Антички Сирмијум – трагови једне неуспеле политике
Апстракт
Марко Аурелије Проб (Marcus Aurelius Probus) владао је од 276 до 282. године. Рођен је у Сирмијуму, у провинцији Доња Панонија. По доласку на власт првенствени циљ му је био увођење реда и дисциплине у војску и обнова државе. Поред уобичајених обавеза, војска је била принуђена да се бави тешким пољопривредним радовима и копањем канала за исушивања мочвара. Вративши се у завичај после бројних успешних похода, пожелео је да побољша услове живота и у Сирмијуму. Међутим, војска која је навикла да живи на рачун провинција и од награда које су делили они који су њеном помоћи дошли на власт, била је незадовољна и недуго затим побунила се. Проб је покушао да избегне гнев војника склонивши се у „гвоздену “ кулу. Нажалост, није успео да се спаси. Разјарени војници су га мучки убили. Године 1996. у оквиру заштитних ископавања, обављена су истраживања између Цветне улице и Новог Шора у Сремској Митровици (локалитет 80). На овом простору, поред главног римског пута Cibalae– Singidunum, где је и дан...ас видљива депресија терена, простирала се још у античком периоду велика мочварна површина регистрована и на аустријским плановима XVIII и XIX века као тзв. Велика Мајурска бара. Како су археолошка ископавања показала, овај део терена представљао је једну од бројних градских депонија смештених ван бедема, које су биле у функцији у периоду I–IV века. Дакле, овај терен је перманентно насипан, а само делимично коришћен за некрополу која се овде формира већ почетком II века и траје до краја III века. Сахране поред градских депонија биле су „резервисане“ за најсиромашније слојеве друштва, међутим, судећи по резултатима антрополошких истраживања, било је ту места и за „непослушно“ градско становништво и недисциплиноване војнике.
Кључне речи:
Sirmium / Марко Аурелије ПробИзвор:
Српско археолошко друштво, XL Скупштина и годишњи скуп и прослава 70 година Археолошког института (Mnemosynon Firmitatis), 2017, 64-65Издавач:
- Београд : Српско археолошко друштво
Финансирање / пројекти:
- Романизација, урбанизација и трансформација урбаних центара цивилног војног и резиденцијалног карактера у римским провинцијама на тлу Србије (RS-MESTD-Basic Research (BR or ON)-177007)
Институција/група
Археолошки институт / Institute of ArchaeologyTY - CONF AU - Миладиновић-Радмиловић, Наташа PY - 2017 UR - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1104 AB - Марко Аурелије Проб (Marcus Aurelius Probus) владао је од 276 до 282. године. Рођен је у Сирмијуму, у провинцији Доња Панонија. По доласку на власт првенствени циљ му је био увођење реда и дисциплине у војску и обнова државе. Поред уобичајених обавеза, војска је била принуђена да се бави тешким пољопривредним радовима и копањем канала за исушивања мочвара. Вративши се у завичај после бројних успешних похода, пожелео је да побољша услове живота и у Сирмијуму. Међутим, војска која је навикла да живи на рачун провинција и од награда које су делили они који су њеном помоћи дошли на власт, била је незадовољна и недуго затим побунила се. Проб је покушао да избегне гнев војника склонивши се у „гвоздену “ кулу. Нажалост, није успео да се спаси. Разјарени војници су га мучки убили. Године 1996. у оквиру заштитних ископавања, обављена су истраживања између Цветне улице и Новог Шора у Сремској Митровици (локалитет 80). На овом простору, поред главног римског пута Cibalae– Singidunum, где је и данас видљива депресија терена, простирала се још у античком периоду велика мочварна површина регистрована и на аустријским плановима XVIII и XIX века као тзв. Велика Мајурска бара. Како су археолошка ископавања показала, овај део терена представљао је једну од бројних градских депонија смештених ван бедема, које су биле у функцији у периоду I–IV века. Дакле, овај терен је перманентно насипан, а само делимично коришћен за некрополу која се овде формира већ почетком II века и траје до краја III века. Сахране поред градских депонија биле су „резервисане“ за најсиромашније слојеве друштва, међутим, судећи по резултатима антрополошких истраживања, било је ту места и за „непослушно“ градско становништво и недисциплиноване војнике. PB - Београд : Српско археолошко друштво C3 - Српско археолошко друштво, XL Скупштина и годишњи скуп и прослава 70 година Археолошког института (Mnemosynon Firmitatis) T1 - Антички Сирмијум – трагови једне неуспеле политике EP - 65 SP - 64 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1104 ER -
@conference{ author = "Миладиновић-Радмиловић, Наташа", year = "2017", abstract = "Марко Аурелије Проб (Marcus Aurelius Probus) владао је од 276 до 282. године. Рођен је у Сирмијуму, у провинцији Доња Панонија. По доласку на власт првенствени циљ му је био увођење реда и дисциплине у војску и обнова државе. Поред уобичајених обавеза, војска је била принуђена да се бави тешким пољопривредним радовима и копањем канала за исушивања мочвара. Вративши се у завичај после бројних успешних похода, пожелео је да побољша услове живота и у Сирмијуму. Међутим, војска која је навикла да живи на рачун провинција и од награда које су делили они који су њеном помоћи дошли на власт, била је незадовољна и недуго затим побунила се. Проб је покушао да избегне гнев војника склонивши се у „гвоздену “ кулу. Нажалост, није успео да се спаси. Разјарени војници су га мучки убили. Године 1996. у оквиру заштитних ископавања, обављена су истраживања између Цветне улице и Новог Шора у Сремској Митровици (локалитет 80). На овом простору, поред главног римског пута Cibalae– Singidunum, где је и данас видљива депресија терена, простирала се још у античком периоду велика мочварна површина регистрована и на аустријским плановима XVIII и XIX века као тзв. Велика Мајурска бара. Како су археолошка ископавања показала, овај део терена представљао је једну од бројних градских депонија смештених ван бедема, које су биле у функцији у периоду I–IV века. Дакле, овај терен је перманентно насипан, а само делимично коришћен за некрополу која се овде формира већ почетком II века и траје до краја III века. Сахране поред градских депонија биле су „резервисане“ за најсиромашније слојеве друштва, међутим, судећи по резултатима антрополошких истраживања, било је ту места и за „непослушно“ градско становништво и недисциплиноване војнике.", publisher = "Београд : Српско археолошко друштво", journal = "Српско археолошко друштво, XL Скупштина и годишњи скуп и прослава 70 година Археолошког института (Mnemosynon Firmitatis)", title = "Антички Сирмијум – трагови једне неуспеле политике", pages = "65-64", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1104" }
Миладиновић-Радмиловић, Н.. (2017). Антички Сирмијум – трагови једне неуспеле политике. in Српско археолошко друштво, XL Скупштина и годишњи скуп и прослава 70 година Археолошког института (Mnemosynon Firmitatis) Београд : Српско археолошко друштво., 64-65. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1104
Миладиновић-Радмиловић Н. Антички Сирмијум – трагови једне неуспеле политике. in Српско археолошко друштво, XL Скупштина и годишњи скуп и прослава 70 година Археолошког института (Mnemosynon Firmitatis). 2017;:64-65. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1104 .
Миладиновић-Радмиловић, Наташа, "Антички Сирмијум – трагови једне неуспеле политике" in Српско археолошко друштво, XL Скупштина и годишњи скуп и прослава 70 година Археолошког института (Mnemosynon Firmitatis) (2017):64-65, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1104 .