TY  - CHAP
AU  - Petković, Sofija
AU  - Popović, Bojan
AU  - Jović, Marija
AU  - Janjić, Gordan
PY  - 2023
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1566
AB  - Prema planu arheoloških istraživanja na lokalitetu Vrelo–Šarkamen u okviru projekta
Arheološkog instituta u Beogradu i Muzeja Krajine u Negotinu, Vrelo – Šarkamen, arheološka
istraživanja, prezentacija i promocija, od 26. 07. do 24. 08. 2020. godine, u cilju prezentacije i
promocije utvrđene tetrarhijske rezidencije na ovom lokalitetu, izvršena su iskopavanja na
sektoru zapadne kapije.
PB  - Beograd : Arheološki institut
T2  - Atheologija u Srbiji : Projekti Arheološkog instituta u 2020. godini
T1  - Vrelo – Šarkamen, arheološka istraživanja, prezentacija I promocija u 2020. godini
SP  - 119
VL  - 125
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1566
ER  - 

@inbook{
author = "Petković, Sofija and Popović, Bojan and Jović, Marija and Janjić, Gordan",
year = "2023",
abstract = "Prema planu arheoloških istraživanja na lokalitetu Vrelo–Šarkamen u okviru projekta
Arheološkog instituta u Beogradu i Muzeja Krajine u Negotinu, Vrelo – Šarkamen, arheološka
istraživanja, prezentacija i promocija, od 26. 07. do 24. 08. 2020. godine, u cilju prezentacije i
promocije utvrđene tetrarhijske rezidencije na ovom lokalitetu, izvršena su iskopavanja na
sektoru zapadne kapije.",
publisher = "Beograd : Arheološki institut",
journal = "Atheologija u Srbiji : Projekti Arheološkog instituta u 2020. godini",
booktitle = "Vrelo – Šarkamen, arheološka istraživanja, prezentacija I promocija u 2020. godini",
pages = "119",
volume = "125",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1566"
}

Petković, S., Popović, B., Jović, M.,& Janjić, G.. (2023). Vrelo – Šarkamen, arheološka istraživanja, prezentacija I promocija u 2020. godini. in Atheologija u Srbiji : Projekti Arheološkog instituta u 2020. godini
Beograd : Arheološki institut., 125, 119.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1566

Petković S, Popović B, Jović M, Janjić G. Vrelo – Šarkamen, arheološka istraživanja, prezentacija I promocija u 2020. godini. in Atheologija u Srbiji : Projekti Arheološkog instituta u 2020. godini. 2023;125:119.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1566 .

Petković, Sofija, Popović, Bojan, Jović, Marija, Janjić, Gordan, "Vrelo – Šarkamen, arheološka istraživanja, prezentacija I promocija u 2020. godini" in Atheologija u Srbiji : Projekti Arheološkog instituta u 2020. godini, 125 (2023):119,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1566 .

TY  - CHAP
AU  - Petković, Sofija
AU  - Bjelić, Igor
AU  - Jović, Marija
AU  - Janjić, Gordan
PY  - 2021
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/713
AB  - Prema planu arheoloških istraživanja na lokalitetu Vrelo–Šarkamen, u okviru projekta Arheološkog instituta, Beograd i Muzeja Krajine u Negotinu Vrelo – Šarkamen, arheološka istraživanja, prezentacija i promocija, nastavljena su sistematska zaštitna iskopavanja. Ova istraživanja su realizovana u periodu od 14. 07. do 11. 08. 2019. godine, u cilju prezentacije i promocije utvrđene tetrarhijske rezidencije na ovom lokalitetu, usmerene na sektor zapadne kapije, odnosno zapadnu kapiju sa pripadajućim kulama, južnom (kula 1) i severnom (kula 2). Utvrđeno je da je zapadni bedem, čitavom dužinom između kula zapadne kapije, odnosno od severne kule (kule 2) do južne kule (kule 1) monumentalnih dimenzija, odnosno širine od 5,50 m. Da bi se u celosti istražio niz prostorija duž unutrašnjeg lica zapadnog bedema, čije je postojanje konstatovano u prethodnoj kampanji iskopavanja, na postoru iza kule 2 i uz zapadni bedem sve do zapadne kapije otvorene su tri sonde. U navedenim sondama, konstatovan je niz od tri prostorije, od severa ka jugu. Na prostoru same zapadne kapije nije bilo prostorija u unutrašnjosti utvrđenja. Na prostoru sonde 2/1994, izvršena su reviziona iskopavanja. Otkriven je severni bedem duž čitave sonde, očuvan u temeljnoj zoni i u nadzemnoj u visini od dva do tri tesanika, koji je širok 2,70 m.
PB  - Beograd : Arheološki institut
T2  - Arheologija u Srbiji : projekti Arheološkog instituta u 2019. godini
T1  - Vrelo – Šarkamen: arheološka iskopavanja, prezentacija i promocija 2019. godine
EP  - 186
SP  - 177
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_713
ER  - 

