Смедерево и околина у античко и касноантичко доба
Апстракт
Смедерево са својом територијом налазило се на важном стратешком положају границе (ripa Moesica) провинције Горње Мезије, касније Прве Мезије, према барбарикуму и са освајањем области почетком I нове ере постало је део римског управног система. Административно је спадала под јурисдикцију оближњег Маргума (Margum, Дубравица). На територији Смедерева, нарочито у секундарној употреби у зидовима средњовековне тврђаве, пронађен је већи број епиграфских споменика, за које се претпоставља да махом потичу из Маргума.
Античка Винцеја (Vinceia), коју истраживачи изједначавају са савременим Смедеревом, спадала је у ред мањих насеља на дунавском путу, на удаљености 8 миља од Маргума, како то бележи Itinerarium Antonini, a потврђује и Itinerarium Burdigalense (546, 7-9), који ову агломерацију означава као мутацију, мању постају за промену коња (mutatio Vingeio). У близини се развијало друго значајно насеље, Aureus Mons, данас идентификован код Сеоне.
Повољан положај Винцеје, односно, близина Ма...ргума и Виминацијума, престонице провинције, могла је да има значајног утицаја на развој економије области и на размену добара са овим занатским и трговачким центрима. О значају пољопривреде и развоју вила рустика у смедеревском крају у античко доба можда најбоље говоре налази више остава новца које би, судећи по саставу, припадале власницима пољопривредних имања, пре него активним војницима: из Смедерева (253/254. године), Доброг дола (Мезул I и II из 247. и 254. године) и Брежана (252/253). О развоју заната, поред покретних налаза, најбољу потврду даје натпис нађен у конструкцији турског гроба из Смедерева који помиње ослобођеника грчког-оријенталног порекла (C. Refidius Eutychus), који је током II или прве половине III за локално тржиште производио предмете од сребра (faber argentarius).
Релативно су малобројни подаци о остацима цивилне и војне архитектуре, али зато највише података има о сахрањивању античког становништва. Међу најстарије налазе гробова спадају конструкције типа Мала Копашница-Сасе I и II, од краја I до III века. Са променом погребног ритуса, од III века преовлађују сахране инхумираних покојника. Највећи број откривених гробних јами, зиданих гробова и оловних саркофага припада периоду краја III и IV века.
Кључне речи:
Смедерево / Vinceia / римски лимес / утврђења / насеља / некрополе / привреда / епиграфска сведочанстваИзвор:
Научни скуп Смедеревски крај и Подунавље кроз историју, Смедерево, 5–6. октобар 2018. године, Програм и књига апстраката, 2018, 13, 2018Издавач:
- Смедерево : Историјски архив; Нови Сад : Центар за историјска истраживања Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду
Финансирање / пројекти:
- Романизација, урбанизација и трансформација урбаних центара цивилног војног и резиденцијалног карактера у римским провинцијама на тлу Србије (RS-MESTD-Basic Research (BR or ON)-177007)
Институција/група
Археолошки институт / Institute of ArchaeologyTY - CONF AU - Jeremić, Gordana PY - 2018 UR - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/946 AB - Смедерево са својом територијом налазило се на важном стратешком положају границе (ripa Moesica) провинције Горње Мезије, касније Прве Мезије, према барбарикуму и са освајањем области почетком I нове ере постало је део римског управног система. Административно је спадала под јурисдикцију оближњег Маргума (Margum, Дубравица). На територији Смедерева, нарочито у секундарној употреби у зидовима средњовековне тврђаве, пронађен је већи број епиграфских споменика, за које се претпоставља да махом потичу из Маргума. Античка Винцеја (Vinceia), коју истраживачи изједначавају са савременим Смедеревом, спадала је у ред мањих насеља на дунавском путу, на удаљености 8 миља од Маргума, како то бележи Itinerarium Antonini, a потврђује и Itinerarium Burdigalense (546, 7-9), који ову агломерацију означава као мутацију, мању постају за промену коња (mutatio Vingeio). У близини се развијало друго значајно насеље, Aureus Mons, данас идентификован код Сеоне. Повољан положај Винцеје, односно, близина Маргума и Виминацијума, престонице провинције, могла је да има значајног утицаја на развој економије области и на размену добара са овим занатским и трговачким центрима. О значају пољопривреде и развоју вила рустика у смедеревском крају у античко доба можда најбоље говоре налази више остава новца које би, судећи по саставу, припадале власницима пољопривредних имања, пре него активним војницима: из Смедерева (253/254. године), Доброг дола (Мезул I и II из 247. и 254. године) и Брежана (252/253). О развоју заната, поред покретних налаза, најбољу потврду даје натпис нађен у конструкцији турског гроба