Сирмијум и област Друге Паноније у VI и VII веку у светлу нових налаза

Abstract

Пад Сирмијума под аварску власт 582. године представља крај дугог процеса слабљења царске моћи на дунавској граници. Хунске провале из средине V века оставиле су трајне економске и демографске последице, што се пресудно одразило и на судбину северних крајева. Област Друге Паноније, с главним градом Сирмијумом, постала је посед германских племена, Острогота и Гепида. Почетком VI века Византија је контролисала само источни крај Срема са градом Басијаном, где су се населили Херули. Германски насељеници су оставили препознатљиве трагове, пре свега у Сирмијуму и Цибалама. У условима деполулације и рурализације тих средишта, јасно се одражавају и трагови претрајалог ромејског становништва. После победе Авара над Гепидима 567. године, Царство је успело да поврати Сирмијум. Мукотрпне борбе и преговори окончани су падом града. Судећи према познатим археолошким налазима, Авари ипак нису населили ни Срем ни сам Сирмијум у значајнијој мери. О времену пада Друге Паноније и деценијама у којима је претрајавало ромејско становништво, у условима далеко од идеалних, сведочи нумизматичка, сигилографска и археолошка грађа. У раду се објављују византијски оловни печати, од којих је најзначајнији онај са легендом θεμι(σ)τός τοῦ Ἀβαρικοῦ, који је највероватније припадао дипломати задуженом за послове са Аварима од 567. до 582. године, иако је могуће и нешто позније датовање. У склопу дипломатских односа и данка сагледава се и чувени налаз златног појаса из Дивоша (?), свакако византијске израде, а објављују се и налази матрице за израду окова типа Martynovka и копче тзв. панонског типа. Док није могуће разлучити да ли су ти предмети били у својини преосталих Ромеја, они извесно одражавају културне афинитете у аварском Срему и изложеност зрачењима Византије још у одмаклом VII столећу.