Касноантички дечији гроб из утврђења Timacum Minus

Abstract

Током кампање 2021. године заштитних археолошких истраживања на локалитету Timacum Minus - Равна код Књажевца, приликом ископавања северног зида принципије у средишњем делу утврђења, у углу између северног лица овог зида и западног лица пиластра откривен је дечији гроб. Радило се о цисти од великих кровних тегула (по две за поклопац и за дно гроба) у којима је сахрањено мало дете. У испуни гроба нађен је фрагментован пехар од стакла и бронзани новчић из IV века. Гроб је укопан у слој В. Овај слој мрке растресите земље одговара млађој фази принципије, а формиран је од нивоа сокла северног зида грађевине, током IV века. Овај слој је у горњој зони измешан са запеченом земљом, гарежи и угљенисаним дрветом, што указује на деструкцију грађевине у пожару, највероватније крајем IV века или у почетком V века. У гробу је била сахрањена дечија индивидуа непознатог пола, чија се индвидуална старост процењује на 0-2 месеца живота (новорођенче). На кранијалном и посткранијалном скелету су присутне поротичне лезије, које могу да укажу да је ово дете боловало од неког метаболичког обољења, попут скорбута. Иако поменути зид принципије посматрамо као њену северну фасаду, геофизичка проспекција унутрашњости утврђења из 2010. године, открила је тлоцрт грађевине у средишту фотификације, показавши њену скоро два пута већу површину, као и разуђен план, а што је најважније бар две фазе градње: млађу из IV века, делимично откривену ископавањима, и фазу старију од IV века. На основу наведеног, закључујемо да је дечији гроб укопан у унутрашњост грађевине, која се налазила у утврђењу, што је противно како римским обичајима, тако и законској регулативи. Међутим током V века, појава сахрањивања intra muros забележена је на римским налазиштима, као што су Sirmium и Felix Romuliana, што сведочи о немирним временима опасности, када је локално стновништво користило бедеме градова, царских резиденција и утврђења, као рефугијуме.