Врело – Шаркамен код Неготина. Тетрархијска резиденција Максимина Даје

Abstract

Путујући кроз Србију крајем 19. века, аустроугарски истраживач Феликс Каниц је на крајњем истоку забележио постојање два античка утврђења. Једно се налазило у близини Зајечара и данас нам је познато као царска палата императора Галерија, Felix Romuliana или Гамзиград, једини археолошки локалитет у Србији који се налази на листи Светске баштине УНЕСКО-а. Друго утврђење, које се налази на Шаркамену код Неготина, није делило срећну судбину Гамзиграда. Смештено на тешко приступачном терену, у густим шумама источне Србије, дуго је сакривало своје тајне од истраживача. Повремена археолошка истраживања мањих обима доносила су информације које су се опречно тумачиле, не дозвољавајући да се открије права намена монументалних грађевина далеко од знаних нам античких путева. Откриће маузолеја чланице царске породице, са јединственим примерцима накита, 1994. године разрешило је многе дилеме и повело истраживаче ка поузданом опредељењу комплекса на Шаркамену као тетрархијске резиденције императора Максимина Даје.

Travelling through Serbia at the end of the 19th century, the Austro-Hungarian explorer Felix Kanitz marked in its far east the existence of two antique fortifications. One was situated near Zaječar and is today known as the imperial palace of emperor Galerius, Felix Romuliana or Gamzigrad, the only archaeological site in Serbia not on UNESCO’s World Heritage List. The second fortification, situated at Šarkamen near Negotin, had no share in Gamzigrad’s lucky fate. Located on terrain difficult to access in the thick forests of Eastern Serbia, it hid its secrets from the researchers for a long time. Occasional archaeological research of lesser scope brought information widely differing in interpretation, not allowing the uncovering of the true purpose of monumental edifices far from the antique roads known to us. The discovery of the mausoleum of a female member of the imperial family with unique jewellery items in 1994 solved many dilemmas and led the researchers towards the reliable stance on the complex at Šarkamen as the tetrarchic residence of emperor Maximinus Daia.