Тапавички-Илић, Милица

Link to this page

Authority KeyName Variants
Тапавички-Илић, Милица
  • Тапавички-Илић, Милица (5)
Projects

Author's Bibliography

Приступачност и отвореност података о културном наслеђу Србије

Тапавички-Илић, Милица; Шеган Радоњић, Марија

(Српско Археолошко друштво, 2023)

TY  - CONF
AU  - Тапавички-Илић, Милица
AU  - Шеган Радоњић, Марија
PY  - 2023
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1329
AB  - Секција за заштиту археолошког наслеђа Српског Археолошког Друштва, у сарадњи са Међуопштинским заводом за заштиту споменика култур у Суботици, организује скуп у периоду од 26. до 28. октобра 2023.
PB  - Српско Археолошко друштво
C3  - Гласник Српског Археолошког Друштва, Секција за заштиту археолошког наслеђа
T1  - Приступачност и отвореност података о културном наслеђу Србије
EP  - 24
SP  - 24
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1329
ER  - 
@conference{
author = "Тапавички-Илић, Милица and Шеган Радоњић, Марија",
year = "2023",
abstract = "Секција за заштиту археолошког наслеђа Српског Археолошког Друштва, у сарадњи са Међуопштинским заводом за заштиту споменика култур у Суботици, организује скуп у периоду од 26. до 28. октобра 2023.",
publisher = "Српско Археолошко друштво",
journal = "Гласник Српског Археолошког Друштва, Секција за заштиту археолошког наслеђа",
title = "Приступачност и отвореност података о културном наслеђу Србије",
pages = "24-24",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1329"
}
Тапавички-Илић, М.,& Шеган Радоњић, М.. (2023). Приступачност и отвореност података о културном наслеђу Србије. in Гласник Српског Археолошког Друштва, Секција за заштиту археолошког наслеђа
Српско Археолошко друштво., 24-24.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1329
Тапавички-Илић М, Шеган Радоњић М. Приступачност и отвореност података о културном наслеђу Србије. in Гласник Српског Археолошког Друштва, Секција за заштиту археолошког наслеђа. 2023;:24-24.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1329 .
Тапавички-Илић, Милица, Шеган Радоњић, Марија, "Приступачност и отвореност података о културном наслеђу Србије" in Гласник Српског Археолошког Друштва, Секција за заштиту археолошког наслеђа (2023):24-24,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1329 .

Технике предења у антици и средњем веку

Тапавички-Илић, Милица

(Сврљиг : Центар за туризам, културу и спорт, 2022)

TY  - CONF
AU  - Тапавички-Илић, Милица
PY  - 2022
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/765
AB  - Текст је инспирисан чланком „Recreating Historic European Spindle Spinning“ 
аутора Cleaton, Evans, Hunt и di Alessandri, објављеном 2021. године у Exarc Journal број 2. 
Он говори о експерименту предења преточеном у писани текст, а за циљ има објашњавање 
двеју најчешће заступљених техника упредања. Илустрације које се срећу на античким 
сликаним вазама, мозаицима и римским надгробним споменицима, али и на средњовековним 
резбаријама, скицама, цртежима и другим налазима, представљају статичне слике нечега 
што подразумева покрете прстију и руку, понекад и ногу. Стога је често јако тешко 
спознати која техника упредања је била примењивана. Експеримент, као и овај текст, 
представљају покушаје да се одреде технике упредања илустроване на појединим античким 
и средњовековним споменицима, са тенденцијом да се утврди да ли је постојала доминантна, 
односно чешће примењивана, техника.
PB  - Сврљиг : Центар за туризам, културу и спорт
C3  - Етно-културолошки зборник за проучавање културе источне Србије и суседних области: српски исток некад и данас: археологија, етнологија, историја и лингвистика XXV
T1  - Технике предења у антици и средњем веку
EP  - 36
SP  - 17
VL  - 25
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_765
ER  - 
@conference{
author = "Тапавички-Илић, Милица",
year = "2022",
abstract = "Текст је инспирисан чланком „Recreating Historic European Spindle Spinning“ 
аутора Cleaton, Evans, Hunt и di Alessandri, објављеном 2021. године у Exarc Journal број 2. 
Он говори о експерименту предења преточеном у писани текст, а за циљ има објашњавање 
двеју најчешће заступљених техника упредања. Илустрације које се срећу на античким 
сликаним вазама, мозаицима и римским надгробним споменицима, али и на средњовековним 
резбаријама, скицама, цртежима и другим налазима, представљају статичне слике нечега 
што подразумева покрете прстију и руку, понекад и ногу. Стога је често јако тешко 
спознати која техника упредања је била примењивана. Експеримент, као и овај текст, 
представљају покушаје да се одреде технике упредања илустроване на појединим античким 
и средњовековним споменицима, са тенденцијом да се утврди да ли је постојала доминантна, 
односно чешће примењивана, техника.",
publisher = "Сврљиг : Центар за туризам, културу и спорт",
journal = "Етно-културолошки зборник за проучавање културе источне Србије и суседних области: српски исток некад и данас: археологија, етнологија, историја и лингвистика XXV",
title = "Технике предења у антици и средњем веку",
pages = "36-17",
volume = "25",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_765"
}
Тапавички-Илић, М.. (2022). Технике предења у антици и средњем веку. in Етно-културолошки зборник за проучавање културе источне Србије и суседних области: српски исток некад и данас: археологија, етнологија, историја и лингвистика XXV
Сврљиг : Центар за туризам, културу и спорт., 25, 17-36.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_765
Тапавички-Илић М. Технике предења у антици и средњем веку. in Етно-културолошки зборник за проучавање културе источне Србије и суседних области: српски исток некад и данас: археологија, етнологија, историја и лингвистика XXV. 2022;25:17-36.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_765 .
Тапавички-Илић, Милица, "Технике предења у антици и средњем веку" in Етно-културолошки зборник за проучавање културе источне Србије и суседних области: српски исток некад и данас: археологија, етнологија, историја и лингвистика XXV, 25 (2022):17-36,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_765 .

