Прљуша - Мали Штурац, енеолитски рудник бакра на Руднику.

Abstract

Енеолитски рудник бакра на локалитету Прљуша на врху Мали Штурац на Руднику за сада представља највећи праисторијски рудник на Балкану. Откривен је 1980. године и са прекидима се истражује до данас. На целој површини налазишта детектован је већи број окана, а до сада су, делимично или потпуно, истражена само четири. У њима су от- кривени остаци површинске и јамске експлоатације руде. До сада су на Прљуши трагови површинске екпслоатације нађени у зони окана 4 и 6. Јамску експлоатацију карактеришу хоризонтални рудни канали и мање галерије који се налазе на релативно малој дубини од површине тла. Уокну 6 откривена је мања галерија дубине 1,5 метара од нивоа улаза на коју се настављала површинска експлоатација руде. Објекат 1 на самом врху локалитета за сада је најбоље истражено рудно окно. У њему је откривена подземна екплоатација руде са ходницима неправилног облика, типичним за рано рударство и једна галерија којом се ходник завршавао. Рудна жила се налазила плитко испод површине тла и пружала се правцем исток – запад. Њено пражњење је почињало од четвороугаоног отвора код кога су била остављена два раноенеолитска пехара са две дршке, по један са сваке стране. Од улаза, рудни ходник је ишао на исток и на запад. Велики комади стена у горњим слојевима откривени су како у ходницима тако и у галерији, што указује да је реч о подземној експлоатацији руде и да се таваница обрушила након напуштања окна. На зидовима галерије откривено је више удубљења која су можда имали функцију у фиксирању неке дрвене конструкције о коју су се вешали масивни камени батови. Откриће једног таквог бата, тежине 19,8 кг, на самом улазу у галерију из ходника који је водио до ње, даје основу за такву претпоставку. У самој галерији, у њеном централном делу, откривено је 180 камених батова. Трагови ватре примећују се на зидовима галерије, на местима где је била минерализација. На тим местима постоје и трагови избијања руде из матичне стене настали употребом камених батова. Објекат 1 је једино окно у коме је нађена керамика која може поузданије да се определи. Откривено је неколико пехара са две дршке који су по облику типични представници Бубањ-Хум културе. Ипак, мали узорак, али исто тако и недостатак апсолутних датума, не дозвољава прецизније културно-хронолошко опредељење у једну од фаза – раноенеолитску Бубањ-Хум I или ранобронзанодобну Бубањ-Хум III. Начин експлоатације руде, а то је праћење и пражњење малахитних жица што оставља неправилне рудне канале, донео је превагу код датовања окна Објекат 1 у рани енеолит, а посредно и целог рудника на Прљуши. Прецизније датовање биће могуће тек након добијања апсолутних датума и проналажењем већег керамичког узорка. Могуће је да је доњи део падине био експлоатисан и раније, током винчанске културе. То су претпоставили и први истраживачи локалитета, пре свега због обиља горског кристала кварца кога има на целој површини налазишта и за који се претпоставља да је могао бити експлоатисан током винчанске културе.