Naissus – римски и рановизантијски град / Naissus – a Roman and Early Byzantine city

Abstract

Археолошка истраживања различитог интензитета се на територији Наисуса спроводе од краја XIX века, али не у довољној мери да би се сагледали изглед и развој предримског и римског града. Римско утврђење, правоугаоне основе, било је подигнуто на месту касније средњовековне и турске тврђаве, на десној обали Нишаве, и претпоставља се да је заузимало површину од 22 хектара. У његовом средишњем делу налазио се форум са храмом (?), од кога су констатова не четири подземне полуобличасто засведене просторије, делови цивилне базилике и главних градских улица (cardo и decumanus). Испред градских бедема (extra muros), према Нишави, испитани су остаци градског купатила (thermae), површине око 775 m2, које је подигнуто вероватно у II веку, а најинтензивније је коришћено током IV века. Делови архитектуре и вотивни споменик војног лекара Claudius Magnus medicus-а из 202. године можда указују на постојање војне болнице (valetudinarium) у јужном делу фортификације. У непосредној близини утврђења налазиле су се занатско-трговачке четврти (tabernae), на месту данашње Аутобуске станице. Део лускузног градског domus-а нађен је приликом земљаних радова у северозападном углу касноантичког утврђења, на локалитету Градско поље – пешачка стаза.10 Од ове грађевине испитано је пет просторија – четири квадратне и једна октогонална, са богатом мозаичком декорацијом, зидовима осликаним фрескама, архитектонском мермерном пластиком и деловима скупоценог намештаја од резбаренх јелењих рогова. У околини града су биле подигнуте виле, међу којима и комплекс из IV века, на локалитету Коњско гробље, на падинама Виника, који је спадао међу најраскошније декорисане, са подовима украшеним фигуралним мозаицима и мермерним сеченим плочицама (opus sectile). Највећи број вила становника Наисуса налазио се око економско-административног центра у насељу удаљеном три римске миље, у данашњем Брзом Броду (Mediana).