@inbook{
author = "Petković, Sofija and Bjelić, Igor and Jović, Marija and Janjić, Gordan",
year = "2021",
abstract = "Prema planu arheoloških istraživanja na lokalitetu Vrelo–Šarkamen, u okviru projekta Arheološkog instituta, Beograd i Muzeja Krajine u Negotinu Vrelo – Šarkamen, arheološka istraživanja, prezentacija i promocija, nastavljena su sistematska zaštitna iskopavanja. Ova istraživanja su realizovana u periodu od 14. 07. do 11. 08. 2019. godine, u cilju prezentacije i promocije utvrđene tetrarhijske rezidencije na ovom lokalitetu, usmerene na sektor zapadne kapije, odnosno zapadnu kapiju sa pripadajućim kulama, južnom (kula 1) i severnom (kula 2). Utvrđeno je da je zapadni bedem, čitavom dužinom između kula zapadne kapije, odnosno od severne kule (kule 2) do južne kule (kule 1) monumentalnih dimenzija, odnosno širine od 5,50 m. Da bi se u celosti istražio niz prostorija duž unutrašnjeg lica zapadnog bedema, čije je postojanje konstatovano u prethodnoj kampanji iskopavanja, na postoru iza kule 2 i uz zapadni bedem sve do zapadne kapije otvorene su tri sonde. U navedenim sondama, konstatovan je niz od tri prostorije, od severa ka jugu. Na prostoru same zapadne kapije nije bilo prostorija u unutrašnjosti utvrđenja. Na prostoru sonde 2/1994, izvršena su reviziona iskopavanja. Otkriven je severni bedem duž čitave sonde, očuvan u temeljnoj zoni i u nadzemnoj u visini od dva do tri tesanika, koji je širok 2,70 m.",
publisher = "Beograd : Arheološki institut",
journal = "Arheologija u Srbiji : projekti Arheološkog instituta u 2019. godini",
booktitle = "Vrelo – Šarkamen: arheološka iskopavanja, prezentacija i promocija 2019. godine",
pages = "186-177",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_713"
}

Petković, S., Bjelić, I., Jović, M.,& Janjić, G.. (2021). Vrelo – Šarkamen: arheološka iskopavanja, prezentacija i promocija 2019. godine. in Arheologija u Srbiji : projekti Arheološkog instituta u 2019. godini
Beograd : Arheološki institut., 177-186.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_713

Petković S, Bjelić I, Jović M, Janjić G. Vrelo – Šarkamen: arheološka iskopavanja, prezentacija i promocija 2019. godine. in Arheologija u Srbiji : projekti Arheološkog instituta u 2019. godini. 2021;:177-186.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_713 .

Petković, Sofija, Bjelić, Igor, Jović, Marija, Janjić, Gordan, "Vrelo – Šarkamen: arheološka iskopavanja, prezentacija i promocija 2019. godine" in Arheologija u Srbiji : projekti Arheološkog instituta u 2019. godini (2021):177-186,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_713 .

TY  - CHAP
AU  - Petković, Sofija
AU  - Bjelić, Igor
AU  - Janjić, Gordan
AU  - Radinović, Nikola
PY  - 2021
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/712
AB  - Prema planu arheoloških istraživanja na lokalitetu Vrelo–Šarkamen,1 u okviru projekta Arheološkog instituta u Beogradu i Muzeja Krajine u Negotinu Vrelo – Šarkamen, arheološka istraživanja, prezentacija i promocija, u julu i avgustu 2018. godine izvršena su iskopavanja na sektoru zapadne kapije. Iskopavanja predstavljaju nastavak arheoloških istraživanja započetih 2013. godine, koja bi trebala da obezbede uslove za realizaciju projekta konzervatorsko-restauratorskih radova i prezentacije utvrđene carske rezidencije. Pošto su tokom kampanja 2016–2017. godine u celosti istražene južna kula zapadne kapije (kula 1) i njena severna kula (kula 2), u 2018. planirana su istraživanja ulaza u severnu kulu kapije iz unutrašnjosti utvrđenja, unutrašnjost zapadne kapije, kao i deo zapadnog bedema od kapije do spoja sa njenom južnom kulom. Konstatovano je da je zapadna kapija bila monumentalnih dimenzija. Tako širina unutrašnjosti kapije (istok–zapad) iznosi između 5,50 i 6,00 m, a njena dužina, u pravcu sever–jug, iznosi monumentalnih 7,80 m. Izuzetno je značajno podsetiti da je duž zapadnog bedema, kao i duž južnog bedema, što je konstatovano ranijim kampanjama 2015–2016. godine otkriven niz prostorija različite namene (prostorije 1–4), što tlocrt rezidencije na lokalitetu Vrelo–Šarkamen povezuje je s jedne strane sa kasnoantičkim vilama rustikama u Dalmaciji (Mogorjelo) i u Priobalnoj Dakiji (Kostol, Krivelj), a sa druge sa Dioklecijanovom palatom u Splitu, dok je u odnosu na njih koncepcija arhitektonskog sklopa Galerijeve utvrđene palate na Gamzigradu drugačija.
PB  - Beograd : Arheološki institut
T2  - Arheologija u Srbiji - projekti Arheološkog instituta u 2018. godini
T1  - Vrelo – Šarkamen, arheološka istraživanja, prezentacija i promocija u 2018. godini
EP  - 79
SP  - 71
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_712
ER  - 

@inbook{
author = "Petković, Sofija and Bjelić, Igor and Janjić, Gordan and Radinović, Nikola",
year = "2021",
abstract = "Prema planu arheoloških istraživanja na lokalitetu Vrelo–Šarkamen,1 u okviru projekta Arheološkog instituta u Beogradu i Muzeja Krajine u Negotinu Vrelo – Šarkamen, arheološka istraživanja, prezentacija i promocija, u julu i avgustu 2018. godine izvršena su iskopavanja na sektoru zapadne kapije. Iskopavanja predstavljaju nastavak arheoloških istraživanja započetih 2013. godine, koja bi trebala da obezbede uslove za realizaciju projekta konzervatorsko-restauratorskih radova i prezentacije utvrđene carske rezidencije. Pošto su tokom kampanja 2016–2017. godine u celosti istražene južna kula zapadne kapije (kula 1) i njena severna kula (kula 2), u 2018. planirana su istraživanja ulaza u severnu kulu kapije iz unutrašnjosti utvrđenja, unutrašnjost zapadne kapije, kao i deo zapadnog bedema od kapije do spoja sa njenom južnom kulom. Konstatovano je da je zapadna kapija bila monumentalnih dimenzija. Tako širina unutrašnjosti kapije (istok–zapad) iznosi između 5,50 i 6,00 m, a njena dužina, u pravcu sever–jug, iznosi monumentalnih 7,80 m. Izuzetno je značajno podsetiti da je duž zapadnog bedema, kao i duž južnog bedema, što je konstatovano ranijim kampanjama 2015–2016. godine otkriven niz prostorija različite namene (prostorije 1–4), što tlocrt rezidencije na lokalitetu Vrelo–Šarkamen povezuje je s jedne strane sa kasnoantičkim vilama rustikama u Dalmaciji (Mogorjelo) i u Priobalnoj Dakiji (Kostol, Krivelj), a sa druge sa Dioklecijanovom palatom u Splitu, dok je u odnosu na njih koncepcija arhitektonskog sklopa Galerijeve utvrđene palate na Gamzigradu drugačija.",
publisher = "Beograd : Arheološki institut",
journal = "Arheologija u Srbiji - projekti Arheološkog instituta u 2018. godini",
booktitle = "Vrelo – Šarkamen, arheološka istraživanja, prezentacija i promocija u 2018. godini",
pages = "79-71",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_712"
}