из Смедерева који помиње ослобођеника грчког-оријенталног порекла (C. Refidius Eutychus), који је током II или прве половине III за локално тржиште производио предмете од сребра (faber argentarius). Релативно су малобројни подаци о остацима цивилне и војне архитектуре, али зато највише података има о сахрањивању античког становништва. Међу најстарије налазе гробова спадају конструкције типа Мала Копашница-Сасе I и II, од краја I до III века. Са променом погребног ритуса, од III века преовлађују сахране инхумираних покојника. Највећи број откривених гробних јами, зиданих гробова и оловних саркофага припада периоду краја III и IV века. PB - Смедерево : Историјски архив; Нови Сад : Центар за историјска истраживања Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду C3 - Научни скуп Смедеревски крај и Подунавље кроз историју, Смедерево, 5–6. октобар 2018. године, Програм и књига апстраката, 2018, 13 T1 - Смедерево и околина у античко и касноантичко доба UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_946 ER -
@conference{ author = "Jeremić, Gordana", year = "2018", abstract = "Смедерево са својом територијом налазило се на важном стратешком положају границе (ripa Moesica) провинције Горње Мезије, касније Прве Мезије, према барбарикуму и са освајањем области почетком I нове ере постало је део римског управног система. Административно је спадала под јурисдикцију оближњег Маргума (Margum, Дубравица). На територији Смедерева, нарочито у секундарној употреби у зидовима средњовековне тврђаве, пронађен је већи број епиграфских споменика, за које се претпоставља да махом потичу из Маргума. Античка Винцеја (Vinceia), коју истраживачи изједначавају са савременим Смедеревом, спадала је у ред мањих насеља на дунавском путу, на удаљености 8 миља од Маргума, како то бележи Itinerarium Antonini, a потврђује и Itinerarium Burdigalense (546, 7-9), који ову агломерацију означава као мутацију, мању постају за промену коња (mutatio Vingeio). У близини се развијало друго значајно насеље, Aureus Mons, данас идентификован код Сеоне. Повољан положај Винцеје, односно, близина Маргума и Виминацијума, престонице провинције, могла је да има значајног утицаја на развој економије области и на размену добара са овим занатским и трговачким центрима. О значају пољопривреде и развоју вила рустика у смедеревском крају у античко доба можда најбоље говоре налази више остава новца које би, судећи по саставу, припадале власницима пољопривредних имања, пре него активним војницима: из Смедерева (253/254. године), Доброг дола (Мезул I и II из 247. и 254. године) и Брежана (252/253). О развоју заната, поред покретних налаза, најбољу потврду даје натпис нађен у конструкцији турског гроба из Смедерева који помиње ослобођеника грчког-оријенталног порекла (C. Refidius Eutychus), који је током II или прве половине III за локално тржиште производио предмете од сребра (faber argentarius). Релативно су малобројни подаци о остацима цивилне и војне архитектуре, али зато највише података има о сахрањивању античког становништва. Међу најстарије налазе гробова спадају конструкције типа Мала Копашница-Сасе I и II, од краја I до III века. Са променом погребног ритуса, од III века преовлађују сахране инхумираних покојника. Највећи број откривених гробних јами, зиданих гробова и оловних саркофага припада периоду краја III и IV века.", publisher = "Смедерево : Историјски архив; Нови Сад : Центар за историјска истраживања Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду", journal = "Научни скуп Смедеревски крај и Подунавље кроз историју, Смедерево, 5–6. октобар 2018. године, Програм и књига апстраката, 2018, 13", title = "Смедерево и околина у античко и касноантичко доба", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_946" }
Jeremić, G.. (2018). Смедерево и околина у античко и касноантичко доба. in Научни скуп Смедеревски крај и Подунавље кроз историју, Смедерево, 5–6. октобар 2018. године, Програм и књига апстраката, 2018, 13 Смедерево : Историјски архив; Нови Сад : Центар за историјска истраживања Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду.. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_946
Jeremić G. Смедерево и околина у античко и касноантичко доба. in Научни скуп Смедеревски крај и Подунавље кроз историју, Смедерево, 5–6. октобар 2018. године, Програм и књига апстраката, 2018, 13. 2018;. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_946 .
Jeremić, Gordana, "Смедерево и околина у античко и касноантичко доба" in Научни скуп Смедеревски крај и Подунавље кроз историју, Смедерево, 5–6. октобар 2018. године, Програм и књига апстраката, 2018, 13 (2018), https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_946 .