Приказ основних података о документу
Шабац : културна стратиграфија праисторијских локалитета у Подрињу
Šabac : kulturna stratigrafija praistorijskih lokaliteta u Podrinju
dc.creator | Стојић, Милорад | |
dc.creator | Церовић, Момир | |
dc.date.accessioned | 2023-08-17T09:29:33Z | |
dc.date.available | 2023-08-17T09:29:33Z | |
dc.date.issued | 2011 | |
dc.identifier.isbn | 978-86-80093-76-5 | |
dc.identifier.uri | http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/574 | |
dc.description.abstract | У књизи Шабац културна стратиграфија праисторијских локалитета у Подрињу, у поглављу Каталог, због обима, измењен је начин излагања археолошке грађе односу на претходне монографије из едиције Археолошка грађа Србије; скупно, а не појединачно, приказане су особености археолошких предмета према хронолошким, културним, типолошким и осталим критеријумима. Миливоје Васиљевић и Војислав Трбуховић објавили су значајне синтезе о праисторији шабачке регије. У монографији Шабац у прошлости, Шабац 1970. године, Васиљевићев прилог чини прву синтезу праисторије Мачве, Поцерине и Тамнаве.1 У монографији Мачва, историја, становништво, Васиљевић је поклонио знатну пажњу праисторијском периоду.2 В. Трбуховић и М. Васиљевић објавили су монографију Најстарије земљорадничке културе у Подрињу.3 У тој књизи налазе се подаци за 29 налазишта старчевачке културе и више од 200 локалитета винчанске културе. Године 2008. Зоран Живановић систематизовао је све археолошке локалитете с подручја општине Коцељева, међу којима је знатан део из праисторије.4 Подручје Народног музеја у Шапцу једно је од највећих у Србији. Обухвата северозападни део средишне Србије: Мачву, Посаво - Тамнаву и Поцерину. Пре оснивања Музеја Јадра у Лозници, средином 80 - их година XX века, надлежност шабачког музеја односила се и на Јадар, Рађевину и Азбуковицу. Често се цео тај простор означава једном речју - Подриње, а чине га општине: Богатић, Шабац, Владимирци и Коцељева, као и општине: Лозница, Крупањ, Мали Зворник и Љубовија. Веома повољан географски положај ове граничне области, између Балканског полуострва и панонске низије, и то у зони ушћа Дрине у Саву – две изванредно важне природне саобраћајнице, плодност Мачве, највеће равнице у Србији јужно од Саве и Дунава (преко 800 km²), близина лежишта руда метала и неметала - условили су трајност живота од почетка млађег каменог доба. 1 | sr |
dc.language.iso | sr | sr |
dc.publisher | Београд : Археолошки институт | sr |
dc.publisher | Шабац : Народни музеј | sr |
dc.relation | info:eu-repo/grantAgreement/MESTD/Basic Research (BR or ON)/177020/RS// | sr |
dc.rights | openAccess | sr |
dc.subject | Шабац | sr |
dc.subject | Šabac | sr |
dc.subject | stratigrafija | sr |
dc.title | Шабац : културна стратиграфија праисторијских локалитета у Подрињу | sr |
dc.title | Šabac : kulturna stratigrafija praistorijskih lokaliteta u Podrinju | sr |
dc.type | book | sr |
dc.rights.license | ARR | sr |
dc.citation.epage | 450 | |
dc.identifier.fulltext | http://rai.ai.ac.rs/bitstream/id/1541/bitstream_1541.pdf | |
dc.identifier.rcub | https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_574 | |
dc.type.version | publishedVersion | sr |