Petković, S., Bjelić, I., Janjić, G.,& Radinović, N.. (2021). Vrelo – Šarkamen, arheološka istraživanja, prezentacija i promocija u 2018. godini. in Arheologija u Srbiji - projekti Arheološkog instituta u 2018. godini
Beograd : Arheološki institut., 71-79.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_712

Petković S, Bjelić I, Janjić G, Radinović N. Vrelo – Šarkamen, arheološka istraživanja, prezentacija i promocija u 2018. godini. in Arheologija u Srbiji - projekti Arheološkog instituta u 2018. godini. 2021;:71-79.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_712 .

Petković, Sofija, Bjelić, Igor, Janjić, Gordan, Radinović, Nikola, "Vrelo – Šarkamen, arheološka istraživanja, prezentacija i promocija u 2018. godini" in Arheologija u Srbiji - projekti Arheološkog instituta u 2018. godini (2021):71-79,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_712 .

TY  - CONF
AU  - Mladenović, Ognjen
AU  - Janjić, Gordan
PY  - 2021
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/606
AB  - The paper presents the basic results of the systematic archaeological survey of the
Danubes’ right bank from Kladovo to Prahovo, conducted back in 2016. The survey resulted in
the discovery of six new sites and the documentation and assessment of the current state of forty
previously known sites.
AB  - У раду су представљени кратки резултати систематског археолошког
рекогносцирања десне обале Дунава од Кладова до Прахова, која су реализована током 2016.
године. Рекогносцирањима је откривено шест нових археолошких локалитета и процењено је
стање на четрдесет од раније познатих локалитета.
PB  - Сврљиг : Центар за туризам, културу и спорт
C3  - Етно-културолошки зборник
T1  - Systematic archaeological survey of the Danubes’ right bank from Kladovo to Prahovo
EP  - 47
IS  - 24
SP  - 10
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_606
ER  - 

@conference{
author = "Mladenović, Ognjen and Janjić, Gordan",
year = "2021",
abstract = "The paper presents the basic results of the systematic archaeological survey of the
Danubes’ right bank from Kladovo to Prahovo, conducted back in 2016. The survey resulted in
the discovery of six new sites and the documentation and assessment of the current state of forty
previously known sites., У раду су представљени кратки резултати систематског археолошког
рекогносцирања десне обале Дунава од Кладова до Прахова, која су реализована током 2016.
године. Рекогносцирањима је откривено шест нових археолошких локалитета и процењено је
стање на четрдесет од раније познатих локалитета.",
publisher = "Сврљиг : Центар за туризам, културу и спорт",
journal = "Етно-културолошки зборник",
title = "Systematic archaeological survey of the Danubes’ right bank from Kladovo to Prahovo",
pages = "47-10",
number = "24",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_606"
}

Mladenović, O.,& Janjić, G.. (2021). Systematic archaeological survey of the Danubes’ right bank from Kladovo to Prahovo. in Етно-културолошки зборник
Сврљиг : Центар за туризам, културу и спорт.(24), 10-47.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_606

Mladenović O, Janjić G. Systematic archaeological survey of the Danubes’ right bank from Kladovo to Prahovo. in Етно-културолошки зборник. 2021;(24):10-47.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_606 .

Mladenović, Ognjen, Janjić, Gordan, "Systematic archaeological survey of the Danubes’ right bank from Kladovo to Prahovo" in Етно-културолошки зборник, no. 24 (2021):10-47,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_606 .

TY  - BOOK
AU  - Janjić, Gordan
AU  - Petković, Sofija
AU  - Bjelić, Igor
PY  - 2021
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1215
AB  - Путујући кроз Србију крајем 19. века, аустроугарски истраживач Феликс Каниц је на
крајњем истоку забележио постојање два античка
утврђења. Једно се налазило у близини Зајечара
и данас нам је познато као царска палата императора Галерија, Felix Romuliana или Гамзиград,
једини археолошки локалитет у Србији који се налази на листи Светске баштине УНЕСКО-а.
Друго утврђење, које се налази на Шаркамену код Неготина, није делило срећну судбину
Гамзиграда. Смештено на тешко приступачном
терену, у густим шумама источне Србије, дуго је
сакривало своје тајне од истраживача. Повремена
археолошка истраживања мањих обима доносила
су информације које су се опречно тумачиле, не
дозвољавајући да се открије права намена монументалних грађевина далеко од знаних нам античких путева.
Откриће маузолеја чланице царске породице, са јединственим примерцима накита, 1994.
године разрешило је многе дилеме и повело истраживаче ка поузданом опредељењу комплекса
на Шаркамену као тетрархијске резиденције императора Максимина Даје.
AB  - Travelling through Serbia at the end of the 19th
century, the Austro-Hungarian explorer Felix Kanitz
marked in its far east the existence of two antique fortifications. One was situated near Zaječar and is today
known as the imperial palace of emperor Galerius,
Felix Romuliana or Gamzigrad, the only archaeological site in Serbia not on UNESCO’s World Heritage
List.
The second fortification, situated at Šarkamen
near Negotin, had no share in Gamzigrad’s lucky fate.
Located on terrain difficult to access in the thick forests of Eastern Serbia, it hid its secrets from the researchers for a long time. Occasional archaeological
research of lesser scope brought information widely
differing in interpretation, not allowing the uncovering of the true purpose of monumental edifices far
from the antique roads known to us.
The discovery of the mausoleum of a female
member of the imperial family with unique jewellery
items in 1994 solved many dilemmas and led the researchers towards the reliable stance on the complex
at Šarkamen as the tetrarchic residence of emperor
Maximinus Daia.
PB  - Negotin : Muzej Krajine
T1  - Врело – Шаркамен код Неготина. Тетрархијска резиденција Максимина Даје
T1  - Vrelo – Šarkamen near Negotin : Vrelo – Šarkamen near Negotin
EP  - 139
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1215
ER  - 

