Шабац : културна стратиграфија праисторијских локалитета у Подрињу

Abstract

У књизи Шабац културна стратиграфија праисторијских локалитета у Подрињу, у поглављу Каталог, због обима, измењен је начин излагања археолошке грађе односу на претходне монографије из едиције Археолошка грађа Србије; скупно, а не појединачно, приказане су особености археолошких предмета према хронолошким, културним, типолошким и осталим критеријумима. Миливоје Васиљевић и Војислав Трбуховић објавили су значајне синтезе о праисторији шабачке регије. У монографији Шабац у прошлости, Шабац 1970. године, Васиљевићев прилог чини прву синтезу праисторије Мачве, Поцерине и Тамнаве.1 У монографији Мачва, историја, становништво, Васиљевић је поклонио знатну пажњу праисторијском периоду.2 В. Трбуховић и М. Васиљевић објавили су монографију Најстарије земљорадничке културе у Подрињу.3 У тој књизи налазе се подаци за 29 налазишта старчевачке културе и више од 200 локалитета винчанске културе. Године 2008. Зоран Живановић систематизовао је све археолошке локалитете с подручја општине Коцељева, међу којима је знатан део из праисторије.4 Подручје Народног музеја у Шапцу једно је од највећих у Србији. Обухвата северозападни део средишне Србије: Мачву, Посаво - Тамнаву и Поцерину. Пре оснивања Музеја Јадра у Лозници, средином 80 - их година XX века, надлежност шабачког музеја односила се и на Јадар, Рађевину и Азбуковицу. Често се цео тај простор означава једном речју - Подриње, а чине га општине: Богатић, Шабац, Владимирци и Коцељева, као и општине: Лозница, Крупањ, Мали Зворник и Љубовија. Веома повољан географски положај ове граничне области, између Балканског полуострва и панонске низије, и то у зони ушћа Дрине у Саву – две изванредно важне природне саобраћајнице, плодност Мачве, највеће равнице у Србији јужно од Саве и Дунава (преко 800 km²), близина лежишта руда метала и неметала - условили су трајност живота од почетка млађег каменог доба. 1