скуп, Ниш, 30. мај - 1. јун 2024.. 2024;:72-73..

Ђенић, Ђорђе, Филиповић, Војислав, Нинчић, Иван, Продановић, Милан, Булатовић, Александар, Младеновић, Огњен, Веселиновић, Милан, "Градина Врагочаница и њен однос према рудним лежиштима бакра у непосредној околини – резултати прве године пројекта" in Програм, извештаји и апстракти : Српско археолошко друштво, 44. годишњи скуп, Ниш, 30. мај - 1. јун 2024. (2024):72-73.

TY  - CONF
AU  - Булатовић, Александар
AU  - Капуран, Александар
AU  - Филиповић, Војислав
AU  - Младеновић, Огњен
AU  - Милојевић, Петар
AU  - Љуштина, Марија
AU  - Гајић Квашчев, Маја
AU  - Милић, Богдана
PY  - 2022
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1411
AB  - Пројекат THE FLOW представља мултидисциплинарни истраживачки оквир који такве предмете анализирати систематски, применом савременох археолошких метода које се темеље на прожимању са природним наукама, и тим путем ће се усмерити на порекло, просторно-временску дистрибуцију и анализе мрежа (трговина, размена, миграције и др.).
PB  - Српско археолошко друштво
PB  - Народни музеј Топлице
C3  - Српско археолошко друштво, XLV Скупштина и годишњи скуп САД, Програм, извештаји и апстракти, Прокупље, 26. – 28. мај 2022. године
T1  - Пројекат the FLOW – интеракције-утицаји-транформације: везе централног Балкана и удаљених области у бакарном и бронзаном добу
EP  - 51
SP  - 50
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1411
ER  - 

@conference{
author = "Булатовић, Александар and Капуран, Александар and Филиповић, Војислав and Младеновић, Огњен and Милојевић, Петар and Љуштина, Марија and Гајић Квашчев, Маја and Милић, Богдана",
year = "2022",
abstract = "Пројекат THE FLOW представља мултидисциплинарни истраживачки оквир који такве предмете анализирати систематски, применом савременох археолошких метода које се темеље на прожимању са природним наукама, и тим путем ће се усмерити на порекло, просторно-временску дистрибуцију и анализе мрежа (трговина, размена, миграције и др.).",
publisher = "Српско археолошко друштво, Народни музеј Топлице",
journal = "Српско археолошко друштво, XLV Скупштина и годишњи скуп САД, Програм, извештаји и апстракти, Прокупље, 26. – 28. мај 2022. године",
title = "Пројекат the FLOW – интеракције-утицаји-транформације: везе централног Балкана и удаљених области у бакарном и бронзаном добу",
pages = "51-50",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1411"
}

Булатовић, А., Капуран, А., Филиповић, В., Младеновић, О., Милојевић, П., Љуштина, М., Гајић Квашчев, М.,& Милић, Б.. (2022). Пројекат the FLOW – интеракције-утицаји-транформације: везе централног Балкана и удаљених области у бакарном и бронзаном добу. in Српско археолошко друштво, XLV Скупштина и годишњи скуп САД, Програм, извештаји и апстракти, Прокупље, 26. – 28. мај 2022. године
Српско археолошко друштво., 50-51.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1411

Булатовић А, Капуран А, Филиповић В, Младеновић О, Милојевић П, Љуштина М, Гајић Квашчев М, Милић Б. Пројекат the FLOW – интеракције-утицаји-транформације: везе централног Балкана и удаљених области у бакарном и бронзаном добу. in Српско археолошко друштво, XLV Скупштина и годишњи скуп САД, Програм, извештаји и апстракти, Прокупље, 26. – 28. мај 2022. године. 2022;:50-51.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1411 .

Булатовић, Александар, Капуран, Александар, Филиповић, Војислав, Младеновић, Огњен, Милојевић, Петар, Љуштина, Марија, Гајић Квашчев, Маја, Милић, Богдана, "Пројекат the FLOW – интеракције-утицаји-транформације: везе централног Балкана и удаљених области у бакарном и бронзаном добу" in Српско археолошко друштво, XLV Скупштина и годишњи скуп САД, Програм, извештаји и апстракти, Прокупље, 26. – 28. мај 2022. године (2022):50-51,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1411 .

