Бубањ, праисторијско насеље и некропола из новог века

Abstract

Археолошка истраживања вишеслојног праисторијског локалитета Бубањ у Новом Селу код Ниша 1930-тих и 1950-тих година позиционирала су то налазиште као кључно за познавање културног развоја централног Балкана у периоду од 5. до 2. миленијума пре н. е. Та истраживања су омогућила М. Гарашанину да дефинише Бубањ-Хум групу као део широког културног комплекса, који се развијао током енеолита и раног бронзаног доба. Резултати истраживања А. Оршића Славетића су публиковани 1940. године у МПК серији (Mitteilungen der Prähistorischen Kommission), док истраживања 50-тих година нису никада у целини публикована. Многе нејасноће и питања су остали отворени, а у стручној јавности истакнуто је да термин Бубањ-Хум група није оправдан у потпуности, с обзиром да је детаљна публикација о истраживањима епонимних налазишта изостала. Нова археолошка истраживања у организацији Археолошког института и Народног музеја предузета су са циљем да се користећи савремене методе дође до нових података о заједницама из прошлости и ревалоризују стари подаци и поставе у контекст савремених токова у науци. Археолошка истраживања локалитета Бубањ у периоду 2008–2014. године реализована су у оквиру пројекта Министарства за просвету, науку и технолошки развој Републике Србије: Археологија Србије: културни идентитет, интеграциони фактори, технолошки процеси и улога централног Балкана у развоју европске праисторије.