Антрополошка анализа новооткривеног скелета са локалитета Војловица – Панчево

Abstract

У тексту је приказан резултат антрополошке анализе новооткривених скелетних остатака (Гроб 55) са сарматског локалитета Војловица – Панчево. Анализа је обухватала одређивање степена очуваности костију, морфолошке и метричке елементе, детерминисање полне припадности и индивидуалне старости, палеопатолошку и денталну анализу, испитивање епигенетских варијација и маркера окупационог стреса. Код ове жене, старе око 25 година, поред палеопатолошких промена (остеоартритис, Шморлов дефект, могућа фисура на processus accesorius–у Т12, остеом на левој паријеталној кости, osteochondritis dissecans на проксималном окрајку левог хумеруса и поремећај у центрима за осификацију) и болести зуба (хипоплазија, пародонтопатија, каменац, аномалије вилица и зубног низа, каријес), уочени су и трагови специфичних промена (заглачане фасете и жлебови), на готово свим површинама инцизива максиле и мандибуле које су настале као последица немастикаторних активности. Такође у тексту се говори и о тзв. неубичајеним сарматским сахранама, дакле појави немарног полагања људских скелета у објекте стамбеног и економског карактера (куће и трапове) у оквиру простора касноантичког насеља. Појава похрањивања покојника у насељима, у римском периоду и почетком Сеобе народа, забележена је у археолошким студијама како на простору Карпатског басена тако и у областима непосредно уз његов обод.