@book{
author = "Janjić, Gordan and Petković, Sofija and Bjelić, Igor",
year = "2021",
abstract = "Путујући кроз Србију крајем 19. века, аустроугарски истраживач Феликс Каниц је на
крајњем истоку забележио постојање два античка
утврђења. Једно се налазило у близини Зајечара
и данас нам је познато као царска палата императора Галерија, Felix Romuliana или Гамзиград,
једини археолошки локалитет у Србији који се налази на листи Светске баштине УНЕСКО-а.
Друго утврђење, које се налази на Шаркамену код Неготина, није делило срећну судбину
Гамзиграда. Смештено на тешко приступачном
терену, у густим шумама источне Србије, дуго је
сакривало своје тајне од истраживача. Повремена
археолошка истраживања мањих обима доносила
су информације које су се опречно тумачиле, не
дозвољавајући да се открије права намена монументалних грађевина далеко од знаних нам античких путева.
Откриће маузолеја чланице царске породице, са јединственим примерцима накита, 1994.
године разрешило је многе дилеме и повело истраживаче ка поузданом опредељењу комплекса
на Шаркамену као тетрархијске резиденције императора Максимина Даје., Travelling through Serbia at the end of the 19th
century, the Austro-Hungarian explorer Felix Kanitz
marked in its far east the existence of two antique fortifications. One was situated near Zaječar and is today
known as the imperial palace of emperor Galerius,
Felix Romuliana or Gamzigrad, the only archaeological site in Serbia not on UNESCO’s World Heritage
List.
The second fortification, situated at Šarkamen
near Negotin, had no share in Gamzigrad’s lucky fate.
Located on terrain difficult to access in the thick forests of Eastern Serbia, it hid its secrets from the researchers for a long time. Occasional archaeological
research of lesser scope brought information widely
differing in interpretation, not allowing the uncovering of the true purpose of monumental edifices far
from the antique roads known to us.
The discovery of the mausoleum of a female
member of the imperial family with unique jewellery
items in 1994 solved many dilemmas and led the researchers towards the reliable stance on the complex
at Šarkamen as the tetrarchic residence of emperor
Maximinus Daia.",
publisher = "Negotin : Muzej Krajine",
title = "Врело – Шаркамен код Неготина. Тетрархијска резиденција Максимина Даје, Vrelo – Šarkamen near Negotin : Vrelo – Šarkamen near Negotin",
pages = "139",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1215"
}

Janjić, G., Petković, S.,& Bjelić, I.. (2021). Врело – Шаркамен код Неготина. Тетрархијска резиденција Максимина Даје. 
Negotin : Muzej Krajine..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1215

Janjić G, Petković S, Bjelić I. Врело – Шаркамен код Неготина. Тетрархијска резиденција Максимина Даје. 2021;:null-139.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1215 .

Janjić, Gordan, Petković, Sofija, Bjelić, Igor, "Врело – Шаркамен код Неготина. Тетрархијска резиденција Максимина Даје" (2021),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1215 .

TY  - JOUR
AU  - Petković, Sofija
AU  - Bjelić, Igor
AU  - Vulović, Dragana
AU  - Janjić, Gordan
AU  - Radinović, Nikola
PY  - 2019
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1180
AB  - Istraživanja utvrđenja tetrarhijske rezidencije, realizovana prema planu arheoloških iskopavanja za 2017. godinu i na osnovu projekta Vrelo – Šarkamen, arheološka istraživanja, prezentacija i promocija Arheološkog instituta u Beogradu i Muzeja Krajine u Negotinu, trajala su tokom četiri sedmice meseca jula.2 U okviru tog projekta, iskopavanja na Vrelu se izvode od 2013. godine, kako bi se otkrili karakteristični delovi utvrđenja carske rezidencije i na njima izvršili konzervatorsko-restauratorski radovi u cilju prezentacije i promocije ovog arheološkog nalazišta.
PB  - Arheološki institut
T2  - Arheologija u Srbiji : Projekti Arheološkog instituta u 2017. godini
T1  - Vrelo – Šarkamen, arheološka istraživanja, prezentacija i promocija 2017. godine
EP  - 142
IS  - 6
SP  - 135
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1180
ER  - 

