Фузија и геминација сталних зуба на два касноантичка локалитета у Србији

Abstract

Аномалије на зубима могу да се јаве како на млечним, тако и на сталним зубима. Термини као што су дупли или двоструки зуб, спојени зуби и зуби спојени фузијом се често користе да опишу и фузију и геминацију. Фузија представља аномалију у развоју, коју карактерише спајање два, или ређе три, суседна зубна заметка у један, док геминација представља поделу једног зубног заметка на два. У случају фузије спој два одвојена зубна заметка може бити потпун или непотпун, круна је спојена енамелом и/или дентином, и присутна су два корена или два канала у једном корену. Геминација, са друге стране, је аномалија у развоју која подразумева дељење, односно удвајање самог заметка зуба. У том случају се формира један већи зуб са бифидном круном који обично има један заједнички корен и канал. Постоји правило, да уколико се дупли зуб у анализама рачуна као један, односно уколико у зубном низу недостаје један зуб, то се обично третира као фузија, а када су сви зуби у зубном низу на броју, онда се то сматра геминацијом. Утврђивање присуства фузије или геминације приликом денталних анализа може бити додатно отежано уколико је, нпр. у зубном низу присутан додатни зуб, односно када се фузија деси између нормалног и додатног зуба. Такође, обе аномалије могу бити унилатералне и билатералне, и погађају обе дентиције, иако су чешће код млечних зуба. Фузија је чешћа код инцизива у мандибули, док је геминација чешћа код инцизива у максилама.