Приказ основних података о документу

dc.creatorБикић, Весна
dc.creatorБугарски, Иван
dc.date.accessioned2023-11-27T17:12:36Z
dc.date.available2023-11-27T17:12:36Z
dc.date.issued2022
dc.identifier.issn2560-3264
dc.identifier.urihttp://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1116
dc.description.abstractПосле четири деценије, стручњаци Археолошког института су 2018. године били у прилици да обнове истраживања на простору старе синагоге Ел кал вјежу у Улици Високог Стевана. Новим истраживањима су потврђена, а умногоме и допуњена, претходна сазнања о насељавању дорћолског приобаља у различитим праисторијским и историјским епохама. Након откривања основе богомоље и дефинисања градитељских фаза, приступило се ископавањима дубљих слојева. Делимично су откривене две укопане куће, гвозденодопска и каснолатенска, док су трагови из времена антике били сасвим спорадични, најбоље представљени у јами из IV века. Хоризонту X–XI века припадају оштећена некропола и културни слој са укопима, најранија сведочанства о структури београдских предграђа у средњем веку. Документован је и насеобински ниво XI–XII века, сагледан и у делимично истраженој кући која је на основу грнчарије датована у позно XII столеће. У складу с претходним сазнањима, познији средњовековни трагови готово у потпуности недостају, све до XV века. Тим хоризонтом, најбоље оличеним у полуземуници с богатим керамичким узорком, окончана је рурална прошлост приобаља. Уследила је епоха чврсте архитектуре, али остатке здања XVI–XVII века није могуће поуздано протумачити. Откривени су склопови зидова, подзида и подница, делом инкорпорирани у потоњу зграду синагоге. Једноставно здање правоугаоне основе, 20 m х 9 m, поплочано опекама и с масивним базама за стубове, није било подигнуто пре 1632. године. На основу налаза новца знамо и да темељна обнова храма, у истом габариту, није била изведена пре осме деценије XVIII века. О последњој обнови 1819. године подробно извештавају писани извори. Синагога је била проширена изградњом апсиде на југу и северног анекса. Последње страдање десило се 1941. године, да би по завршетку Другог светског рата остаци синагоге били затрпани, док је читава парцела у потпуности изменила изглед. Синагога, ипак, није ишчилела из сећања, а њене рушевине остају сведочанство богате историје Београда.sr
dc.language.isosrsr
dc.publisherБеоград : Завод за заштиту споменика културе града Београдаsr
dc.rightsopenAccesssr
dc.sourceНаслеђеsr
dc.subjectБеоградsr
dc.subjectДорћолsr
dc.subjectприобаљеsr
dc.subjectпраисторијаsr
dc.subjectантикаsr
dc.subjectсредњи векsr
dc.subjectнови векsr
dc.subjectсинагога Ел кал вјежуsr
dc.subjectјеврејска заједницаsr
dc.titleАрхеолошка скица Дорћола и Синагога Ел Кал Вјежуsr
dc.typearticlesr
dc.rights.licenseARRsr
dc.rights.holdersr
dc.citation.epage44
dc.citation.issueXXIII
dc.citation.spage9
dc.identifier.fulltexthttp://rai.ai.ac.rs/bitstream/id/2525/bitstream_2525.pdf
dc.identifier.rcubhttps://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1116
dc.type.versionpublishedVersionsr


Документи

Thumbnail

Овај документ се појављује у следећим колекцијама

Приказ основних података о документу