Mineraloško-petrografska karakterizacija i moguće poreklo sirovina korišćenih za izradu abrazivnih i glačanih kamenih alatki na eneolitskom lokalitetu Masinske Njive

Abstract

Mineraloško-petrografska analiza 12 uzoraka sa eneolitskog lokaliteta Masinske njive izvršena je na materijalu od kojeg su izrađene abrazivne i glačane alatke. Primenom optičkih ispitivanja i SEM-EDS metode izdvojeni su: hidrotermalno promenjeni vulkanoklastiti, koherentne facije kvarclatita i sericit-muskovit-kvarcni škriljac. Za hidrotermalno promenjene vulkanoklastite značajno je prisustvo plovućca, koje nedvosmisleno ukazuje da je postanak ovih stena vezan za eksplozivni vulkanizam. Ovakav vulkanizam nalazi se u širem području Masinskih njiva (vulkanska provincija severne Šumadije kojoj pripada Rudnik) i moguće je da materijal potiče odatle, ali je ovo neophodno potvrditi dodatnim analizama. Tri uzorka kvarclatita pokazuju, pored sitaste strukture plagioklasa, i tragove procesa flogopitizacije biotita (38,54–41.85 wt% SiO2, 16,80–20,35 wt% MgO i 9,41–12,36 wt% FeO(t), uz snižavanje sadržaja Al2O3 sa povećanjem sadržaja MgO), koji su tipični za stene kenozojskih vulkanskih kompleksa (Rudnik, Kopaonik, Golija i Rogozna). Nijedan od ovih kompleksa ne bi mogao da bude isključen kao potencijalno nalazište analiziranih kvarclatita, ali je prioritet dat Rudniku kao najbližoj lokaciji. Piroksenski varijetet kvarclatita ne pokazuje posledice procesa flogopitizacije i najverovatnije je drugačijeg porekla od ostala tri primerka kvarclatita. Poreklo sericit-muskovit-kvarcnog škriljca u ovom trenutku nije moguće odrediti zbog nedovoljnog broja uzoraka.