Иконографија на новцу Константина Великог
Аутори
Борић-Брешковић, БојанаВојвода, Мирјана
Остала ауторства
Поповић, ИванаБорић-Брешковић, Бојана
Поглавље у монографији (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Време од доласка Диоклецијана на власт 284. до смрти Константина Великог 337. године обележено је низом темељних реформи у свим областима друштвеног живота, којима су основни печат дала управо ова два императора. Системом тетрархије који је Диоклецијан установио 293. успостављен је и нови идеолошко-религијски концепт врховне власти, који је промовисао појам свемогућег владара заснован на миту о domus divina и владарима божанског порекла, чија су титуларна божанства били Јупитер и Херкул. Нови програм, који је подразумевао потпуну једнакост тетрарха, њихову слогу (concordia) и идеалну сличност (similitudo) радикално је изменио портретну уметност овог раздобља. Августи и цезари су приказивани у истом животном добу, истообразних црта и униформног израза концентрисаног у појединим детаљима лица. Очи, широм отворене, испод наглашених обрва и линеарно набораног чела рефлектовале су управљачку озбиљност, строгост и одлучност. Основне одлике нове иконографије добро се прате на новцу као тр...адиционално моћном пропагандном медију, који комбинацијом царског портрета, натписа и представа преноси поруку о харизматичном владару.
Кључне речи:
Иконографија / Константин Велики / новацИзвор:
Константин Велики и милански едикт 313. Рађање хришћанства у римским провинцијама на тлу Србије, 2013, 214-229Издавач:
- Београд : Народни музеј Београд
Институција/група
Археолошки институт / Institute of ArchaeologyTY - CHAP AU - Борић-Брешковић, Бојана AU - Војвода, Мирјана PY - 2013 UR - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/991 AB - Време од доласка Диоклецијана на власт 284. до смрти Константина Великог 337. године обележено је низом темељних реформи у свим областима друштвеног живота, којима су основни печат дала управо ова два императора. Системом тетрархије који је Диоклецијан установио 293. успостављен је и нови идеолошко-религијски концепт врховне власти, који је промовисао појам свемогућег владара заснован на миту о domus divina и владарима божанског порекла, чија су титуларна божанства били Јупитер и Херкул. Нови програм, који је подразумевао потпуну једнакост тетрарха, њихову слогу (concordia) и идеалну сличност (similitudo) радикално је изменио портретну уметност овог раздобља. Августи и цезари су приказивани у истом животном добу, истообразних црта и униформног израза концентрисаног у појединим детаљима лица. Очи, широм отворене, испод наглашених обрва и линеарно набораног чела рефлектовале су управљачку озбиљност, строгост и одлучност. Основне одлике нове иконографије добро се прате на новцу као традиционално моћном пропагандном медију, који комбинацијом царског портрета, натписа и представа преноси поруку о харизматичном владару. PB - Београд : Народни музеј Београд T2 - Константин Велики и милански едикт 313. Рађање хришћанства у римским провинцијама на тлу Србије T1 - Иконографија на новцу Константина Великог EP - 229 SP - 214 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_991 ER -
@inbook{ author = "Борић-Брешковић, Бојана and Војвода, Мирјана", year = "2013", abstract = "Време од доласка Диоклецијана на власт 284. до смрти Константина Великог 337. године обележено је низом темељних реформи у свим областима друштвеног живота, којима су основни печат дала управо ова два императора. Системом тетрархије који је Диоклецијан установио 293. успостављен је и нови идеолошко-религијски концепт врховне власти, који је промовисао појам свемогућег владара заснован на миту о domus divina и владарима божанског порекла, чија су титуларна божанства били Јупитер и Херкул. Нови програм, који је подразумевао потпуну једнакост тетрарха, њихову слогу (concordia) и идеалну сличност (similitudo) радикално је изменио портретну уметност овог раздобља. Августи и цезари су приказивани у истом животном добу, истообразних црта и униформног израза концентрисаног у појединим детаљима лица. Очи, широм отворене, испод наглашених обрва и линеарно набораног чела рефлектовале су управљачку озбиљност, строгост и одлучност. Основне одлике нове иконографије добро се прате на новцу као традиционално моћном пропагандном медију, који комбинацијом царског портрета, натписа и представа преноси поруку о харизматичном владару.", publisher = "Београд : Народни музеј Београд", journal = "Константин Велики и милански едикт 313. Рађање хришћанства у римским провинцијама на тлу Србије", booktitle = "Иконографија на новцу Константина Великог", pages = "229-214", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_991" }
Борић-Брешковић, Б.,& Војвода, М.. (2013). Иконографија на новцу Константина Великог. in Константин Велики и милански едикт 313. Рађање хришћанства у римским провинцијама на тлу Србије Београд : Народни музеј Београд., 214-229. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_991
Борић-Брешковић Б, Војвода М. Иконографија на новцу Константина Великог. in Константин Велики и милански едикт 313. Рађање хришћанства у римским провинцијама на тлу Србије. 2013;:214-229. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_991 .
Борић-Брешковић, Бојана, Војвода, Мирјана, "Иконографија на новцу Константина Великог" in Константин Велики и милански едикт 313. Рађање хришћанства у римским провинцијама на тлу Србије (2013):214-229, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_991 .