Хронолошки, технолошки и стилски оквири глеђосане керамике у Србији: пример манастира Студенице

Abstract

Међу предметима откривеним у току археолошких истраживања манастира Студенице керамика привлачи нарочиту пажњу. Пажњу подстиче, пре свега, значај самог комплекса, који је у средњовековној српској држави представљао узор не само у градитељском и духовном смислу већ и у погледу организације манастирског живота. Из тога произлази и потенцијал за изучавање керамичког посуђа које се јавља у различитим археолошким целинама, на подовима објеката, у нивоима рушења, отпадним просторима и слојевима нивелација. Вредност ове грађе је препозната још у програму сондажних археолошких истраживања, спроведених током осамдесетих година прошлог века, када је керамичко посуђе послужило као речита илустрација културне стратиграфије налазишта. Недавно окончана систематска истраживања, која су, с прекидима, спровођена од 1989. године, донела су нов квалитет у изучавањима средњовековне керамике, с обзиром на много већи узорак материјала који, при томе, потиче из јасно дефинисаних и прецизно датованих контекста. О неким аспектима керамике откривене у манастирском комплексу речено је у основном тексту ове публикације, у којем је изложена и анализа функционалних и типолошких скупина, а изнети су и главни закључци произашли из примарне обраде и анализе грађе из археолошких целина (стр. ***). Међутим, поједине скупине, као и одређене појаве у материјалу из садржаја одређених просторних целина свакако заслужују додатни коментар и детаљнију анализу. Једна од таквих скупина је глеђосана керамика коју, поред несумњиве атрактивности, одликује и велика количина налаза у свим функционалним скупинама – реч је о близу 60% од укупне количине статистички обрађеног материјала.

Easier access to scientific techniques and their application in analysing archaeological materials has made the manufacture and use of glazed pottery in the middle ages an increasingly studied research field. When it comes to the former Byzantine commonwealth, a few basic research questions concerning the practice of glazing in the period of late antiquity and early middle ages have been developed, including glaze recipes and continuity of glazing techniques, the identification of workshops manufacturing fine glazed wares and the nature and extent of regional pottery industries in the states which embraced the Byzantine cultural legacy. The obtained archaeological and archaeometric data are quite revealing in that glazed pottery emerges as a phenomenon which has interest beyond the scope of ceramic studies in the narrow sense. Interpretation of the chronology and technological characteristics of different products is directly concerned with the organisation of the economy, especially the exploitation of natural resources, production and trade, as well as with sociocultural patterns, all of these being among central issues addressed by Serbian medieval studies too. Therefore, the observations and conclusions put forward in this book will inevitably be reiterated here not only with a view to delineating the research framework for glazed pottery in medieval Serbia (and the Balkans) but also to laying the groundwork for interdisciplinary research in the future.