Ктиторска гробница деспота Стефана Лазаревића у цркви манастира Манасије – антрополошка анализа
Само за регистроване кориснике
2017
Поглавље у монографији (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Године 2005. настављена су систематска археолошка ископавања у манастиру Манасији, под руководством М. Брмболића, а у организацији Републичкoгзаводa за заштиту споменика културе из Београда. Годину дана касније приступило се истраживању манастирске цркве. Том приликом су, између осталог, обављена и ископавања гроба у наосу, уз јужни зид западног травеја (гроб 1), и два гроба у југоисточном углу припрате (гробови 2 и 3). С обзиром да су у југозападном делу цркве сахрањивани искључиво ктитори и владари, земни остаци пронађениу овом гробу могли су припадати једино ктитору манастира Манасије – деспоту Стефану Лазаревићу. Антрополошка анализа је показала да скелетни остаци припадају мушкарцу који је у тренутку смрти имао око 50 година колико је имао и деспот Стефан (1377–1427) када је преминуо. Такође, на костима су пронађени трагови бројних палеопатолошких промена и „хируршке“ интервенције које одговарају описима његовог биографа и других хроничара тога времена. На основу сазнања која и...мамо о српској средњовековној фунералној пракси и резултата антрополошких и молекуларно-генетичких анализа који у потпуности одговарају подацима које је оставио деспотов савременик и биограф Константин Филозоф, можемо рећи да су у наосу, уз јужни зид западног травеја пронађени земни остаци деспота Стефана Лазаревића чиме је без сумње решена вишевековна дилема о месту његове сахране.
Кључне речи:
палеопатологија / „хируршке“ интервенције / витез-оклопник / коњаник / ДНК анализеИзвор:
600 година манастира Павловац, 2017, 123-139Финансирање / пројекти:
- Процеси урбанизације и развоја средњовековног друштва (RS-MESTD-Basic Research (BR or ON)-177021)
Институција/група
Археолошки институт / Institute of ArchaeologyTY - CHAP AU - Миладиновић-Радмиловић, Наташа PY - 2017 UR - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1100 AB - Године 2005. настављена су систематска археолошка ископавања у манастиру Манасији, под руководством М. Брмболића, а у организацији Републичкoгзаводa за заштиту споменика културе из Београда. Годину дана касније приступило се истраживању манастирске цркве. Том приликом су, између осталог, обављена и ископавања гроба у наосу, уз јужни зид западног травеја (гроб 1), и два гроба у југоисточном углу припрате (гробови 2 и 3). С обзиром да су у југозападном делу цркве сахрањивани искључиво ктитори и владари, земни остаци пронађениу овом гробу могли су припадати једино ктитору манастира Манасије – деспоту Стефану Лазаревићу. Антрополошка анализа је показала да скелетни остаци припадају мушкарцу који је у тренутку смрти имао око 50 година колико је имао и деспот Стефан (1377–1427) када је преминуо. Такође, на костима су пронађени трагови бројних палеопатолошких промена и „хируршке“ интервенције које одговарају описима његовог биографа и других хроничара тога времена. На основу сазнања која имамо о српској средњовековној фунералној пракси и резултата антрополошких и молекуларно-генетичких анализа који у потпуности одговарају подацима које је оставио деспотов савременик и биограф Константин Филозоф, можемо рећи да су у наосу, уз јужни зид западног травеја пронађени земни остаци деспота Стефана Лазаревића чиме је без сумње решена вишевековна дилема о месту његове сахране. T2 - 600 година манастира Павловац T1 - Ктиторска гробница деспота Стефана Лазаревића у цркви манастира Манасије – антрополошка анализа EP - 139 SP - 123 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1100 ER -
@inbook{ author = "Миладиновић-Радмиловић, Наташа", year = "2017", abstract = "Године 2005. настављена су систематска археолошка ископавања у манастиру Манасији, под руководством М. Брмболића, а у организацији Републичкoгзаводa за заштиту споменика културе из Београда. Годину дана касније приступило се истраживању манастирске цркве. Том приликом су, између осталог, обављена и ископавања гроба у наосу, уз јужни зид западног травеја (гроб 1), и два гроба у југоисточном углу припрате (гробови 2 и 3). С обзиром да су у југозападном делу цркве сахрањивани искључиво ктитори и владари, земни остаци пронађениу овом гробу могли су припадати једино ктитору манастира Манасије – деспоту Стефану Лазаревићу. Антрополошка анализа је показала да скелетни остаци припадају мушкарцу који је у тренутку смрти имао око 50 година колико је имао и деспот Стефан (1377–1427) када је преминуо. Такође, на костима су пронађени трагови бројних палеопатолошких промена и „хируршке“ интервенције које одговарају описима његовог биографа и других хроничара тога времена. На основу сазнања која имамо о српској средњовековној фунералној пракси и резултата антрополошких и молекуларно-генетичких анализа који у потпуности одговарају подацима које је оставио деспотов савременик и биограф Константин Филозоф, можемо рећи да су у наосу, уз јужни зид западног травеја пронађени земни остаци деспота Стефана Лазаревића чиме је без сумње решена вишевековна дилема о месту његове сахране.", journal = "600 година манастира Павловац", booktitle = "Ктиторска гробница деспота Стефана Лазаревића у цркви манастира Манасије – антрополошка анализа", pages = "139-123", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1100" }
Миладиновић-Радмиловић, Н.. (2017). Ктиторска гробница деспота Стефана Лазаревића у цркви манастира Манасије – антрополошка анализа. in 600 година манастира Павловац, 123-139. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1100
Миладиновић-Радмиловић Н. Ктиторска гробница деспота Стефана Лазаревића у цркви манастира Манасије – антрополошка анализа. in 600 година манастира Павловац. 2017;:123-139. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1100 .
Миладиновић-Радмиловић, Наташа, "Ктиторска гробница деспота Стефана Лазаревића у цркви манастира Манасије – антрополошка анализа" in 600 година манастира Павловац (2017):123-139, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1100 .