TY  - JOUR
AU  - Tapavički-Ilić, Milica
AU  - Vasiljević, Ljubiša
PY  - 2021
UR  - http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/763
AB  - Upon the meeting point of the rivers West Morava and South Morava lies 
the medieval tower of Stalać. About one kilometer to the south of this legendary 
tower, another site was discovered – Ukosa. The excavations of this site started in 
2009, conducted by the experts from the National Museum in Kruševac. They con firmed that this site was inhabited for almost two millennia – the earliest being the 
Iron Age, indicated by pottery discovered in one of the pits in 2012.
While processing pottery from Ukosa, the authors have hoped to find material ev idence of the Celtic movements towards Greece during the early 3rd century BC. 
During their work, it turned out that the pottery belongs to the 1st century BC and 
if only sporadically, it does possess parallels in this part of Serbia. All of the anal ogies quoted in the paper indicated that the Scordisci were present in many riv er valleys and they obviously found them suitable to move along, although they 
always chose to settle down on peaks or plateaus of the strategic importance. A 
well-chosen strategic position was an advantage with always growing danger of Ro man raids from Greece, exactly during the 1st century BC.
AB  - На месту на којем се сусрећу Западна и Јужна Морава налазе се остаци чувеног средњовековног Града Сталаћа. Приближно километар јужно од те познате куле откривен је још један локалитет – Укоса. Његова истраживања су започета 2009. године, а водили су их стручњаци из Народног музеја у Крушевцу. Ископавањима је потврђено да је ова локација била без прекида настањена готово два миленијума. Најстарији трагови насељавања потичу из гвозденог доба, што показују налази гвозденодопске керамике у једној од јама ископаној 2012. године. Археолози претпостављају да је током старијег гвозденог доба, у овој области подигнута најстарија фортификација. Када су аутори започели обраду керамичког материјала са Укосе, прижељкивали су откриће материјалних доказа везаних за кретање Келта ка Грчкој, на самом почетку III века пре н. е. Међутим, испоставило се да керамика припада I веку пре н. е. и да, иако у малом броју, има аналогије у овом делу Србије. Све наведене аналогије су указале на то да су Скордисци у том периоду боравили у речним долинама, дуж којих су се очигледно лако кретали, али су за подизање насеља бирали узвишења која су имала стратешки значај. Добро одабран положај био је предност због све чешћих продора Римљана из правца Грчке, управо током I века пре н. е.
PB  - Народни музеј Србије
T2  - Зборник Народног музеја. Археологија
T1  - Iron age pottery from Ukosa, Kruševac district
EP  - 172
IS  - 1
SP  - 157
VL  - 25
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_763
ER  - 

@article{
author = "Tapavički-Ilić, Milica and Vasiljević, Ljubiša",
year = "2021",
abstract = "Upon the meeting point of the rivers West Morava and South Morava lies 
the medieval tower of Stalać. About one kilometer to the south of this legendary 
tower, another site was discovered – Ukosa. The excavations of this site started in 
2009, conducted by the experts from the National Museum in Kruševac. They con firmed that this site was inhabited for almost two millennia – the earliest being the 
Iron Age, indicated by pottery discovered in one of the pits in 2012.
While processing pottery from Ukosa, the authors have hoped to find material ev idence of the Celtic movements towards Greece during the early 3rd century BC. 
During their work, it turned out that the pottery belongs to the 1st century BC and 
if only sporadically, it does possess parallels in this part of Serbia. All of the anal ogies quoted in the paper indicated that the Scordisci were present in many riv er valleys and they obviously found them suitable to move along, although they 
always chose to settle down on peaks or plateaus of the strategic importance. A 
well-chosen strategic position was an advantage with always growing danger of Ro man raids from Greece, exactly during the 1st century BC., На месту на којем се сусрећу Западна и Јужна Морава налазе се остаци чувеног средњовековног Града Сталаћа. Приближно километар јужно од те познате куле откривен је још један локалитет – Укоса. Његова истраживања су започета 2009. године, а водили су их стручњаци из Народног музеја у Крушевцу. Ископавањима је потврђено да је ова локација била без прекида настањена готово два миленијума. Најстарији трагови насељавања потичу из гвозденог доба, што показују налази гвозденодопске керамике у једној од јама ископаној 2012. године. Археолози претпостављају да је током старијег гвозденог доба, у овој области подигнута најстарија фортификација. Када су аутори започели обраду керамичког материјала са Укосе, прижељкивали су откриће материјалних доказа везаних за кретање Келта ка Грчкој, на самом почетку III века пре н. е. Међутим, испоставило се да керамика припада I веку пре н. е. и да, иако у малом броју, има аналогије у овом делу Србије. Све наведене аналогије су указале на то да су Скордисци у том периоду боравили у речним долинама, дуж којих су се очигледно лако кретали, али су за подизање насеља бирали узвишења која су имала стратешки значај. Добро одабран положај био је предност због све чешћих продора Римљана из правца Грчке, управо током I века пре н. е.",
publisher = "Народни музеј Србије",
journal = "Зборник Народног музеја. Археологија",
title = "Iron age pottery from Ukosa, Kruševac district",
pages = "172-157",
number = "1",
volume = "25",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_763"
}

Tapavički-Ilić, M.,& Vasiljević, L.. (2021). Iron age pottery from Ukosa, Kruševac district. in Зборник Народног музеја. Археологија
Народни музеј Србије., 25(1), 157-172.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_763

Tapavički-Ilić M, Vasiljević L. Iron age pottery from Ukosa, Kruševac district. in Зборник Народног музеја. Археологија. 2021;25(1):157-172.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_763 .

Tapavički-Ilić, Milica, Vasiljević, Ljubiša, "Iron age pottery from Ukosa, Kruševac district" in Зборник Народног музеја. Археологија, 25, no. 1 (2021):157-172,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_763 .