Улога ровова на каснонеолитском локалитету Дреновац код Параћина

Abstract

Учесталом применом геофизичке проспекције у последње две деценије остварен је значајан помак у дефинисању величине, облика и организације каснонеолитских насеља. Осим увида у структуру насеља, геомагнетном проспекцијом омогућено је сагледавање разноликих начина ограђивања, односно утврђивања насеобинског простора, као и циљаних истраживања на периферним деловима или ван насеља. Захваљујући геомагнетним истраживањима, на локалитету Дреновац регистроване су три лучне аномалије, које су различитих димензија и окружују различите делове насеља. Иако је Дреновац вишеслојан локалитет, са траговима живота из периода раног и касног неолита, као и гвозденог доба, претпоставља се да је реч о рововима насталим током трајања каснонеолитског насеља. Будући да је каснонеолитско насеље у Дреновцу трајало око седам векова, поставља се питање да ли су сви ровови били истовремени или означавају фазе ширења насеља, или пак одвајају део насеља са посебном наменом. У оквиру археолошких кампања 2016. и 2017. године вршена су циљана истраживања две лучне аномалије. Ради детаљног испитивања састава, наслојавања и карактера рова, издвајани су и узорци за геоархеолошке анализе. У овом раду ће се дискутовати о резултатима и значају геомагнетне проспекције, археолошких ископавања и геоархеолошких истраживања у испитивању ровова. Имајући у виду да је изградња ровова комунални пројекат, разумевање њихове улоге, хронологије и начина градње је врло значајно за сагледавање историје насеља, као и социокултурних потреба заједнице и разлога њиховог постојања.