Археолошка скица Дорћола и Синагога Ел Кал Вјежу
Апстракт
После четири деценије, стручњаци Археолошког института су 2018. године били у прилици да обнове истраживања на простору старе синагоге Ел кал вјежу у Улици Високог Стевана. Новим истраживањима су потврђена, а умногоме и допуњена, претходна сазнања о насељавању дорћолског приобаља у различитим праисторијским и историјским епохама. Након откривања основе богомоље и дефинисања градитељских фаза, приступило се ископавањима дубљих слојева. Делимично су откривене две укопане куће, гвозденодопска
и каснолатенска, док су трагови из времена антике били сасвим спорадични, најбоље представљени у јами из IV века. Хоризонту X–XI века припадају оштећена некропола и културни слој са укопима, најранија сведочанства о структури београдских предграђа у средњем веку. Документован је и насеобински ниво XI–XII века, сагледан и у делимично истраженој кући која је на основу грнчарије датована у позно XII столеће. У складу с претходним сазнањима, познији средњовековни трагови готово у потпуности недостају, с...ве до XV века. Тим хоризонтом, најбоље оличеним у полуземуници с богатим керамичким узорком, окончана је рурална прошлост приобаља. Уследила је епоха чврсте архитектуре, али остатке здања XVI–XVII века није могуће поуздано протумачити. Откривени су склопови зидова, подзида и подница, делом инкорпорирани у потоњу зграду синагоге. Једноставно здање правоугаоне основе, 20 m х 9 m, поплочано опекама и с масивним базама за стубове, није било подигнуто пре 1632. године. На основу налаза новца знамо и да темељна обнова храма, у истом габариту, није била изведена пре осме деценије XVIII века. О последњој обнови 1819. године подробно извештавају писани извори. Синагога је била проширена изградњом апсиде на југу и северног анекса. Последње страдање десило се 1941. године, да би по завршетку Другог светског рата остаци синагоге били затрпани, док је читава парцела у потпуности изменила изглед. Синагога, ипак, није ишчилела из сећања, а њене рушевине остају сведочанство богате историје Београда.
Кључне речи:
Београд / Дорћол / приобаље / праисторија / антика / средњи век / нови век / синагога Ел кал вјежу / јеврејска заједницаИзвор:
Наслеђе, 2022, XXIII, 9-44Издавач:
- Београд : Завод за заштиту споменика културе града Београда
Институција/група
Археолошки институт / Institute of ArchaeologyTY - JOUR AU - Бикић, Весна AU - Бугарски, Иван PY - 2022 UR - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1116 AB - После четири деценије, стручњаци Археолошког института су 2018. године били у прилици да обнове истраживања на простору старе синагоге Ел кал вјежу у Улици Високог Стевана. Новим истраживањима су потврђена, а умногоме и допуњена, претходна сазнања о насељавању дорћолског приобаља у различитим праисторијским и историјским епохама. Након откривања основе богомоље и дефинисања градитељских фаза, приступило се ископавањима дубљих слојева. Делимично су откривене две укопане куће, гвозденодопска и каснолатенска, док су трагови из времена антике били сасвим спорадични, најбоље представљени у јами из IV века. Хоризонту X–XI века припадају оштећена некропола и културни слој са укопима, најранија сведочанства о структури београдских предграђа у средњем веку. Документован је и насеобински ниво XI–XII века, сагледан и у делимично истраженој кући која је на основу грнчарије датована у позно XII столеће. У складу с претходним сазнањима, познији средњовековни трагови готово у потпуности недостају, све до XV века. Тим хоризонтом, најбоље оличеним у полуземуници с богатим керамичким узорком, окончана је рурална прошлост приобаља. Уследила је епоха чврсте архитектуре, али остатке здања XVI–XVII века није могуће поуздано протумачити. Откривени су склопови зидова, подзида и подница, делом инкорпорирани у потоњу зграду синагоге. Једноставно здање правоугаоне основе, 20 m х 9 m, поплочано опекама и с масивним базама за стубове, није било подигнуто пре 1632. године. На основу налаза новца знамо и да темељна обнова храма, у истом габариту, није била изведена пре осме деценије XVIII века. О последњој обнови 1819. године подробно извештавају писани извори. Синагога је била проширена изградњом апсиде на југу и северног анекса. Последње страдање десило се 1941. године, да би по завршетку Другог светског рата остаци синагоге били затрпани, док је читава парцела у потпуности изменила изглед. Синагога, ипак, није ишчилела из сећања, а њене рушевине остају сведочанство богате историје Београда. PB - Београд : Завод за заштиту споменика културе града Београда T2 - Наслеђе T1 - Археолошка скица Дорћола и Синагога Ел Кал Вјежу EP - 44 IS - XXIII SP - 9 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1116 ER -
@article{ author = "Бикић, Весна and Бугарски, Иван", year = "2022", abstract = "После четири деценије, стручњаци Археолошког института су 2018. године били у прилици да обнове истраживања на простору старе синагоге Ел кал вјежу у Улици Високог Стевана. Новим истраживањима су потврђена, а умногоме и допуњена, претходна сазнања о насељавању дорћолског приобаља у различитим праисторијским и историјским епохама. Након откривања основе богомоље и дефинисања градитељских фаза, приступило се ископавањима дубљих слојева. Делимично су откривене две укопане куће, гвозденодопска и каснолатенска, док су трагови из времена антике били сасвим спорадични, најбоље представљени у јами из IV века. Хоризонту X–XI века припадају оштећена некропола и културни слој са укопима, најранија сведочанства о структури београдских предграђа у средњем веку. Документован је и насеобински ниво XI–XII века, сагледан и у делимично истраженој кући која је на основу грнчарије датована у позно XII столеће. У складу с претходним сазнањима, познији средњовековни трагови готово у потпуности недостају, све до XV века. Тим хоризонтом, најбоље оличеним у полуземуници с богатим керамичким узорком, окончана је рурална прошлост приобаља. Уследила је епоха чврсте архитектуре, али остатке здања XVI–XVII века није могуће поуздано протумачити. Откривени су склопови зидова, подзида и подница, делом инкорпорирани у потоњу зграду синагоге. Једноставно здање правоугаоне основе, 20 m х 9 m, поплочано опекама и с масивним базама за стубове, није било подигнуто пре 1632. године. На основу налаза новца знамо и да темељна обнова храма, у истом габариту, није била изведена пре осме деценије XVIII века. О последњој обнови 1819. године подробно извештавају писани извори. Синагога је била проширена изградњом апсиде на југу и северног анекса. Последње страдање десило се 1941. године, да би по завршетку Другог светског рата остаци синагоге били затрпани, док је читава парцела у потпуности изменила изглед. Синагога, ипак, није ишчилела из сећања, а њене рушевине остају сведочанство богате историје Београда.", publisher = "Београд : Завод за заштиту споменика културе града Београда", journal = "Наслеђе", title = "Археолошка скица Дорћола и Синагога Ел Кал Вјежу", pages = "44-9", number = "XXIII", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1116" }
Бикић, В.,& Бугарски, И.. (2022). Археолошка скица Дорћола и Синагога Ел Кал Вјежу. in Наслеђе Београд : Завод за заштиту споменика културе града Београда.(XXIII), 9-44. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1116
Бикић В, Бугарски И. Археолошка скица Дорћола и Синагога Ел Кал Вјежу. in Наслеђе. 2022;(XXIII):9-44. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1116 .
Бикић, Весна, Бугарски, Иван, "Археолошка скица Дорћола и Синагога Ел Кал Вјежу" in Наслеђе, no. XXIII (2022):9-44, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1116 .