Случајеви patella bipartita и os acromiale из Сремске Митровице

Abstract

У презентацији ће бити представљене анатомске варијације patella bipartita и os acromiale на хуманом остеолошком материјалу са античких локалитета у Сремској Митровици (Sirmium). Биће речи о етиологији обе анатомске варијације, о њиховим варијантама, терминологији у литератури, као и о учесталости и дистрибуцији самих појава. Анатомска варијација patella bipartita први пут је описана 1883. године од стране Wenzel Gruber -а и представља засебан осификациони центар на патели. Из тог осификационог цента може се развити једна кост или више мањих на супериорно/латералној ивици пателе. Настала кост, или кости, могу чак делимично или у потпуности срасти са пателом. Требало би бити крајње опрезан приликом интерпретације да се ова анатомска варијација погрешно не протумачи као залечена фрактура пателе. Такође, уколико је патела са оваквом анатомском варијацијом присутна у археолошком материјалу, треба водити рачуна да се њени несрасли делови препознају и правилно идентификују. Поремећај у центрима осификације скапуле назива се оs acromiale (os acromiale accesorium; acromion bipartite). Њега је први пут описао Jean Cruveilher 1843. године. Ова појава се манифестује у виду несраслих и одвојених епифиза акромиона, до којих долази услед поремећаја између самих центара осификације. Наиме, на акромиону постоје четири осификациона центра и оs acromiale се може појавити између било која два центра.