Eksperimentalno testiranje efikasnosti glačanih kamenih tesli od magnezita.

Abstract

Najupečatljivija promena u industriji glačanog kamenog oruđa na tlu Srbije dešava se tokom kasnog neolita (Vinča Gradac – Vinča Pločnik I), i ogleda se u sve masovnijoj upotrebi posebne grupe stena, arheološki popularno poznatih pod nazivom „lake bele stene” ili „laki beli kamen”. Ovim zbirnim, opisnim nazivom označeno je više različitih vrsta stena, međutim magnezit je svakako taj koji predstavlja najpoznatiju i, tokom vinčanske kulture, najviše korišćenu „laku belu stenu”. Iako gotovo da nema kasnovinčanskog lokaliteta (posebno u Centralnoj Srbiji) na kome oruđe sa sečicom izrađeno od magnezita ne čini značajan udeo arheološkog materijala, praktična funkcionalnost alatki od ove sirovine je u široj arheološkoj javnosti, čija specijalnostnisu kamene alatke, propraćena dozom skepse i oprečnih mišljenja. One se u najvećoj meri baziraju na mišljenju da magnezit kao relativno meka stena ne poseduje potrebne mehaničke i tehničke karakteristike svojstvene oruđu koje se od njega pravi i drvodeljskim poslovima kojima je to oruđe namenjeno. Kako bi upotrebna efikasnost oruđa od magnezita u drvodeljstvu bila utvrđena, putem arheološkog eksperimenta je, kao segment znatno obimnije studije o glačanom kamenom oruđu sa sečicom, između ostalih testirano i oruđe izrađeno od ove sirovine. Kao osnova za eksperimentalno istraživanje služili su parametri koji suštinski definišu ovo oruđe u neolitu Srbije (podaci o sirovinama, dominantnim tipovima oruđa, dimenzijma alatki, obliku i uglu sečice, tehnologiji izrade, držaljama i načinu pripajanja za njih, potencijalnom načinu upotrebe itd.). Tokom eksperimenta beleženi su različiti indikatori tj. pokazatelji da li je određena radnja/aktivnost uspešno završena, vreme za koje je određena aktivnost sprovedena, da li je alatka oštećena tokom rada ili ne, vreme reparacije/oštrenja i tako dalje. Rezultati eksperimentalne izrade i upotrebe oruđa od ove relativno meke stene, suprotno dosadašnjoj skepsi u potpunosti ukazuju na efikansnost alatki od ove sirovine, ali i na pojedine specifičnosti tehnoloških izbora neolitskih drvodelja.