Технологија коштаних сировина у оквиру винчанског насеља на Плочнику

Abstract

Lokalitet Pločnik kod Prokuplja predstavlja jedan od najduže i najobiminije istraživanih lokaliteta vinčanske kulture. Otkriven je još 1927. godine prilkom izgradnje pruge, i Narodni muzej iz Beograda godine sproveo je prva iskopavanja naredne, 1928. godine. Tokom 20. i 21. veka, Narodni muzej nastavio je istraživanja, sa određenim prekidima, u saradnji sa drugim institucijama. Od posebnog značaja su istraživanja koja su Narodni muzej iz Beograda i Narodni muzej Toplice iz Prokuplja sproveli u periodu između 1996. i 2011. godine, i istraživanja u okviru projekta The Rise of metallurgy in Eurasia tokom 2012-2013. godine. Tokom ovih istraživanja, za razliku od ranijih kampanja, prikupljan je i faunalni materijal, tako da je izdvojena zbirka od preko 300 artefakata od koštanih sirovina – kostiju, rogova, zuba i ljuštura mekušaca. Predmeti su analizirani sa tehno-tipološkog aspekta. Od sirovina najzastupljenije su kosti – duge kosti, rebra, astragali i druge; rogovi jelena takođe su korišćeni, ali su slabije očuvani od kostiju, tako da je tippološki repertoar bilo teže analizirati. Posebno je značajno prisustvo nekoliko predmeta od ljuštura mekušaca, koji pokazuju da je Pločnik bio uključen u mrežu razmene i trgovine sa širim područjima. Tipološki repertoar uključuje različite svakodnevne alatke – šila, igle, strugače, glačalice, pomoćne predmete poput upotrebljenih astragala i drški, kao i ukrasne predmete, dok je lovno i ribolovno oružje veoma retko. Tehnologija koštanih sirovina u okviru vinčanskog naselja pokazuje da su zanatlije dobro vladale tehnikom obrade, da je proizvodnja bila dosta standardizovana, i moguće do izvesne mere specijalizovana. Koštana industrija ima određene zajedničke odlike sa koštanim industrijama sa drugih vinčanskih lokaliteta, ali poseduje i određene lokalne specifične karakteristike.