SEADDA национална радионица, САНУ, 1-2. јун 2021. године

Тапавички-Илић, Милица; Шеган Радоњић, Марија

(Друштво Конзерватора Србије, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Тапавички-Илић, Милица
AU  - Шеган Радоњић, Марија
PY  - 2022
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1360
PB  - Друштво Конзерватора Србије
T2  - Гласник Друштва Конзерватора Србије
T1  - SEADDA национална радионица, САНУ, 1-2. јун 2021. године
EP  - 177
IS  - 46
SP  - 175
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1360
ER  - 
@article{
author = "Тапавички-Илић, Милица and Шеган Радоњић, Марија",
year = "2022",
publisher = "Друштво Конзерватора Србије",
journal = "Гласник Друштва Конзерватора Србије",
title = "SEADDA национална радионица, САНУ, 1-2. јун 2021. године",
pages = "177-175",
number = "46",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1360"
}
Тапавички-Илић, М.,& Шеган Радоњић, М.. (2022). SEADDA национална радионица, САНУ, 1-2. јун 2021. године. in Гласник Друштва Конзерватора Србије
Друштво Конзерватора Србије.(46), 175-177.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1360
Тапавички-Илић М, Шеган Радоњић М. SEADDA национална радионица, САНУ, 1-2. јун 2021. године. in Гласник Друштва Конзерватора Србије. 2022;(46):175-177.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1360 .
Тапавички-Илић, Милица, Шеган Радоњић, Марија, "SEADDA национална радионица, САНУ, 1-2. јун 2021. године" in Гласник Друштва Конзерватора Србије, no. 46 (2022):175-177,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1360 .

Касноантичко утврђење Horreum Margi

Петковић, Софија; Тапавички-Илић, Милица

(Београд : Археолошки институт, 2020)

