Археологија најстаријих српских црквених средишта
Апстракт
Изучавање цркава и манастирских комплекса заузима нарочито место у археологији, како због особене методологије рада тако и због потребе за сарадњом између археолога, архитеката и историчара уметности. Комплексност археолошког поступка при утврђивању времена настанка, хронологије доградњи, преградњи и обнова и одлика градње објеката, укључујући и усклађивање историјских нивелета терена унутар манастирског обзиђа, свој одраз има у истраживањима архитектонских украса и, нарочито, живописа. Овим начелима руководио се Радослав Грујић још давне 1927. године, приликом откривања манастира Светих арханђела код Призрена,2 незванично првим, а према оцени С. Поповић3 свакако пресудним археолошким истраживањима једног манастирског комплекса на подручју средњовековне Србије. Плански започета одмах после Другог светског рата, а нарочито интензивна између седамдесетих и деведесетих година XX века, до данас обављена археолошка истраживања на низу средњовековних црквених средишта пружила су резултате ко...ји су од великог значаја за разумевање градитељске и програмске замисли ктитора светиња, као и њиховог места у занатско–уметничком окружењу средњовековне Србије и оновремене Европе.
Кључне речи:
средњовековна Србија / епископија / археолошка истраживања / пејзаж / хронологија / некрополе / ктиторска сахранаИзвор:
Ниш и Византија, 2020, XVIII, 223-235Издавач:
- Ниш : Град Ниш
- Ниш : Универзитет у Нишу
- Ниш : Православна епархија нишка
- Ниш : Нишки културни центар
Финансирање / пројекти:
- Процеси урбанизације и развоја средњовековног друштва (RS-MESTD-Basic Research (BR or ON)-177021)
Институција/група
Археолошки институт / Institute of ArchaeologyTY - CHAP AU - Бикић, Весна PY - 2020 UR - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1226 AB - Изучавање цркава и манастирских комплекса заузима нарочито место у археологији, како због особене методологије рада тако и због потребе за сарадњом између археолога, архитеката и историчара уметности. Комплексност археолошког поступка при утврђивању времена настанка, хронологије доградњи, преградњи и обнова и одлика градње објеката, укључујући и усклађивање историјских нивелета терена унутар манастирског обзиђа, свој одраз има у истраживањима архитектонских украса и, нарочито, живописа. Овим начелима руководио се Радослав Грујић још давне 1927. године, приликом откривања манастира Светих арханђела код Призрена,2 незванично првим, а према оцени С. Поповић3 свакако пресудним археолошким истраживањима једног манастирског комплекса на подручју средњовековне Србије. Плански започета одмах после Другог светског рата, а нарочито интензивна између седамдесетих и деведесетих година XX века, до данас обављена археолошка истраживања на низу средњовековних црквених средишта пружила су резултате који су од великог значаја за разумевање градитељске и програмске замисли ктитора светиња, као и њиховог места у занатско–уметничком окружењу средњовековне Србије и оновремене Европе. PB - Ниш : Град Ниш PB - Ниш : Универзитет у Нишу PB - Ниш : Православна епархија нишка PB - Ниш : Нишки културни центар T2 - Ниш и Византија T1 - Археологија најстаријих српских црквених средишта EP - 235 SP - 223 VL - XVIII UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1226 ER -
@inbook{ author = "Бикић, Весна", year = "2020", abstract = "Изучавање цркава и манастирских комплекса заузима нарочито место у археологији, како због особене методологије рада тако и због потребе за сарадњом између археолога, архитеката и историчара уметности. Комплексност археолошког поступка при утврђивању времена настанка, хронологије доградњи, преградњи и обнова и одлика градње објеката, укључујући и усклађивање историјских нивелета терена унутар манастирског обзиђа, свој одраз има у истраживањима архитектонских украса и, нарочито, живописа. Овим начелима руководио се Радослав Грујић још давне 1927. године, приликом откривања манастира Светих арханђела код Призрена,2 незванично првим, а према оцени С. Поповић3 свакако пресудним археолошким истраживањима једног манастирског комплекса на подручју средњовековне Србије. Плански започета одмах после Другог светског рата, а нарочито интензивна између седамдесетих и деведесетих година XX века, до данас обављена археолошка истраживања на низу средњовековних црквених средишта пружила су резултате који су од великог значаја за разумевање градитељске и програмске замисли ктитора светиња, као и њиховог места у занатско–уметничком окружењу средњовековне Србије и оновремене Европе.", publisher = "Ниш : Град Ниш, Ниш : Универзитет у Нишу, Ниш : Православна епархија нишка, Ниш : Нишки културни центар", journal = "Ниш и Византија", booktitle = "Археологија најстаријих српских црквених средишта", pages = "235-223", volume = "XVIII", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1226" }
Бикић, В.. (2020). Археологија најстаријих српских црквених средишта. in Ниш и Византија Ниш : Град Ниш., XVIII, 223-235. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1226
Бикић В. Археологија најстаријих српских црквених средишта. in Ниш и Византија. 2020;XVIII:223-235. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1226 .
Бикић, Весна, "Археологија најстаријих српских црквених средишта" in Ниш и Византија, XVIII (2020):223-235, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1226 .