Византијска инспирација у керамици средњовековне Србије
Апстракт
Након чина стицања самосталности и током свог
даљег укупног развоја, српска држава је била непрекидно повезана са Византијом, њеним тековинама и
дометима. Одавно на нивоу постулата, овај исказ је
често узиман као премиса у разматрању појава, поред свега другог, и у уметничким занатима који су се
интензивно развијали у средњовековној Србији од
средине XIII века. Међу околностима које су утицале
на уобличавање занатске производње су најважније свакако оне које се односе на убрзан привредни
раст подстакнут експлоатацијом рудника, затим на
раслојавање друштва, то јест формирање племства,
настанак утврђених градова и стварање градских
насеља, као и на трговину луксузним предметима.
Тај особен привредни и друштвени контекст, који је
креирао мултикултурну средину, има свој јасан израз управо на занатским производима. Иако засновани на узорима из Византије, они својом комплексношћу одражавају и европску романску уметност,
односно опште токове уметности Медитерана. Будући да свака ...врста употребних и украсних предмета исказује другачију естетику и одаје особен
занатски печат, византијску традицију и препознатљив занатско-уметнички израз тако најречитије одсликава трпезно керамичко посуђе, пре свега
примерци украшени у техници сграфита. Ова класа
керамике, истовремено употребна и луксузна, има
и различите привредне и друштвене импликације,
поред оних занатских и уметничких, па је утолико
погоднија за разматрања укупне динамике друштва
у датом периоду. Стога нам је намера да појам инспирација, истакнут у наслову овог прилога, размотримо са неколико аспеката и у ширем контексту. Издвајање особина које одражавају византијско на
керамичким посудама, у више наврата елаборирано
у ранијим радовима домаћих истраживача, представљаће зато својеврсно полазиште за разматрања
појединих питања о организацији грнчарског заната
и значењу сграфито посуђа у српском средњовековном друштву.
Кључне речи:
византијски зграфито / технологија / декорација / инспираицја / организација производње / занатска специјализација / локална властелаИзвор:
Процеси византинизације и српска археологија, 2016, 167-173Издавач:
- Београд : Српски комитет за византологију
- Београд : ЈП Службени гласник
- Београд : Византолошки институт САНУ
Финансирање / пројекти:
- Процеси урбанизације и развоја средњовековног друштва (RS-MESTD-Basic Research (BR or ON)-177021)
Напомена:
- Византијско наслеђе и српска уметност I, ур. Весна Бикић
Институција/група
Археолошки институт / Institute of ArchaeologyTY - CHAP AU - Бикић, Весна PY - 2016 UR - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1110 AB - Након чина стицања самосталности и током свог даљег укупног развоја, српска држава је била непрекидно повезана са Византијом, њеним тековинама и дометима. Одавно на нивоу постулата, овај исказ је често узиман као премиса у разматрању појава, поред свега другог, и у уметничким занатима који су се интензивно развијали у средњовековној Србији од средине XIII века. Међу околностима које су утицале на уобличавање занатске производње су најважније свакако оне које се односе на убрзан привредни раст подстакнут експлоатацијом рудника, затим на раслојавање друштва, то јест формирање племства, настанак утврђених градова и стварање градских насеља, као и на трговину луксузним предметима. Тај особен привредни и друштвени контекст, који је креирао мултикултурну средину, има свој јасан израз управо на занатским производима. Иако засновани на узорима из Византије, они својом комплексношћу одражавају и европску романску уметност, односно опште токове уметности Медитерана. Будући да свака врста употребних и украсних предмета исказује другачију естетику и одаје особен занатски печат, византијску традицију и препознатљив занатско-уметнички израз тако најречитије одсликава трпезно керамичко посуђе, пре свега примерци украшени у техници сграфита. Ова класа керамике, истовремено употребна и луксузна, има и различите привредне и друштвене импликације, поред оних занатских и уметничких, па је утолико погоднија за разматрања укупне динамике друштва у датом периоду. Стога нам је намера да појам инспирација, истакнут у наслову овог прилога, размотримо са неколико аспеката и у ширем контексту. Издвајање особина које одражавају византијско на керамичким посудама, у више наврата елаборирано у ранијим радовима домаћих истраживача, представљаће зато својеврсно полазиште за разматрања појединих питања о организацији грнчарског заната и значењу сграфито посуђа у српском средњовековном друштву. PB - Београд : Српски комитет за византологију PB - Београд : ЈП Службени гласник PB - Београд : Византолошки институт САНУ T2 - Процеси византинизације и српска археологија T1 - Византијска инспирација у керамици средњовековне Србије EP - 173 SP - 167 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1110 ER -
@inbook{ author = "Бикић, Весна", year = "2016", abstract = "Након чина стицања самосталности и током свог даљег укупног развоја, српска држава је била непрекидно повезана са Византијом, њеним тековинама и дометима. Одавно на нивоу постулата, овај исказ је често узиман као премиса у разматрању појава, поред свега другог, и у уметничким занатима који су се интензивно развијали у средњовековној Србији од средине XIII века. Међу околностима које су утицале на уобличавање занатске производње су најважније свакако оне које се односе на убрзан привредни раст подстакнут експлоатацијом рудника, затим на раслојавање друштва, то јест формирање племства, настанак утврђених градова и стварање градских насеља, као и на трговину луксузним предметима. Тај особен привредни и друштвени контекст, који је креирао мултикултурну средину, има свој јасан израз управо на занатским производима. Иако засновани на узорима из Византије, они својом комплексношћу одражавају и европску романску уметност, односно опште токове уметности Медитерана. Будући да свака врста употребних и украсних предмета исказује другачију естетику и одаје особен занатски печат, византијску традицију и препознатљив занатско-уметнички израз тако најречитије одсликава трпезно керамичко посуђе, пре свега примерци украшени у техници сграфита. Ова класа керамике, истовремено употребна и луксузна, има и различите привредне и друштвене импликације, поред оних занатских и уметничких, па је утолико погоднија за разматрања укупне динамике друштва у датом периоду. Стога нам је намера да појам инспирација, истакнут у наслову овог прилога, размотримо са неколико аспеката и у ширем контексту. Издвајање особина које одражавају византијско на керамичким посудама, у више наврата елаборирано у ранијим радовима домаћих истраживача, представљаће зато својеврсно полазиште за разматрања појединих питања о организацији грнчарског заната и значењу сграфито посуђа у српском средњовековном друштву.", publisher = "Београд : Српски комитет за византологију, Београд : ЈП Службени гласник, Београд : Византолошки институт САНУ", journal = "Процеси византинизације и српска археологија", booktitle = "Византијска инспирација у керамици средњовековне Србије", pages = "173-167", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1110" }
Бикић, В.. (2016). Византијска инспирација у керамици средњовековне Србије. in Процеси византинизације и српска археологија Београд : Српски комитет за византологију., 167-173. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1110
Бикић В. Византијска инспирација у керамици средњовековне Србије. in Процеси византинизације и српска археологија. 2016;:167-173. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1110 .
Бикић, Весна, "Византијска инспирација у керамици средњовековне Србије" in Процеси византинизације и српска археологија (2016):167-173, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1110 .