TY  - BOOK
AU  - Петковић, Софија
AU  - Тапавички-Илић, Милица
PY  - 2020
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/468
AB  - Ова књига настала je на основу археолошких ископавања утврђења римског
града Horreum Margi у периоду 1986-1990. године, која су у сарадњи спровели
Археолошки институт и Војни музеј у Београду. Истраживања су нагло прекинута
1991. године неочекиваниим почетком грађанског рата у СФР Југославији, који је,
нажалост, трајао све до 1999. године. У овој ситуацији, истраживачи су се посветили
анализи резултата краткотрајних ископавања и археолошких налаза. Ипак, у
очекивању наставка истаживања, деценијама је изостала финална публикација
резултата добијених на основу ископавања 1986-1990. године.
AB  - Horreum Margi is situated in the middle of Morava valley, on the right bank of
the Velika Morava. Modern day Ćuprija is located on the remains of this very important
Roman fort.
The geo-strategic position of Horreum Margi determined its development and
destiny. It was established in the middle of the Roman province of Upper Moesia (Moesia
Superior), that included the central part of the Balkan peninsula. It shared its borders
with the province Pannonia to the north, Dacia and Lower Moesia (Moesia Inferior)
in the east, Macedonia in the south and Dalmatia in the west. However, its position becomes
even more relevant when two important axes of communication are considered:
the fluvial one, along the river Velika Morava (Margus) and another on land, known as
Via militaris. The Roman military road reached the Upper Moesia from the north, from
Pannonia and led via the two legionary camps on the Limes, Singidunum and Viminacium.
Further on, it ran towards Horreum Margi and continued towards the south, i.e. Naissus.
One of the most important crossroads of the Roman Empire was situated in Naissus,
that connected the Danubian Limes to the north with Bosporus to the east, the Aegean
Sea to the south and the Adriatic Sea to the west. Horreum Margi was also an important
connection between the cities on the Danubian limes of the Upper Moesia that developed
around the legionary camps Singidunum (camp of the legion IIII Flavia) and Viminacium
(camp of the legion VII Claudia), further on Margum on the mouth of the river Velika
Morava into the Danube and the economic centers inland the province, such as Naissus,
Ulpiana and Scupi.
PB  - Београд : Археолошки институт
T1  - Касноантичко утврђење Horreum Margi
T1  - Late Roman Fortification Horreum Margi
EP  - 249 стр., XLIV листова с таблама
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_468
ER  - 
@book{
author = "Петковић, Софија and Тапавички-Илић, Милица",
year = "2020",
abstract = "Ова књига настала je на основу археолошких ископавања утврђења римског
града Horreum Margi у периоду 1986-1990. године, која су у сарадњи спровели
Археолошки институт и Војни музеј у Београду. Истраживања су нагло прекинута
1991. године неочекиваниим почетком грађанског рата у СФР Југославији, који је,
нажалост, трајао све до 1999. године. У овој ситуацији, истраживачи су се посветили
анализи резултата краткотрајних ископавања и археолошких налаза. Ипак, у
очекивању наставка истаживања, деценијама је изостала финална публикација
резултата добијених на основу ископавања 1986-1990. године., Horreum Margi is situated in the middle of Morava valley, on the right bank of
the Velika Morava. Modern day Ćuprija is located on the remains of this very important
Roman fort.
The geo-strategic position of Horreum Margi determined its development and
destiny. It was established in the middle of the Roman province of Upper Moesia (Moesia
Superior), that included the central part of the Balkan peninsula. It shared its borders
with the province Pannonia to the north, Dacia and Lower Moesia (Moesia Inferior)
in the east, Macedonia in the south and Dalmatia in the west. However, its position becomes
even more relevant when two important axes of communication are considered:
the fluvial one, along the river Velika Morava (Margus) and another on land, known as
Via militaris. The Roman military road reached the Upper Moesia from the north, from
Pannonia and led via the two legionary camps on the Limes, Singidunum and Viminacium.
Further on, it ran towards Horreum Margi and continued towards the south, i.e. Naissus.
One of the most important crossroads of the Roman Empire was situated in Naissus,
that connected the Danubian Limes to the north with Bosporus to the east, the Aegean
Sea to the south and the Adriatic Sea to the west. Horreum Margi was also an important
connection between the cities on the Danubian limes of the Upper Moesia that developed
around the legionary camps Singidunum (camp of the legion IIII Flavia) and Viminacium
(camp of the legion VII Claudia), further on Margum on the mouth of the river Velika
Morava into the Danube and the economic centers inland the province, such as Naissus,
Ulpiana and Scupi.",
publisher = "Београд : Археолошки институт",
title = "Касноантичко утврђење Horreum Margi, Late Roman Fortification Horreum Margi",
pages = "249 стр., XLIV листова с таблама",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_468"
}
Петковић, С.,& Тапавички-Илић, М.. (2020). Касноантичко утврђење Horreum Margi. 
Београд : Археолошки институт..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_468
Петковић С, Тапавички-Илић М. Касноантичко утврђење Horreum Margi. 2020;:null-249 стр., XLIV листова с таблама.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_468 .
Петковић, Софија, Тапавички-Илић, Милица, "Касноантичко утврђење Horreum Margi" (2020),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_468 .

Одшкринута врата – археолошки музеји на отвореном

Тапавички-Илић, Милица

(Музејско друштво Србије, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Тапавички-Илић, Милица
PY  - 2020
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/756
AB  - У овом чланку ауторка уводи читаоца у тему археолошких 
музеја на отвореном који тек у последњих неколико година проналазе 
своје место у Србији. Такође, говори о циљној групи посетилаца ових 
музеја и музејској педагогији која се примењује у археолошким музејима 
на отвореном. На појединим местима дато је поређење археолошких му зеја на отвореном са класичним музејима и наведене су мане и предности 
једних и других.
PB  - Музејско друштво Србије
T2  - Музеји
T1  - Одшкринута врата – археолошки музеји на отвореном
T1  - A door slightly open – archaeological open-air museums
EP  - 174
SP  - 167
VL  - 7
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_756
ER  - 
@article{
author = "Тапавички-Илић, Милица",
year = "2020",
abstract = "У овом чланку ауторка уводи читаоца у тему археолошких 
музеја на отвореном који тек у последњих неколико година проналазе 
своје место у Србији. Такође, говори о циљној групи посетилаца ових 
музеја и музејској педагогији која се примењује у археолошким музејима 
на отвореном. На појединим местима дато је поређење археолошких му зеја на отвореном са класичним музејима и наведене су мане и предности 
једних и других.",
publisher = "Музејско друштво Србије",
journal = "Музеји",
title = "Одшкринута врата – археолошки музеји на отвореном, A door slightly open – archaeological open-air museums",
pages = "174-167",
volume = "7",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_756"
}
Тапавички-Илић, М.. (2020). Одшкринута врата – археолошки музеји на отвореном. in Музеји
Музејско друштво Србије., 7, 167-174.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_756
Тапавички-Илић М. Одшкринута врата – археолошки музеји на отвореном. in Музеји. 2020;7:167-174.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_756 .
Тапавички-Илић, Милица, "Одшкринута врата – археолошки музеји на отвореном" in Музеји, 7 (2020):167-174,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_756 .