Бугарски, Иван

Link to this page

Authority KeyName Variants
2161a4c9-4a6b-486e-8b25-464251858194
  • Бугарски, Иван (1)
Projects
No records found.

Author's Bibliography

Сирмијум и област Друге Паноније у VI и VII веку у светлу нових налаза

Бугарски, Иван; Иванишевић, Вујадин

(Београд : Византолошки институт САНУ, 2023)

TY  - JOUR
AU  - Бугарски, Иван
AU  - Иванишевић, Вујадин
PY  - 2023
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1611
AB  - Пад Сирмијума под аварску власт 582. године представља крај дугог процеса слабљења царске моћи на дунавској граници. Хунске провале из средине V века оставиле су трајне економске и демографске последице, што се пресудно одразило и на судбину северних крајева. Област Друге Паноније, с главним градом Сирмијумом, постала је посед германских племена, Острогота и Гепида. Почетком VI века Византија је контролисала само источни крај Срема са градом Басијаном, где су се населили Херули. Германски насељеници су оставили препознатљиве трагове, пре свега у Сирмијуму и Цибалама. У условима деполулације и рурализације тих средишта, јасно се одражавају и трагови претрајалог ромејског становништва. После победе Авара над Гепидима 567. године, Царство је успело да поврати Сирмијум. Мукотрпне борбе и преговори окончани су падом града. Судећи према познатим археолошким налазима, Авари ипак нису населили ни Срем ни сам Сирмијум у значајнијој мери. О времену пада Друге Паноније и деценијама у којима је претрајавало ромејско становништво, у условима далеко од идеалних, сведочи нумизматичка, сигилографска и археолошка грађа. У раду се објављују византијски оловни печати, од којих је најзначајнији онај са легендом θεμι(σ)τός τοῦ Ἀβαρικοῦ, који је највероватније припадао дипломати задуженом за послове са Аварима од 567. до 582. године, иако је могуће и нешто позније датовање. У склопу дипломатских односа и данка сагледава се и чувени налаз златног појаса из Дивоша (?), свакако византијске израде, а објављују се и налази матрице за израду окова типа Martynovka и копче тзв. панонског типа. Док није могуће разлучити да ли су ти предмети били у својини преосталих Ромеја, они извесно одражавају културне афинитете у 
аварском Срему и изложеност зрачењима Византије још у одмаклом VII столећу.
PB  - Београд : Византолошки институт САНУ
T2  - Зборник радова Византолошког института
T1  - Сирмијум и област Друге Паноније у VI и VII веку у светлу нових налаза
EP  - 693
IS  - II
SP  - 669
VL  - LX
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1611
ER  - 
@article{
author = "Бугарски, Иван and Иванишевић, Вујадин",
year = "2023",
abstract = "Пад Сирмијума под аварску власт 582. године представља крај дугог процеса слабљења царске моћи на дунавској граници. Хунске провале из средине V века оставиле су трајне економске и демографске последице, што се пресудно одразило и на судбину северних крајева. Област Друге Паноније, с главним градом Сирмијумом, постала је посед германских племена, Острогота и Гепида. Почетком VI века Византија је контролисала само источни крај Срема са градом Басијаном, где су се населили Херули. Германски насељеници су оставили препознатљиве трагове, пре свега у Сирмијуму и Цибалама. У условима деполулације и рурализације тих средишта, јасно се одражавају и трагови претрајалог ромејског становништва. После победе Авара над Гепидима 567. године, Царство је успело да поврати Сирмијум. Мукотрпне борбе и преговори окончани су падом града. Судећи према познатим археолошким налазима, Авари ипак нису населили ни Срем ни сам Сирмијум у значајнијој мери. О времену пада Друге Паноније и деценијама у којима је претрајавало ромејско становништво, у условима далеко од идеалних, сведочи нумизматичка, сигилографска и археолошка грађа. У раду се објављују византијски оловни печати, од којих је најзначајнији онај са легендом θεμι(σ)τός τοῦ Ἀβαρικοῦ, који је највероватније припадао дипломати задуженом за послове са Аварима од 567. до 582. године, иако је могуће и нешто позније датовање. У склопу дипломатских односа и данка сагледава се и чувени налаз златног појаса из Дивоша (?), свакако византијске израде, а објављују се и налази матрице за израду окова типа Martynovka и копче тзв. панонског типа. Док није могуће разлучити да ли су ти предмети били у својини преосталих Ромеја, они извесно одражавају културне афинитете у 
аварском Срему и изложеност зрачењима Византије још у одмаклом VII столећу.",
publisher = "Београд : Византолошки институт САНУ",
journal = "Зборник радова Византолошког института",
title = "Сирмијум и област Друге Паноније у VI и VII веку у светлу нових налаза",
pages = "693-669",
number = "II",
volume = "LX",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1611"
}
Бугарски, И.,& Иванишевић, В.. (2023). Сирмијум и област Друге Паноније у VI и VII веку у светлу нових налаза. in Зборник радова Византолошког института
Београд : Византолошки институт САНУ., LX(II), 669-693.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1611
Бугарски И, Иванишевић В. Сирмијум и област Друге Паноније у VI и VII веку у светлу нових налаза. in Зборник радова Византолошког института. 2023;LX(II):669-693.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1611 .
Бугарски, Иван, Иванишевић, Вујадин, "Сирмијум и област Друге Паноније у VI и VII веку у светлу нових налаза" in Зборник радова Византолошког института, LX, no. II (2023):669-693,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1611 .