TY  - JOUR
AU  - Булатовић, Александар
AU  - Филиповић, Војислав
AU  - Глигорић, Рада
PY  - 2017
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/992
AB  - као што се види у овој монографији, чини се да Лозничка регија и
даље није довољно истражена у појединим микрорегионалним целинама,
посебно у њеним јужним брдским и планинским деловима.
прва насеља јављају се током касног палеолита, али за сада не
можемо ништа прецизно рећи о овом периоду на простору Лозничке ре-
гије. током раног и средњег неолита регистрована су четири насеља стар-
чевачке културе, али ниједан локалитет није археолошки истраживан,
већ налази потичу са рекогносцирања. Са друге стране, позни неолит
је заступљен већим бројем локалитета, чак 28, који припадају винчан-
ској култури. поред равничарских насеља, у овом периоду регистрована
су и градинска насеља, као и неколико насеља типа „обровац“, карак-
теристичних за области Мачве и поцерине. Већина локалитета припада
најмлађем периоду винчанске културе, односно периоду од краја прве
четвртине до средине V миленијума пре н. е.
Следећем периоду, старијем енеолиту припада 26 налазишта
и у том периоду примећује се повећање броја градинских насеља.
Материјалну културу заједница старијег енеолита у овој регији, а реч је
о периоду друге половине V миленијума пре н. е., чини симбиоза стил-
ско-типолошких елемената наслеђених из позне винчанске културе са
елементима Бубањ–хум i културе и енеолитских култура тисаполгар,
Бодрогкерештур и Ласиње са територије паноније. током овог периода
се у овој регији примећује неуобичајена појава бакарних крстастих се-
кира типа Jászladány, које су регистроване на јужним падинама цера.
Развијени и позни енеолит у Лозничкој регији слабо су истражени, а на-
сеља су махом на градинама. као и у претходном периоду, и у развије-
ном и позном енеолиту у овој регији мешају се елементи култура Баден
и коцофени, а у познијем периоду и позне костолачке и вучедолске кул-
туре и тај период обухватао би другу половину iV и прву половину iii
миленијума пре н. е.
PB  - Beograd : Arheološki institut
PB  - Loznica : Centar za kulturu "Vuk Karadžić", Muzej Jadra
T1  - Лозница - културна стратиграфија праисторијских локалитета у Јадру, Рађевини и Азбуковици
T1  - Loznica - cultural stratigraphy of the prehistoric sites in Jadar, Rađevina and Azbukovica
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_992
ER  - 

@article{
author = "Булатовић, Александар and Филиповић, Војислав and Глигорић, Рада",
year = "2017",
abstract = "као што се види у овој монографији, чини се да Лозничка регија и
даље није довољно истражена у појединим микрорегионалним целинама,
посебно у њеним јужним брдским и планинским деловима.
прва насеља јављају се током касног палеолита, али за сада не
можемо ништа прецизно рећи о овом периоду на простору Лозничке ре-
гије. током раног и средњег неолита регистрована су четири насеља стар-
чевачке културе, али ниједан локалитет није археолошки истраживан,
већ налази потичу са рекогносцирања. Са друге стране, позни неолит
је заступљен већим бројем локалитета, чак 28, који припадају винчан-
ској култури. поред равничарских насеља, у овом периоду регистрована
су и градинска насеља, као и неколико насеља типа „обровац“, карак-
теристичних за области Мачве и поцерине. Већина локалитета припада
најмлађем периоду винчанске културе, односно периоду од краја прве
четвртине до средине V миленијума пре н. е.
Следећем периоду, старијем енеолиту припада 26 налазишта
и у том периоду примећује се повећање броја градинских насеља.
Материјалну културу заједница старијег енеолита у овој регији, а реч је
о периоду друге половине V миленијума пре н. е., чини симбиоза стил-
ско-типолошких елемената наслеђених из позне винчанске културе са
елементима Бубањ–хум i културе и енеолитских култура тисаполгар,
Бодрогкерештур и Ласиње са територије паноније. током овог периода
се у овој регији примећује неуобичајена појава бакарних крстастих се-
кира типа Jászladány, које су регистроване на јужним падинама цера.
Развијени и позни енеолит у Лозничкој регији слабо су истражени, а на-
сеља су махом на градинама. као и у претходном периоду, и у развије-
ном и позном енеолиту у овој регији мешају се елементи култура Баден
и коцофени, а у познијем периоду и позне костолачке и вучедолске кул-
туре и тај период обухватао би другу половину iV и прву половину iii
миленијума пре н. е.",
publisher = "Beograd : Arheološki institut, Loznica : Centar za kulturu "Vuk Karadžić", Muzej Jadra",
title = "Лозница - културна стратиграфија праисторијских локалитета у Јадру, Рађевини и Азбуковици, Loznica - cultural stratigraphy of the prehistoric sites in Jadar, Rađevina and Azbukovica",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_992"
}

Булатовић, А., Филиповић, В.,& Глигорић, Р.. (2017). Лозница - културна стратиграфија праисторијских локалитета у Јадру, Рађевини и Азбуковици. 
Beograd : Arheološki institut..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_992

Булатовић А, Филиповић В, Глигорић Р. Лозница - културна стратиграфија праисторијских локалитета у Јадру, Рађевини и Азбуковици. 2017;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_992 .