@article{
author = "Petković, Sofija and Bjelić, Igor and Vulović, Dragana and Janjić, Gordan and Radinović, Nikola",
year = "2019",
abstract = "Istraživanja utvrđenja tetrarhijske rezidencije, realizovana prema planu arheoloških iskopavanja za 2017. godinu i na osnovu projekta Vrelo – Šarkamen, arheološka istraživanja, prezentacija i promocija Arheološkog instituta u Beogradu i Muzeja Krajine u Negotinu, trajala su tokom četiri sedmice meseca jula.2 U okviru tog projekta, iskopavanja na Vrelu se izvode od 2013. godine, kako bi se otkrili karakteristični delovi utvrđenja carske rezidencije i na njima izvršili konzervatorsko-restauratorski radovi u cilju prezentacije i promocije ovog arheološkog nalazišta.",
publisher = "Arheološki institut",
journal = "Arheologija u Srbiji : Projekti Arheološkog instituta u 2017. godini",
title = "Vrelo – Šarkamen, arheološka istraživanja, prezentacija i promocija 2017. godine",
pages = "142-135",
number = "6",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1180"
}

Petković, S., Bjelić, I., Vulović, D., Janjić, G.,& Radinović, N.. (2019). Vrelo – Šarkamen, arheološka istraživanja, prezentacija i promocija 2017. godine. in Arheologija u Srbiji : Projekti Arheološkog instituta u 2017. godini
Arheološki institut.(6), 135-142.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1180

Petković S, Bjelić I, Vulović D, Janjić G, Radinović N. Vrelo – Šarkamen, arheološka istraživanja, prezentacija i promocija 2017. godine. in Arheologija u Srbiji : Projekti Arheološkog instituta u 2017. godini. 2019;(6):135-142.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1180 .

Petković, Sofija, Bjelić, Igor, Vulović, Dragana, Janjić, Gordan, Radinović, Nikola, "Vrelo – Šarkamen, arheološka istraživanja, prezentacija i promocija 2017. godine" in Arheologija u Srbiji : Projekti Arheološkog instituta u 2017. godini, no. 6 (2019):135-142,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1180 .

TY  - CHAP
AU  - Petković, Sofija
AU  - Janjić, Gordan
AU  - Jović, Marija
AU  - Bjelić, Igor
PY  - 2018
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/458
AB  - Arheološka istraživanja na lokalitetu Vrelo-Šarkamen trajala su 40 dana tokom jula i avgusta
2016. godine.2 U cilju prezentacije i promocije utvrđene tetrarhijske rezidencije na ovom
lokalitetu, nastavljena su iskopavanja na dva sektora nalazišta: u jugoistočnom uglu utvrđenja i
na sektoru zapadne kapije, odnosno u kulama 1 i 2 koje je flankiraju.
PB  - Beograd : Arheološki institut
T2  - Arheologija u Srbiji : projekti Arheološkog instituta u 2016. godini
T1  - Vrelo – Šarkamen, arheološka istraživanja, prezentacija i promocija 2016. godine
EP  - 98
SP  - 91
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_458
ER  - 

@inbook{
author = "Petković, Sofija and Janjić, Gordan and Jović, Marija and Bjelić, Igor",
year = "2018",
abstract = "Arheološka istraživanja na lokalitetu Vrelo-Šarkamen trajala su 40 dana tokom jula i avgusta
2016. godine.2 U cilju prezentacije i promocije utvrđene tetrarhijske rezidencije na ovom
lokalitetu, nastavljena su iskopavanja na dva sektora nalazišta: u jugoistočnom uglu utvrđenja i
na sektoru zapadne kapije, odnosno u kulama 1 i 2 koje je flankiraju.",
publisher = "Beograd : Arheološki institut",
journal = "Arheologija u Srbiji : projekti Arheološkog instituta u 2016. godini",
booktitle = "Vrelo – Šarkamen, arheološka istraživanja, prezentacija i promocija 2016. godine",
pages = "98-91",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_458"
}

Petković, S., Janjić, G., Jović, M.,& Bjelić, I.. (2018). Vrelo – Šarkamen, arheološka istraživanja, prezentacija i promocija 2016. godine. in Arheologija u Srbiji : projekti Arheološkog instituta u 2016. godini
Beograd : Arheološki institut., 91-98.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_458

Petković S, Janjić G, Jović M, Bjelić I. Vrelo – Šarkamen, arheološka istraživanja, prezentacija i promocija 2016. godine. in Arheologija u Srbiji : projekti Arheološkog instituta u 2016. godini. 2018;:91-98.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_458 .

Petković, Sofija, Janjić, Gordan, Jović, Marija, Bjelić, Igor, "Vrelo – Šarkamen, arheološka istraživanja, prezentacija i promocija 2016. godine" in Arheologija u Srbiji : projekti Arheološkog instituta u 2016. godini (2018):91-98,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_458 .

TY  - CHAP
AU  - Petković, Sofija
AU  - Janjić, Gordan
AU  - Stojanović, Sanja
PY  - 2017
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1250
AB  - Vrelo–Šarkamen arheološka istraživanja prezentacija i promocija je zajednički projekat Arheološkog instituta Muzeja Krajine Negotin i zavoda za zaštitu spomenika kulture u Nišu koji je započet 2013. godine arheološkim iskopavanjima u unutrašnjosti jugoistočne kule utvrđenja palate kule (Petković, Janjić, Radinović 2014)
PB  - Beograd : Arheološki institut
T2  - Arheologija u Srbiji : Projekti Arheološkog instituta u 2014. godini
T1  - Vrelo – Šarkamen. Arheološka istraživanja, prezentacija i promocija 2014. godine
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1250
ER  - 

@inbook{
author = "Petković, Sofija and Janjić, Gordan and Stojanović, Sanja",
year = "2017",
abstract = "Vrelo–Šarkamen arheološka istraživanja prezentacija i promocija je zajednički projekat Arheološkog instituta Muzeja Krajine Negotin i zavoda za zaštitu spomenika kulture u Nišu koji je započet 2013. godine arheološkim iskopavanjima u unutrašnjosti jugoistočne kule utvrđenja palate kule (Petković, Janjić, Radinović 2014)",
publisher = "Beograd : Arheološki institut",
journal = "Arheologija u Srbiji : Projekti Arheološkog instituta u 2014. godini",
booktitle = "Vrelo – Šarkamen. Arheološka istraživanja, prezentacija i promocija 2014. godine",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1250"
}

Petković, S., Janjić, G.,& Stojanović, S.. (2017). Vrelo – Šarkamen. Arheološka istraživanja, prezentacija i promocija 2014. godine. in Arheologija u Srbiji : Projekti Arheološkog instituta u 2014. godini
Beograd : Arheološki institut..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1250

Petković S, Janjić G, Stojanović S. Vrelo – Šarkamen. Arheološka istraživanja, prezentacija i promocija 2014. godine. in Arheologija u Srbiji : Projekti Arheološkog instituta u 2014. godini. 2017;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1250 .

