Хумани остеолошки остаци са локалитета Плочник код Прокупља

Abstract

Археолошки налази из неолитског периода на Балкану, посебно на територији данашње Србије, у највећој мери потичу из насеобинских контекста, док су трагови сахрањивања изузетно малобројни. Са преко стотину познатих налазишта винчанске културе, трагови сахрана констатовани су само на два, Гомолави и Ботошу, оба смештена у Војводини. Оваква несразмера отвара бројна питања, како она везана за методологију истраживања, тако и питања везана за однос припадника винчанских заједница према мртвима. На локалитету Плочник код Прокупља током истраживања 1978. године пронађена је једна људска кост (мандибула), а прегледом фауналних остатака прикупљених током истраживања 1996–2011. године пронађена је још једна људска кост, фемур, са траговима горења и ломљења. У овом раду биће представљени резултати антрополошке анализе кости, и биће дата кратка дискусија о значају овог налаза за проучавање погребних ритуала винчанских заједница. Са методолошке тачке гледиштa, очигледно је да је пажљиво прикупљање свих остеолошких остатака (укључујући и просејавање) и детаљна анализа неопходна и незаобилазна. Са друге стране, овај налаз, заједно са једним ранијим налазом хуманих остатака на Плочнику, указује на могућност да су припадници винчанских заједница одлагали хумане остатке унутар насеља без засебно обележеног простора (могуће на простору који у том тренутку нису коришћен у стамбене сврхе).