Булатовић, Александар, Филиповић, Војислав, Глигорић, Рада, "Лозница - културна стратиграфија праисторијских локалитета у Јадру, Рађевини и Азбуковици" (2017),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_992 .

TY  - CONF
AU  - Петковић, Софија
AU  - Булатовић, Александар
AU  - Бизјак, Драгица
PY  - 2015
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1594
AB  - О становништву Тимакум Минуса најбоље сведоче римске некрополе, које се простиру северно и западно од локалитета Кулине на коме се
налази фортификација. Простор који заузимају ограничен је на северу
коритом исушеног Ропинског потока, на истоку римским путем дуж западног бедема утврђења, на југу цивилним насељем и Зубановим потоком, а на западу, највероватније, врхом брда Слог. На прилично стрмој
западној падини овог брда и у његовом подножју, заштитним ископавањима 1994–1996. године, истражен је део касноантичке некрополе из
друге половине IV и прве половине V века, као и раносредњовековне
некрополе из периода IX–X века. Откривено је укупно 140 гробова, као
и три зидане гробнице. Заштитна ископавања ове некрополе настављена
су 2013–2014. године, приликом којих је истражено још 49 касноантичких и раносредњовековних гробова. Осим потврде ранијих резултата
истраживања, најновијим ископавањима је констатован старији хоризонт средњевековне некрополе, који се на основу гробних прилога може
датовати у период VII–IX века. Овом времену припада и занимљива сахрана жене у гробу G. 159
PB  - Београд : Српско археолошко друштво
C3  - Српско археолошко друштво, XXXVIII годишња скупштина и годишњи скуп,Пирот 4-6. јун 2015. године, Програм, извештаји и апстракти
T1  - Једна занимљива сахрана са некрополе Слог у Равни
EP  - 90
SP  - 89
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1594
ER  - 

@conference{
author = "Петковић, Софија and Булатовић, Александар and Бизјак, Драгица",
year = "2015",
abstract = "О становништву Тимакум Минуса најбоље сведоче римске некрополе, које се простиру северно и западно од локалитета Кулине на коме се
налази фортификација. Простор који заузимају ограничен је на северу
коритом исушеног Ропинског потока, на истоку римским путем дуж западног бедема утврђења, на југу цивилним насељем и Зубановим потоком, а на западу, највероватније, врхом брда Слог. На прилично стрмој
западној падини овог брда и у његовом подножју, заштитним ископавањима 1994–1996. године, истражен је део касноантичке некрополе из
друге половине IV и прве половине V века, као и раносредњовековне
некрополе из периода IX–X века. Откривено је укупно 140 гробова, као
и три зидане гробнице. Заштитна ископавања ове некрополе настављена
су 2013–2014. године, приликом којих је истражено још 49 касноантичких и раносредњовековних гробова. Осим потврде ранијих резултата
истраживања, најновијим ископавањима је констатован старији хоризонт средњевековне некрополе, који се на основу гробних прилога може
датовати у период VII–IX века. Овом времену припада и занимљива сахрана жене у гробу G. 159",
publisher = "Београд : Српско археолошко друштво",
journal = "Српско археолошко друштво, XXXVIII годишња скупштина и годишњи скуп,Пирот 4-6. јун 2015. године, Програм, извештаји и апстракти",
title = "Једна занимљива сахрана са некрополе Слог у Равни",
pages = "90-89",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1594"
}

Петковић, С., Булатовић, А.,& Бизјак, Д.. (2015). Једна занимљива сахрана са некрополе Слог у Равни. in Српско археолошко друштво, XXXVIII годишња скупштина и годишњи скуп,Пирот 4-6. јун 2015. године, Програм, извештаји и апстракти
Београд : Српско археолошко друштво., 89-90.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1594

Петковић С, Булатовић А, Бизјак Д. Једна занимљива сахрана са некрополе Слог у Равни. in Српско археолошко друштво, XXXVIII годишња скупштина и годишњи скуп,Пирот 4-6. јун 2015. године, Програм, извештаји и апстракти. 2015;:89-90.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1594 .

Петковић, Софија, Булатовић, Александар, Бизјак, Драгица, "Једна занимљива сахрана са некрополе Слог у Равни" in Српско археолошко друштво, XXXVIII годишња скупштина и годишњи скуп,Пирот 4-6. јун 2015. године, Програм, извештаји и апстракти (2015):89-90,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1594 .

