Приказ основних података о документу
Археолошка скица Дорћола и Синагога Ел Кал Вјежу
dc.creator | Бикић, Весна | |
dc.creator | Бугарски, Иван | |
dc.date.accessioned | 2023-11-27T17:12:36Z | |
dc.date.available | 2023-11-27T17:12:36Z | |
dc.date.issued | 2022 | |
dc.identifier.issn | 2560-3264 | |
dc.identifier.uri | http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1116 | |
dc.description.abstract | После четири деценије, стручњаци Археолошког института су 2018. године били у прилици да обнове истраживања на простору старе синагоге Ел кал вјежу у Улици Високог Стевана. Новим истраживањима су потврђена, а умногоме и допуњена, претходна сазнања о насељавању дорћолског приобаља у различитим праисторијским и историјским епохама. Након откривања основе богомоље и дефинисања градитељских фаза, приступило се ископавањима дубљих слојева. Делимично су откривене две укопане куће, гвозденодопска и каснолатенска, док су трагови из времена антике били сасвим спорадични, најбоље представљени у јами из IV века. Хоризонту X–XI века припадају оштећена некропола и културни слој са укопима, најранија сведочанства о структури београдских предграђа у средњем веку. Документован је и насеобински ниво XI–XII века, сагледан и у делимично истраженој кући која је на основу грнчарије датована у позно XII столеће. У складу с претходним сазнањима, познији средњовековни трагови готово у потпуности недостају, све до XV века. Тим хоризонтом, најбоље оличеним у полуземуници с богатим керамичким узорком, окончана је рурална прошлост приобаља. Уследила је епоха чврсте архитектуре, али остатке здања XVI–XVII века није могуће поуздано протумачити. Откривени су склопови зидова, подзида и подница, делом инкорпорирани у потоњу зграду синагоге. Једноставно здање правоугаоне основе, 20 m х 9 m, поплочано опекама и с масивним базама за стубове, није било подигнуто пре 1632. године. На основу налаза новца знамо и да темељна обнова храма, у истом габариту, није била изведена пре осме деценије XVIII века. О последњој обнови 1819. године подробно извештавају писани извори. Синагога је била проширена изградњом апсиде на југу и северног анекса. Последње страдање десило се 1941. године, да би по завршетку Другог светског рата остаци синагоге били затрпани, док је читава парцела у потпуности изменила изглед. Синагога, ипак, није ишчилела из сећања, а њене рушевине остају сведочанство богате историје Београда. | sr |
dc.language.iso | sr | sr |
dc.publisher | Београд : Завод за заштиту споменика културе града Београда | sr |
dc.rights | openAccess | sr |
dc.source | Наслеђе | sr |
dc.subject | Београд | sr |
dc.subject | Дорћол | sr |
dc.subject | приобаље | sr |
dc.subject | праисторија | sr |
dc.subject | антика | sr |
dc.subject | средњи век | sr |
dc.subject | нови век | sr |
dc.subject | синагога Ел кал вјежу | sr |
dc.subject | јеврејска заједница | sr |
dc.title | Археолошка скица Дорћола и Синагога Ел Кал Вјежу | sr |
dc.type | article | sr |
dc.rights.license | ARR | sr |
dc.rights.holder | sr | |
dc.citation.epage | 44 | |
dc.citation.issue | XXIII | |
dc.citation.spage | 9 | |
dc.identifier.fulltext | http://rai.ai.ac.rs/bitstream/id/2525/bitstream_2525.pdf | |
dc.identifier.rcub | https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1116 | |
dc.type.version | publishedVersion | sr |