Petković, Sofija, Janjić, Gordan, Stojanović, Sanja, "Vrelo – Šarkamen. Arheološka istraživanja, prezentacija i promocija 2014. godine" in Arheologija u Srbiji : Projekti Arheološkog instituta u 2014. godini (2017),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1250 .

TY  - CHAP
AU  - Petković, Sofija
AU  - Janjić, Gordan
PY  - 2017
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1383
AB  - Tokom 2015. godine, treću godinu za redom Muezj Krajine i Negotina je u saradnji sa Arheološkim institutom i Beograda i Zavodom a zaštitu spomenika kulture i Niša realizovao projekat „Vrelo Šarkamen arheološka istraživanja prezentacija i promocija“ koji se i finansira sredstvima a Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije i lokalne sa samouprave Opštine Negotin kao i sopstvenim sredstvima Muzeja. Arheološka istraživanja su trajala mesec dana.
PB  - Arheološki institut
T2  - Arheologija u Srbiji 5. Projekti Arheološkog instituta u 2015. godini,
T1  - Vrelo – Šarkamen. Arheološka istraživanja, prezentacija i promocija 2015. godine
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1383
ER  - 

@inbook{
author = "Petković, Sofija and Janjić, Gordan",
year = "2017",
abstract = "Tokom 2015. godine, treću godinu za redom Muezj Krajine i Negotina je u saradnji sa Arheološkim institutom i Beograda i Zavodom a zaštitu spomenika kulture i Niša realizovao projekat „Vrelo Šarkamen arheološka istraživanja prezentacija i promocija“ koji se i finansira sredstvima a Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije i lokalne sa samouprave Opštine Negotin kao i sopstvenim sredstvima Muzeja. Arheološka istraživanja su trajala mesec dana.",
publisher = "Arheološki institut",
journal = "Arheologija u Srbiji 5. Projekti Arheološkog instituta u 2015. godini,",
booktitle = "Vrelo – Šarkamen. Arheološka istraživanja, prezentacija i promocija 2015. godine",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1383"
}

Petković, S.,& Janjić, G.. (2017). Vrelo – Šarkamen. Arheološka istraživanja, prezentacija i promocija 2015. godine. in Arheologija u Srbiji 5. Projekti Arheološkog instituta u 2015. godini,
Arheološki institut..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1383

Petković S, Janjić G. Vrelo – Šarkamen. Arheološka istraživanja, prezentacija i promocija 2015. godine. in Arheologija u Srbiji 5. Projekti Arheološkog instituta u 2015. godini,. 2017;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1383 .

Petković, Sofija, Janjić, Gordan, "Vrelo – Šarkamen. Arheološka istraživanja, prezentacija i promocija 2015. godine" in Arheologija u Srbiji 5. Projekti Arheološkog instituta u 2015. godini, (2017),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1383 .

TY  - CHAP
AU  - Kapuran, Aleksandar
AU  - Janjić, Gordan
PY  - 2015
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/570
AB  - Локалитет Мокрањске стене представља најбоље документовано археолошко налазиште на подручју Неготинске Крајне. Након почетне истраживачке иницијативе  70-их и 80-их година прошлог века, неколико деценија је био заборављен све до 2011. године када су археолошка истраживања обновљена. Топографија откривених објеката, у првом реду фортификација, указује да се у овоме случају ради о великом археолошком комплексу кога чине три целине, Мокрањске стене-каменолом, Мокрањске стене-поткапина и јужна падина Соколице. Ови локалитети налазе се непосредно један поред другога. Одређени делови комплекса показују сложену стратиграфију која је потврђена археолошким истраживањима. Насеље је настало у средњем бакарном добу и живело је кроз епохе позног бакарног доба, средњег бронзаног, старијег и млађег гвозденог доба, а у новој ери током Рима, Византије и националног средњег века. Спречавањем даљих истраживања онемогућена су прецизнија датовања периода националног средњег века.
PB  - Negotin : Muzej Krajine
T2  - Мокрањске стене : културно наслеђе Неготинске Крајине : зборник радова
T1  - Стратиграфија археолошког комплекса Мокрањске стене
EP  - 22
SP  - 9
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_570
ER  - 

@inbook{
author = "Kapuran, Aleksandar and Janjić, Gordan",
year = "2015",
abstract = "Локалитет Мокрањске стене представља најбоље документовано археолошко налазиште на подручју Неготинске Крајне. Након почетне истраживачке иницијативе  70-их и 80-их година прошлог века, неколико деценија је био заборављен све до 2011. године када су археолошка истраживања обновљена. Топографија откривених објеката, у првом реду фортификација, указује да се у овоме случају ради о великом археолошком комплексу кога чине три целине, Мокрањске стене-каменолом, Мокрањске стене-поткапина и јужна падина Соколице. Ови локалитети налазе се непосредно један поред другога. Одређени делови комплекса показују сложену стратиграфију која је потврђена археолошким истраживањима. Насеље је настало у средњем бакарном добу и живело је кроз епохе позног бакарног доба, средњег бронзаног, старијег и млађег гвозденог доба, а у новој ери током Рима, Византије и националног средњег века. Спречавањем даљих истраживања онемогућена су прецизнија датовања периода националног средњег века.",
publisher = "Negotin : Muzej Krajine",
journal = "Мокрањске стене : културно наслеђе Неготинске Крајине : зборник радова",
booktitle = "Стратиграфија археолошког комплекса Мокрањске стене",
pages = "22-9",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_570"
}

