Viminacium : lokalitet pećine : nekropola oko južne gradske komunikacije

Abstract

Kada neko pokuša da sagleda pogrebne običaje i sahranjivanje u rimskom periodu na teritoriji Gornje Mezije odmah će uočiti njihovu veliku raznolikost, čak i ako ih posmatra u ograničenom vremenskom periodu. Ovaj utisak neće se promeniti ako se ograniči samo na teritoriju nekropola Viminacijuma, čak i ako se analizira samo jedan njen deo obrađen u ovom radu. Uz prethodne dve knjige koje obrađuju oko 1.000 grobova sa nekropole Više grobalja i uz nova saznanja dobijena nakon zaštitnih iskopavanja tokom 21. veka, opšta slika sahranjivanja u rimskom periodu na Viminacijumu postaje skoro kompletna. Svaka društveno-kulturna zajednica ima svoj specifični pogrebni ciklus običaja i obreda koji odražava oblike verovanja na kojima se ritual zasniva. U nekima se o smrti govori i još tokom života i izvode različite pripreme za trenutak kada ona nastupi. U drugima je, naprotiv, to tabu-tema. Telo se spaljuje ili sahranjuje, sa prilozima ili bez njih. Žalost se ispoljava plakanjem, naricanjem, čupanjem ili odsecanjem kose. Različiti su periodi žalosti, itd.