Horreum Margi, римско утврђење и град

Abstract

Aрхеолошка истраживања римског града Horreum Margi започета су 1861. године, када је Феликс Каниц видео и скицирао остатке римског утврђења у Ћуприји. Деценијама након тога није било интересовања за ово археолошко налазиште, смештено у центру савремене Ћуприје, на месту војне касарне, иако се у радовима М. Валтровића, Н. Вулића и других помиње у контексту налаза епиграфских споменика. Прва систематска ископавања археолошког налазишта Horreum Margi у кругу војне касарне „Миодраг Новаковић Џуџа” у Ћуприји спровео је 1962–1964. године Војни музеј из Београда, под руководством др Драгослава Пилетића, кустоса тог музеја. Током изградње објеката у оквиру касарне 1963. године откривен је и део римске некрополе, двадесет гробова – циста од тегула, датованих у IV век. У периоду од 1987. до 1990. године Aрхеолошки институт и Војни музеј из Београда наставили су систематска археолошка истраживања касноантичког утврђења и средњовековног насеља на налазишту Horreum Margi – Равно – Ћуприја под руководством Милоја Васића, научног саветника Aрхеолошког института. Ова истраживања су имала два циља: утврђивање димензија, основе и хронологије римског и касноантичког утврђења и утврђивање стратиграфије културних слојева у унутрашњости утврђења. Истраживања су реализована у кругу војне касарне, на чијој се површини налазио већи део касно-античког утврђења, као и ван ње – у Улици ЈНA (са-да Улици Војске) и Улици Јована Курсуле. Циљеви систематских археолошких истраживања из 1987–1990. године постигнути су, а томе су до-принела и заштитна археолошка истраживања из 1986. године, реализована приликом изградње светларника уз источну фасаду Команде касарне у Улици ЈНA, са обе стране главног улаза у зграду, као и радови из 1989–1990. године у дворишту тадашње ћупријске поште у Курсулиној улици бр. 2, условљени грађевинским радовима при реконструкцији и проширењу зграде те институције.