Врело – Шаркамен код Неготина, тетрархијска резиденција максимина Даје

Abstract

Римско налазиште Врело налази се на левој обали Врелске реке, 4 km западно од села Шаркамен, удаљеног око 20 km северозападно од Неготина у источној Србији, на обронцима Дели Јована. Локалитет је смештен на падини која се стрмо спушта ка долини Врелске реке, а окружен је узвишењима, на десној обали реке брдима Рт и Кориџан, а на ле-вој обали брдима Церје и Хајдучка Главица. Читава долина Врелске реке, као и простор самог налазишта данас су обрасли густом храстовом шумом, са спорадичним чистинама на којима се налазе ливаде и мале њиве. Налазиште је први забележио Феликс Каниц 1889. године – као римско утврђење са осам кружних кула, квадратне основе, димензија 100 х 100 m, које је, по његовом мишљењу, бранило римски пут измеЂју данашњег Прахова (Aquae) и утврЂјења на Великом Градцу код Доњег Милановца (Taliata). Aрхитекта Ђурђе Бошковић је 1947. године, то-ком рекогносцирања средњовековних споменика источне Србије, обишао Врело и скицирао видљи-ве објекте: римско утврЂјење са 10 кружних кула, неправилне четвороугаоне основе, димензија 81 х 91 m, мост и „храм” на левој обали и „терме” на десној обали Врелске реке. Прва археолошка истраживања на Шаркамену предузели су кустоси Музеја Крајине у Неготину, Милица и Ђорђе Јанковић 197б. године западно од утврђења, на простору грађевине са куполом, када су нађени делови царске порфирне скулптуре. СAНУ, Aрхеолошки институт у Београду и Музеј Крајине у Неготину обављали су у периоду 1994–2003. систематска археолошка истраживања овог налазишта. Под управом Драгослава Срејовића, археолошким истраживањима руководио је Миодраг Томовић из Aрхеолошког института, а чланови стручног тима били су и Ђоко Јовановић и Гордан Јањић, кустоси Музеја Крајине, Чедомир Васић, архитекта Завода за заштиту споменика културе у Нишу и Борисав Марковић, инжењер геодезије, Катастарска управа Неготин. Откривено је више објеката на левој и десној обали Врелске реке