Kapuran, A.,& Janjić, G.. (2015). Стратиграфија археолошког комплекса Мокрањске стене. in Мокрањске стене : културно наслеђе Неготинске Крајине : зборник радова
Negotin : Muzej Krajine., 9-22.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_570

Kapuran A, Janjić G. Стратиграфија археолошког комплекса Мокрањске стене. in Мокрањске стене : културно наслеђе Неготинске Крајине : зборник радова. 2015;:9-22.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_570 .

Kapuran, Aleksandar, Janjić, Gordan, "Стратиграфија археолошког комплекса Мокрањске стене" in Мокрањске стене : културно наслеђе Неготинске Крајине : зборник радова (2015):9-22,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_570 .

TY  - CONF
AU  - Petković, Sofija
AU  - Janjić, Gordan
AU  - Radinović, Nikola
PY  - 2014
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1390
AB  - Rimsko nalazište Vrelo nalazi se na desnoj obali Vrelske reke  zapadno od sela Šarkamen kod Negotina. Od 1994. do 2003. godine SANU, Arheološki institut u Beogradu i Muzej Krajine u Negotinu vršili su sistematska arheološka istraživanja ovog lokaliteta što je rezultiralo otkrićem utvrđenja carske rezidencije iz perioda tetrarhije i memorijalnog kompleksa sa carskim mauzolejom i tumulom. Otkriveno je i više rimskih objekata ekonomskog karaktera na desnoj i levoj obali Vrelske reke (Vasić Tomović 2005) sl. Projekat Vrelo–Šarkamen areheooška istraživanja prezentacija i promocija zajednički je projekat Arheološkog instituta u Beogradu i Muzeja Krajine u Negotinu. U cilju njegove uspešne realizacije 2011. godine potpisan je ugovor o saradnji između ove dve institucije.
PB  - Beograd : Arheološki institut
C3  - Arheologija u Srbiji. Projekti Arheološkog instituta u 2013. godini,
T1  - Carska rezidencija Vrelo-Šarkamen kod Negotina. Arheološka istraživanja u 2013. godini
EP  - 68
SP  - 66
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1390
ER  - 

@conference{
author = "Petković, Sofija and Janjić, Gordan and Radinović, Nikola",
year = "2014",
abstract = "Rimsko nalazište Vrelo nalazi se na desnoj obali Vrelske reke  zapadno od sela Šarkamen kod Negotina. Od 1994. do 2003. godine SANU, Arheološki institut u Beogradu i Muzej Krajine u Negotinu vršili su sistematska arheološka istraživanja ovog lokaliteta što je rezultiralo otkrićem utvrđenja carske rezidencije iz perioda tetrarhije i memorijalnog kompleksa sa carskim mauzolejom i tumulom. Otkriveno je i više rimskih objekata ekonomskog karaktera na desnoj i levoj obali Vrelske reke (Vasić Tomović 2005) sl. Projekat Vrelo–Šarkamen areheooška istraživanja prezentacija i promocija zajednički je projekat Arheološkog instituta u Beogradu i Muzeja Krajine u Negotinu. U cilju njegove uspešne realizacije 2011. godine potpisan je ugovor o saradnji između ove dve institucije.",
publisher = "Beograd : Arheološki institut",
journal = "Arheologija u Srbiji. Projekti Arheološkog instituta u 2013. godini,",
title = "Carska rezidencija Vrelo-Šarkamen kod Negotina. Arheološka istraživanja u 2013. godini",
pages = "68-66",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1390"
}

Petković, S., Janjić, G.,& Radinović, N.. (2014). Carska rezidencija Vrelo-Šarkamen kod Negotina. Arheološka istraživanja u 2013. godini. in Arheologija u Srbiji. Projekti Arheološkog instituta u 2013. godini,
Beograd : Arheološki institut., 66-68.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1390

Petković S, Janjić G, Radinović N. Carska rezidencija Vrelo-Šarkamen kod Negotina. Arheološka istraživanja u 2013. godini. in Arheologija u Srbiji. Projekti Arheološkog instituta u 2013. godini,. 2014;:66-68.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1390 .

Petković, Sofija, Janjić, Gordan, Radinović, Nikola, "Carska rezidencija Vrelo-Šarkamen kod Negotina. Arheološka istraživanja u 2013. godini" in Arheologija u Srbiji. Projekti Arheološkog instituta u 2013. godini, (2014):66-68,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1390 .

TY  - BOOK
AU  - Bulatović, Aleksandar
AU  - Kapuran, Aleksandar
AU  - Janjić, Gordan
PY  - 2013
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/568
AB  - Археологију неготинског краја обележио је оснивач српске модер-
не археологије проф. Милоје Васић, који је 1892. године постао суплент
неготинске гимназије и у њој је затекао ,,археолошку збирку”. Касније
је посао прикупљања археолошких предмета за збирку музеја преузео
проф. Владимир Фјукс (Vladimir Fewkes), чије се име најчешће помиње у
првим инвентарским књигама 30-их година XX века.
Музеј Крајине је основан 21. септембра 1933. године, у време када
су такве установе у Србији биле малобројне. У почетку је назван Градски
музеј ,,Хајдук Вељко”, будући да је повод за оснивање била прослава
100 година ослобођења од Турака и том приликом је била организована и
изложба под називом ,,Старине Крајине”. Школски надзорник у пензији,
Милан Ј. Радојевић, банкар Светислав Стефановић и професор Учитељске
школе Стојан Младеновић су тада саставили Правила музејског друштва,
која су достављена бану Моравске бановине на одобрење и потврду.
PB  - Beograd : Arheološki institut
PB  - Negotin : Muzej Krajine
T1  - Неготин : културна стратиграфија праисторијских локалитета Неготинске Крајине
EP  - 229
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_568
ER  - 

