Римске терме на територији Чачка и улога купатила у римском свету

Abstract

Овим прилогом бисмо желели да се осврнемо на купалишне и хигијенске навике становништва у римско доба на територији Чачка, о чему најбоље сведоче остаци два купатила из касноантичког периода, нађена у центру града и у предграђу у Бељини. Иако није познато каквим су агломерацијама припадали, да ли су биле подигнуте у склопу приватних имања, путних станица или делова мањих насеља (villae rusticae, vici, mansia), то не умањује значај њихове архитектонско-купалишне, социјалне и медицинске улоге које су имале у римско доба на овим просторима. Могућност једноставног снабдевања водом за купање из оближњих река, доступност енергената за загревање простора, као и сврсисходност и дуготрајна употреба грађевина указују да су биле коришћене у пуном капацитету у дужем временском периоду током касне антике. Оба купатила са територије Чачка припадају распрострањеном типу касноантичких купатила паралелно организованих просторија, редукованог броја просторија и самим тим редукованих активности, које су се у њима одигравале, као на пример гимнастичке вежбе, као једног од видова оснаживања организма, који је у овим купатилима занемарен. Хронолошки, купатило у центру Чачка би било нешто старије од купатила у Бељини, али су истовремено егзистирала током IV века. Објекат у центру града је доживео колапс у последњој трећини IV века, док је грађевина у Бељини највероватније била у употреби до првих деценија V века. О купалишним, хигијенским навикама становништва посредно говоре и покретни налази (козметички и медицински инструменти), нађени углавном у гробним целинама касноантичких некропола. Осим архитектонских, функционалних, у раду ћемо се осврнути и на друге аспекте ове врсте грађевина, како бисмо сагледали њихову улогу и значај у касноантичком свету, али и као модел који је опстао све до данашњих дана, преко арапских и турских хамама, до парних купатила у градовима, или у бањским центрима у данашње време.