TY  - JOUR
AU  - Миладиновић-Радмиловић, Наташа
AU  - Капуран, Александар
AU  - Булатовић, Александар
PY  - 2014
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1074
AB  - Текст представља резултате истраживања до којих се дошло током треће кампање археолошких ископавања 2013. године на вишеслојном локалитету Мокрањске стене – Поткапина, који се налази око 8 km југоисточно од Неготинa. Истраживана је падина узвишења Соколица, односно простор extra muros Византијског утврђења и том приликом је откривен део средњовековне некрополе. Неколико покојника сахрањено је у подници једног старијег, највероватније византијског објекта. Јужно од овог објекта пронађен је и један двојни гроб. Два гроба су девастирана од стране ,,трагача за златом”. Према налазима накита из гроба 4, некропола би могла да се датује X–XII века. Она вероватно чини само мањи део овог локалитета на коме се живело од праисторије до средњег века. На жалост, нелегалним ископавањима локалитет се деценијама уништава, нарочито ова некропола, будући да се гробови налазе на само неколико десетина сантиметара испод површине тла.
PB  - Београд : Републички завод за заштиту споменика културе
T2  - Саопштења
T1  - Антрополошка анализа скелета са новооткривене некрополе у Неготинској Крајини
EP  - 250
SP  - 227
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1074
ER  - 

@article{
author = "Миладиновић-Радмиловић, Наташа and Капуран, Александар and Булатовић, Александар",
year = "2014",
abstract = "Текст представља резултате истраживања до којих се дошло током треће кампање археолошких ископавања 2013. године на вишеслојном локалитету Мокрањске стене – Поткапина, који се налази око 8 km југоисточно од Неготинa. Истраживана је падина узвишења Соколица, односно простор extra muros Византијског утврђења и том приликом је откривен део средњовековне некрополе. Неколико покојника сахрањено је у подници једног старијег, највероватније византијског објекта. Јужно од овог објекта пронађен је и један двојни гроб. Два гроба су девастирана од стране ,,трагача за златом”. Према налазима накита из гроба 4, некропола би могла да се датује X–XII века. Она вероватно чини само мањи део овог локалитета на коме се живело од праисторије до средњег века. На жалост, нелегалним ископавањима локалитет се деценијама уништава, нарочито ова некропола, будући да се гробови налазе на само неколико десетина сантиметара испод површине тла.",
publisher = "Београд : Републички завод за заштиту споменика културе",
journal = "Саопштења",
title = "Антрополошка анализа скелета са новооткривене некрополе у Неготинској Крајини",
pages = "250-227",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1074"
}

Миладиновић-Радмиловић, Н., Капуран, А.,& Булатовић, А.. (2014). Антрополошка анализа скелета са новооткривене некрополе у Неготинској Крајини. in Саопштења
Београд : Републички завод за заштиту споменика културе., 227-250.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1074

Миладиновић-Радмиловић Н, Капуран А, Булатовић А. Антрополошка анализа скелета са новооткривене некрополе у Неготинској Крајини. in Саопштења. 2014;:227-250.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1074 .

Миладиновић-Радмиловић, Наташа, Капуран, Александар, Булатовић, Александар, "Антрополошка анализа скелета са новооткривене некрополе у Неготинској Крајини" in Саопштења (2014):227-250,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1074 .

TY  - JOUR
AU  - Булатовић, Александар
AU  - Капуран, Александар
PY  - 2013
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/577
AB  - In course of salvage excavations at the site of Crkvište in Davidovac near
Vranje, remains of prehistoric settlement were encountered, which can be attributed to
Early Iron Age and the beggining of Hallstadt, based on properties of style and typology
of the inds
PB  - Beograd : Srpsko arheološko društvo
T2  - Гласник Српског археолошког друштва
T1  - Насеље из раног гвозденог доба на локалитету Црквиште у Давидовцу код Врања
EP  - 124
SP  - 101
VL  - 29
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_577
ER  - 

@article{
author = "Булатовић, Александар and Капуран, Александар",
year = "2013",
abstract = "In course of salvage excavations at the site of Crkvište in Davidovac near
Vranje, remains of prehistoric settlement were encountered, which can be attributed to
Early Iron Age and the beggining of Hallstadt, based on properties of style and typology
of the inds",
publisher = "Beograd : Srpsko arheološko društvo",
journal = "Гласник Српског археолошког друштва",
title = "Насеље из раног гвозденог доба на локалитету Црквиште у Давидовцу код Врања",
pages = "124-101",
volume = "29",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_577"
}

Булатовић, А.,& Капуран, А.. (2013). Насеље из раног гвозденог доба на локалитету Црквиште у Давидовцу код Врања. in Гласник Српског археолошког друштва
Beograd : Srpsko arheološko društvo., 29, 101-124.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_577

Булатовић А, Капуран А. Насеље из раног гвозденог доба на локалитету Црквиште у Давидовцу код Врања. in Гласник Српског археолошког друштва. 2013;29:101-124.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_577 .

Булатовић, Александар, Капуран, Александар, "Насеље из раног гвозденог доба на локалитету Црквиште у Давидовцу код Врања" in Гласник Српског археолошког друштва, 29 (2013):101-124,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_577 .