@book{
author = "Bulatović, Aleksandar and Kapuran, Aleksandar and Janjić, Gordan",
year = "2013",
abstract = "Археологију неготинског краја обележио је оснивач српске модер-
не археологије проф. Милоје Васић, који је 1892. године постао суплент
неготинске гимназије и у њој је затекао ,,археолошку збирку”. Касније
је посао прикупљања археолошких предмета за збирку музеја преузео
проф. Владимир Фјукс (Vladimir Fewkes), чије се име најчешће помиње у
првим инвентарским књигама 30-их година XX века.
Музеј Крајине је основан 21. септембра 1933. године, у време када
су такве установе у Србији биле малобројне. У почетку је назван Градски
музеј ,,Хајдук Вељко”, будући да је повод за оснивање била прослава
100 година ослобођења од Турака и том приликом је била организована и
изложба под називом ,,Старине Крајине”. Школски надзорник у пензији,
Милан Ј. Радојевић, банкар Светислав Стефановић и професор Учитељске
школе Стојан Младеновић су тада саставили Правила музејског друштва,
која су достављена бану Моравске бановине на одобрење и потврду.",
publisher = "Beograd : Arheološki institut, Negotin : Muzej Krajine",
title = "Неготин : културна стратиграфија праисторијских локалитета Неготинске Крајине",
pages = "229",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_568"
}

Bulatović, A., Kapuran, A.,& Janjić, G.. (2013). Неготин : културна стратиграфија праисторијских локалитета Неготинске Крајине. 
Beograd : Arheološki institut..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_568

Bulatović A, Kapuran A, Janjić G. Неготин : културна стратиграфија праисторијских локалитета Неготинске Крајине. 2013;:null-229.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_568 .

Bulatović, Aleksandar, Kapuran, Aleksandar, Janjić, Gordan, "Неготин : културна стратиграфија праисторијских локалитета Неготинске Крајине" (2013),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_568 .

TY  - JOUR
AU  - Kapuran, Aleksandar
AU  - Bulatović, Aleksandar
AU  - Janjić, Gordan
PY  - 2013
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/578
AB  - Мокрањске стене-поткапина представљају један од ретких систематски истраживаних праисторијских локалитета на подручју Неготинске Крајине у последњих 25 година. Поред византијског утврђења из раног средњег века, констатовани су налази и културни хоризонти из периода антике, латенског периода, старијег гвозденог доба (Злотске групе), средњег бронзаног доба (Вербичоара групе), позног енеолита (Коцофени групе) и средњег енеолита (Бубањ-Салкуца-Криводол комплекса). До сада непознато византијско утврђење, везује се за једно веће суседно на потесу Каменолом. Латенски период  на локалитету поткапина најбоље презентује налаз дечијег гроба, док су насеља из старијег гвозденог и средњег бронзаног доба веровато била краткотрајна, за разлику од хоризонта позног енеолита који је уједно и најинтензивније заступљен. Хоризонт са налазима из Бубањ-Салкуца-Криводол културног комплекса је најстарији, али га чине малобројни налази.
PB  - Beograd : Srpsko arheološko društvo
T2  - Glasnik srpskog arheološkog društva
T1  - Мокрањске стене, резултати истраживања из 2011. и 2012. године
EP  - 100
SP  - 85
VL  - 29
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_578
ER  - 

@article{
author = "Kapuran, Aleksandar and Bulatović, Aleksandar and Janjić, Gordan",
year = "2013",
abstract = "Мокрањске стене-поткапина представљају један од ретких систематски истраживаних праисторијских локалитета на подручју Неготинске Крајине у последњих 25 година. Поред византијског утврђења из раног средњег века, констатовани су налази и културни хоризонти из периода антике, латенског периода, старијег гвозденог доба (Злотске групе), средњег бронзаног доба (Вербичоара групе), позног енеолита (Коцофени групе) и средњег енеолита (Бубањ-Салкуца-Криводол комплекса). До сада непознато византијско утврђење, везује се за једно веће суседно на потесу Каменолом. Латенски период  на локалитету поткапина најбоље презентује налаз дечијег гроба, док су насеља из старијег гвозденог и средњег бронзаног доба веровато била краткотрајна, за разлику од хоризонта позног енеолита који је уједно и најинтензивније заступљен. Хоризонт са налазима из Бубањ-Салкуца-Криводол културног комплекса је најстарији, али га чине малобројни налази.",
publisher = "Beograd : Srpsko arheološko društvo",
journal = "Glasnik srpskog arheološkog društva",
title = "Мокрањске стене, резултати истраживања из 2011. и 2012. године",
pages = "100-85",
volume = "29",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_578"
}

Kapuran, A., Bulatović, A.,& Janjić, G.. (2013). Мокрањске стене, резултати истраживања из 2011. и 2012. године. in Glasnik srpskog arheološkog društva
Beograd : Srpsko arheološko društvo., 29, 85-100.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_578

Kapuran A, Bulatović A, Janjić G. Мокрањске стене, резултати истраживања из 2011. и 2012. године. in Glasnik srpskog arheološkog društva. 2013;29:85-100.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_578 .

Kapuran, Aleksandar, Bulatović, Aleksandar, Janjić, Gordan, "Мокрањске стене, резултати истраживања из 2011. и 2012. године" in Glasnik srpskog arheološkog društva, 29 (2013):85-100,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_578 .